5 највећих дипломатских скандала у историји СССР-а

Напад војника Чан Кај Шека на конзулат у Кантону (1927) 

СССР је још био потпуно млада земља, а у Кини су пламсале борбе између владе Коуминтанга (конзервативне партије) и кинеских комуниста. Чан Кај Шек, први председник Коуминтанга, спроводио је немилосрдне репресије против комуниста у целој земљи. У граду Кантону (данашњем Гуангџоу) у децембру 1927. године основан је Војно-револуционарни комитет – организација комуниста, која је 11. децембра подигла у граду устанак против Коуминтанга.

Устанак је био инспирисан и подржан из Москве, која је била заинтересована за успостављање комунистичке власти у Кини. Међутим, побуњеници, који су најпре освојили скоро цео град, нису успели да га задрже. Наиме, радници и морнари, на које су комунисти рачунали, нису се прикључили устанку. Владина војска је 13. децембра приликом гушења устанка заузела и совјетски конзулат.

Сарадницима је пошло за руком да мало задрже нападаче како би спалили тајна документа, а затим је генерални конзул Борис Похвалински лично отворио капију војницима. Амбасада је опљачкана, а њени кинески и совјетски сарадници ухапшени и проведени улицама града као осрамоћени. 

Наредног дана петорица сарадника конзулата (вицеконзул Абрам Хасис, секретар Владимир Уколов, службеник Константин Иванов, криптограф Фјодор Попов и преводилац Павел Макаров), као и седморица кинеских сарадника генералног конзулата су стрељани.

Генерални конзул Похвалински је ухапшен и касније протеран из земље. После гушења устанка Чан Кај Шек је наложио да се у Кини затворе сви конзулати СССР-а. Иако није дошло до званичног прекида дипломатских односа, током наредних 10 година између СССР-а и Кине били су заоштрени односи, који неколико пута замало нису прерасли у рат. Ситуација је почела да се поправља тек крајем тридесетих година.

Експлозија у амбасади СССР-а у Израелу (1953) 

Током последњих неколико година Стаљиновог живота у Москви у Лењинграду су вршени претреси, саслушања и хапшења у вези са случајем „злочиначких лекара“, фабрикованим од стране органа безбедности СССР-а. Лекари су оптуживани да су основали јеврејску националистичку организацију са циљем да ликвидирају највише руководство СССР-а. „Злочиначки лекари“ су клеветани у совјетским медијима, што је довело до масовне антисемитске кампање у СССР-у. Осим тога, 1952. године у случају „Јеврејског антифашистичког комитета“ стрељано је 13 совјетских Јевреја, док је на стотине њих подвргнуто репресијама.

У амбасади СССР-а у Тел Авиву 9. фебруара 1953. године дошло је до експлозије непознате направе. Жена амбасадора Павла Јершова задобила је повреде лица од гелера, супруга економа повредила је ногу, а шофер амбасаде доњу вилицу. Према сведочанству израелског обезбеђења амбасаде, тек 50 минута после експлозије сарадници су позвали хитну помоћ, док су за то време трајали разговори са Москвом.

Мада је наредног дана премијер Израела Бен-Гурион званично осудио терористе и упутио извињење СССР-у, већ 12. фебруара амбасадор Израела у СССР-у Шмоел Елјашив је примио ноту о томе да СССР прекида дипломатске односе са Израелом и повлачи своје дипломате.

За Израел је овај развој ситуације био веома неповољан. СССР је, наиме, био прва држава која је 1948. године признала израелску независност. Власти су уложиле много напора, али нису пронашле починиоце. Касније је истраживач Ами Педахзур утврдио да је терористички напад организовала ционистичка терористичка организација „Царство Израела“ („Црифинско подземље“). У мају 1953. године чланови „Царства Израела“ покушали су да изведу напад у Јерусалиму, али су ухапшени. Њихово учешће у експлозији у совјетској амбасади утврђено је знатно касније.

Случај Љалина (1971)

1995. године из Русије је у САД отишао Олег Калугин, генерал-мајор КГБ-а, аутор књиге „Прва главна управа. Моје 32 године у шпијунажи против Запада“. 2002. године Калугин је у одсуству осуђен за велеиздају и разоткривање поверљивих података. Одузет му је чин генерал-мајора и осуђен је на 15 година затвора, али се никада није вратио из САД.

Калугин је у својој књизи, између осталог, изнео детаље страшног неуспеха совјетске дипломатије и агентуре из 1971. године. Тада се сарадник Прве управе КГБ-а Олег Љалин, тајни агент у Лондону, негде напио. Љалин је у Енглеској боравио под маском сарадника трговинског представништва СССР-а. Рано ујутро, још по мраку, Љалин се возио по центру Лондона у возилу са искљученим фаровима. Када га је зауставио полицајац, почео је да протестује, тврдећи да је он сарадник КГБ-а.

Овим испадом 34-годишњи Љалин се разоткрио. СССР је сазнао за његово признање и хтео за њега да упути гаранције лондонској полицији, али Љалин је неочекивано нестао. Испоставило се да је већ неколико година радио за енглеску обавештајну службу и преносио им поверљиве информације. Предао је Британији имена скоро свих совјетских агената који су у земљи радили под параваном совјетске амбасаде и трговинског представништва.

„Енглези су одавно били незадовољни увећаним особљем совјетских представништава у Лондону. Совјетских дипломата у Лондону било је знатно више него енглеских у Москви. Енглези су сумњали да је међу њима мањи број правих дипломата“, записао је Леонид Млечин. Испоставило се да је то тачно. Услед Љалинове издаје преко 100 совјетских агената је протерано из Енглеске. СССР је могао да узврати само протеривањем 18 сарадника британске амбасаде. Совјетска мрежа агената у Енглеској није после тога успела потпуно да се опорави, а односи између земаља су озбиљно нарушени.

Олег Калугин је у својим мемоарима забележио да је лично Јуриј Андропов издао наређење да се Љалин пронађе и ликвидира, али без резултата. Сарадници британских специјалних служби су га сместили у унутрашњост земље, помогавши му да промени спољни изглед и име. Умро је 1995. године, много година након издаје своје земље.

Случај Ветрова (1982-1983) 

Потпуковник КГБ-а Владимир Ветров је убио своју љубавницу Олгу Ошченко, такође официра КГБ-а. Њих двоје су 22. фебруара 1982. године изашли у шетњу и посвађали се. Олга је Владимира оптужила да не жели да се разведе од своје жене, како би живео с њом. Убивши Олгу флашом и отварачем, Ветров је усмртио и пролазника који се ту случајно задесио и побегао.

Ветрову су одузета сва звања и осуђен је на 15 година строгог затвора. Али током истраге послао је жени писмо са молбом да обавести француску обавештајну службу о ономе што се догодило. КГБ је пресрео писмо и сазнао да њихов сарадник није само убица, него и двоструки агент.

Шездесетих година, наиме, док је радио у Француској под маском „трговинског представника“, Ветров је успоставио „потребна“ познанства, а после повратка у Москву почео у Европу да шаље поверљиве податке о совјетској научно-техничкој и индустријској шпијунажи. На основу података добијених од агента Farewell (кодно име које је Ветров добио у Француској) разоткривено је и протерано на стотине совјетских агената широм света.

1983. године, када се већ налазио на одслужењу казне за двоструко убиство, Ветров је враћен у Москву, где је осуђен за велеиздају и стрељан.

„Московски сигнал“ (од педесетих до осамдесетих година) 

Током хладног рата америчка амбасада у СССР-у била је изложена микроталасном зрачењу. Антена која је емитовала сигнал налазила се на једној тераси деветоспратне зграде у Новинском булевару бр. 18 с1, тако да је зрачење било усмерено директно на фасаду америчке амбасаде преко пута.

У амбасади је зрачење откривено педесетих година, али се то дуго скривало од обичних сарадника. Како је рекао Џек Метлок, заменик шефа дипломатске мисије, Американци су најпре желели да „схвате какав је циљ зрачења“.

Када је 1974. године амбасадор у СССР-у постао Волтер Стесел, он је наредио да се о зрачењу обавесте обични сарадници, међу којима је настала паника. Сам амбасадор је ускоро задобио озбиљне проблеме са здрављем, укључујући крварење из очију. Међутим, САД нису јавности саопштиле ништа о зрачењу, јер су у то време између две силе вођени преговори о разоружању. Ипак, државни секретар Хенри Кисинџер је обавестио совјетског амбасадора у САД да зна за диверзију.

Волтер Стесел је постављен за заменика америчког државног секретара. Али већ је био смртно болестан од леукемије, за коју је његова ћерка тврдила да је проузрокована зрачењем у Москви, такозваним „московским сигналом“. Стесел је умро 1986. године, не разоткривши детаље скандала. Његова ћерка је забележила: „Понео се као војник и није дизао панику“.

Сврха овог микроталасног зрачења није позната до данас. 

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи