Најстарији музеј и колевка руске науке: Како је Петар I створио Кунсткамеру

Кепец Фома Игнатјев из Иркутске области висок 126 центиметара са монструозним прстима налик на ракова клешта, био је ложач у Кунсткамери и истовремено „живи експонат“. Оснивач Кунсткамере цар Петар I волео је да се рукује с њим. Фома је на тој дужности провео 16 година, а после његове смрти цар је наредио да се направи лутка, пресвуче његовом кожом и изложи у музеју. 

Француза Николу Буржоа високог 2 метра и 26 центиметара цар је примио у службу као лакеја, оженио га Финкињом „како би добио крупно потомство“, а после његове смрти 1724. године наредио да се његов скелет изложи у музеју, органи конзервирају  у алкохолу, а такође направи лутка пресвучена његовом кожом, као у случају Фоме Игнатјева.

Кунсткамера, први универзални музеј у Русији, требало је, по замисли Петра I, да едукује посетиоце и бори се против незнања. Према његовој идеји, у ту сврху нису биле погодне само књиге и необични артефакти, него и овакви живи експонати или њихове лутке после смрти.

Историја Петрове Кунсткамере 

Такозвано „Велико изасланство Петра I“, прво путовање руског цара у иностранство, није било само дипломатска мисија, него и научна експедиција. Приликом посете Ливонији и Курландији, као и Пруској, Саксонији, Холандији, Енглеској и Аустрији током 1697-1698. године Петар I је обилазио приватне анатомске, ботаничке и зоолошке колекције, библиотеке, збирке античких и источњачких артефаката, природњачке кабинете.

Сретао се са научницима, договарао са њима о куповини колекција, позивао их у своју службу. Током путовања цару је први пут на памет пала идеја о оснивању сопственог кабинета реткости – Кунсткамере.

Најпре су све ствари које је Петар набавио у иностранству предате Апотекарској управи у Москви. Али са развојем нове престонице, Санкт Петербурга основаног 1703. године, цар је 1714. године наредио да се тамо пребаце све његове личне колекције, библиотека, као и колекција Апотекарске управе. Реткости су првобитно биле смештене у царској резиденцији – Летњем дворцу. Како се повећавао број експоната, кабинет је 1718. године пребачен у Кикинову вилу, дворац конфискован од Петровог сарадника Александра Кикина, ухапшеног у вези са случајем царевог сина Алексеја.

Колекције просветитељске намене биле су доступне јавности. Упркос предлозима велможа, цар је одбио да наплаћује улазак посетиоцима царске библиотеке и Кунсткамере. Желео је, наиме, да пробуди интересовање за науку и изазове код људи жељу за знањем.

„Ко би се интересовао за моје природне реткости или пожелео да их погледа ако би за то морао да плати? Такође налажем не само да се свакоме дозволи бесплатан улаз, него и да, ако неко дође са групом да разгледа реткости, буде послужен на мој рачун шољом кафе, чашом вина или вотке, или нечим другим, у самим просторијама“, присећао се конференц-секретар Академије наука Јаков Штелин царевих речи у својој књизи „Истините анегдоте о Петру Великом“ (1785).

Специфична колекција је одушевила не само руске посетиоце, него и странце који су били у стању да оцене вредност изложених реткости.

Хановерски дипломатски представник при руском двору, представник енглеског двора у Петербургу Фридрих Христијан Вебер је двадесетих година XVIII века записао: „Ако се стални раст и данас већ драгоцене библиотеке настави, за неколико година она ће бити достојан пандан европским библиотека, ако не по броју, онда по вредности књига које се у њој налазе. Изузетне слике које поседује цар не могу се купити ни за какав новац. Ствари које је наследио од предака и добио из свих азијских области, брижљиво чуване у Петербургу, чине изузетан кабинет реткости <…> хемијске и друге реткости из биљног царства, велики број наказа, Готорпски глобус, који приказује Коперников систем, математички инструменти и велики број других ствари, о којима се раније бринуо покојни дворски лекар Арескин, истински изазивају дивљење због чињенице да се тако огромна, драгоцена колекција могла појавити овде у тако кратком року.“

28. јануара (8. фебруара) 1724. године Петар I је потписао указ о оснивању Академије наука. Кунсткамера и Библиотека Петра I постали су језгро научне и материјалне базе Академије.

После смрти Петра I, од краја 1726. године драгоцености су пребачене у ново здање на Васиљевском острву, које је од 1718. године специјално зидано за смештај реткости и библиотеку. Ту се чувају и данас.

Први експонати

Колекција Петрове Кунсткамере може се поделити на шест тема: „Анатомија“, „Натуралије“, „Инструменти“, „Раритети“, „Артификалије и куриозитети“, „Минерали и палеонтологија“.

„Анатомија“

Анатомска колекција је 1714. године обухватала само „неколико стотина тегли са рибама, птицама и гмизавцима“, које је Петар 1698. године купио у Холандији, као и „неколико наказа и анатомске предмете“.

1716. године придодата им је „колекција четвороножних животиња, птица, риба, змија, гуштера, шкољки и других необичних створења природе из Источне и Западне Индије“ холандског апотекара Алберта Себеа, а 1717. и чувена анатомска колекција холандског лекара Фредерика Рујша. По унутрашњем ободу сале налазили су се ормари са зоолошким препаратима, између осталог – људски скелети.

Петар је био заинтересован не само за анатомију, него и за медицину. Научио је како да препарира лешеве, пушта крв, отвара апцесе, превија ране и прави протезе, а савладао је и зубарске технике. Често је сам обављао операције и вадио зубе. У Кунсткамери је изложена колекција зуба које је цар лично извадио.

Овакав хоби је (заједно са Петровим ратним кампањама) допринео развоју медицине у земљи. Од 1706. до 1717. године у Русији су отваране болнице, хируршке школе, ботаничке баште, анатомски театри. Од 1728. до 1747. године (пре пожара) Анатомски театар се налазио и у згради Кунсткамере

„Натуралије“

Ту спадају хербаријуми, гравире биља, као и препариране животиње и „мокри“ препарати конзервираних животиња са свих континената. У XVIII веку се сматрало да је колекција Петра I најбогатија у Европи. Зоолошку колекцију чинило је седам делова: четвороношци, птице, водоземци, рибе, зглавкари, мекушци и инсекти. Поред тога, у дворанама су били постављени скелет слона и препарирани слон, док су са таванице висили велика риба и препариран крокодил.

„Раритети“

У овом делу изложбе чували су се археолошки и палеонтолошки налази, сакупљени по Петровом налогу у европском делу Русије и Сибира. Прве ископине – предмети за свакодневну употребу и предмети култа – пристизале су из сибирских кургана и са остатака утврђења Златне Хорде у близини Астрахања. Са других експедиција стизали су одећа сибирских народа и предмети шаманског култа.

„Артификалије и куриозитети“

 Петар I је сакупљао предмете из иностранства од злата, сребра и драгог камења, античке артефакте, нумизматичке колекције, ратне трофеје (укључујући кључеве разних градова), поклоне европских владара, парадно оружје, дела сликарства, цртеже и скице. 

Посебно је ценио кинеске реткости које је добијао од руских дипломатских мисија у Кини или куповао од западноевропских колекционара.

У Кунсткамеру су 1736. године стигле драгоцености царевог доглавника генерал-фелдмаршала Јакова Брјуса. Његова колекција садржала је предмете од клесаног камена, бронзе, кости, рога носорога, порцелана и керамике, маханичке играчке.

Приликом пожара у Кунсткамери у децембру 1747. године кинеска колекција је делимично оштећена, али је обновљена захваљујући експедицији у Кину лекара хрватског порекла Франца-Луке Јелачића по налогу Академије наука.

„Минерали и палеонтологија“

У Петровој Кунсткамери изложени су минерали како руског порекла (алуми, жива, смола, гвоздене, бакарне и златне руде), тако и страног. Поред тога приказани су фосили, шкољке, кости праисторијских животиња – мамута, бизона, рунастог носорога.

„Инструменти“

Изуме је Петар I сакупљао, наручивао и куповао током читавог живота.  

1721. године је набавио физичке и математичке инструменте од лајденског физичара Питера Мушенбрука, који је касније постао добављач за Академију наука. У XVIII веку у оквиру Академије је основано Инструментално одељење које је опремом снабдевало кабинете и лабораторије.

У Кунсткамери се чувају астролаб (инструмент за одређивање дужина и ширина небеских сфера, трајања дана и ноћи) холандског мајстора А. Арсенијуса (XVII век), меридијански круг Т. Ертела (1828), армиларне сфере, телескопи, артиљеријски нишани из времена Седмогодишњег рата (1756-1763), сочиво инструмента за паљење ватре Е. В. Чиргнаузера (1699), велики број оптичких, механичких, физичких, геометријских и математичких инструмената.

Од XVIII века у кули Кунсткамере су се одржавала осматрања звезданог неба. Кроз њу је пролазио петербуршки меридијан, који је постао основа за картографисање Русије и планирање града. 1730. године на кулу здања Кунсткамере постављена је армиларна сфера – симбол упознавања Универзума (она коју данас можете видети на згради музеја је трећа по реду).

Међу првим експонатима био је Велики Готорпски глобус, начињен 1650-1664. године у Холштајну (историјска област Немачке). Пречник овог изума достиже 3,11 метара, а приказивао је читав универзум: изнутра галаксије са сазвежђима, а споља карту Земљине површине која је у то време била позната. Глобус се окретао помоћу воденог точка и могао је током 24 часа да изведе пун круг око своје осе, подражавајући окретање планете – што значи да је служио и као часовник. Петар је глобус „измолио“ 1713. године од малолетног војводе Карла Фридриха, који се касније оженио Петровом ћерком Аном и био отац цара Петра III.

Превоз овог инструмента у Русију трајао је четири године: до Ревала (Талина) морем, а затим запрежним колима и санкама.  У Петербург је стигао 1717. године на двоје санки, које је вукло 800 сељака и пратило 300 драгуна (припадника коњице). Они су крчили шуму и просецали пут. Најпре је био постављен на Марсовом пољу у близини Летњег дворца, а 1726. године на другом спрату куле Кунсткамере, да би касније изнад њега били сазидани виши спратови.

Оригинал Готоропског глобуса је скоро потпуно изгорео у великом пожару који је захватио Кунсткамеру 1747. године. Његова копија је направљена 1748-1752. године, и то је Велики академски глобус који је данас изложен у музеју.

Многи од првих експоната колекције представљени су на сталној изложби „Петрова Кунсткамера или Кула знања“, отвореној 2022. године у част обележавања 350 година од царевог рођења.