Како је Петар Велики украо годину из руске историје

Историја
ГЕОРГИЈ МАНАЈЕВ
Толико је желео да иде у корак са Европом да му је драже било да изгуби 8 месеци 1699. године.

Нећете наћи записе о било каквим догађајима који су се дешавали у Русији у пролеће или лето 1699. Објашњење је једноставно – заправо их није ни било. Како се ово могло догодити? 

Пре 1700. Нова година у Русији се славила 1. септембра, а године су се рачунале „од стварања света“ – такозване византијске или цариградске ере. Према овом систему, у Русији је 7208. година почињала 1. септембра, док је у Европи 1699. година почела 1. јануара, 9 месеци пре Нове 7208. године у Русији. 

Само годину дана раније, 1698, Петар Велики се вратио из свог Великог посланства, првог путовања руског цара у иностранство. Пошто је провео више од годину дана у Европи, Петар је приметио како је европским трговцима и продавцима било тешко да послују са Русима у септембру, када су Руси славили Нову годину. Прославе су обично трајале не мање од две недеље, а за то време посао је стајао. 

Петар је одлучио да руско време прилагоди европском времену. Својим указом од 19. децембра 1699. године наредио је да 1. јануар постане први дан нове 1700. године, а да се Нова година даље слави 1. јануара уместо 1. септембра. Тако је 1699. година трајала само 4 месеца: септембар, октобар, новембар и децембар. 

Цар је тврдио да је промена направљена зато што „многи хришћански народи који су с нама уједињени у исповедању источне хришћанске вере, пишу своје године од рођења Христовог“. Међутим, у декрету је писало, ако неко жели да напише оба датума од стварања и од рођења Христовог, може написати оба – али „нови“ датум је обавезан.

Наравно, реформа је изазвала пометњу међу руским православним свештенством – многи од њих су били љути што је Петар „украо“ велики део 1699. године, заједно са многим важним датумима и празницима православне цркве. Све државне службе и институције су такође морале да преуреде своја документа и графиконе како би се уклопили у нову хронологију. Да би засладио пилулу, Петар је издао још један декрет којим је установљена прослава Нове 1700. године налик на европску. Свако ко је поседовао пиштољ или топ био је дужан да испали троструки поздрав у ноћи славља, а људи су били охрабрени да украшавају своје домове са оморикама и грањем – нешто што раније није виђено у Русији, где су се смрчине гране првобитно повезивале са покојником.