Тако је у августу 1914. године Санкт Петербург постао Петроград, док је, рецимо, Јекатериненштад у Поволожју 1915. године преименован у Јекатериноград.
Топоними су увелико мењани у периоду од 1920. до 1930. године, дакле после револуције и грађанског рата. Промењена су сва имена везана за царски режим, а нова имена градовима давана су у част утемељивача марксизма и совјетских функционера.
Ево таквих примера:
Јекатериноград → Марксштад (1920) → Маркс (1942)
Јекатеринодар → Краснодар (1920)
Јамбург → Кингисеп (1922, у част естонског револуционара)
Јекатеринбург → Свердловск (1924)
Симбирск → Уљановск (1924)
Петроград → Лењинград (1924)
Царицин → Стаљинград (1925)
Твер → Калињин (1931)
Владикавказ → Орџоникидзе (1931, од 1944 до 1954. године преименован у Дзауџикау)
Новокузњецк → Стаљинск (1932)
Нижњи Новгород → Горки (1932)
Вјатка → Киров (1943)
Источна Пруска припојена је СССР-у 1945. године на основу исхода Другог светског рата.
Јавно власништво
Кенигсберг → Калињинград (1946)
Пилау → Балтијск
Тилзит → Совјетск
Градовима Карелијске превлаке мењени су називи 1948. године и тако потврђивани резултати мировних преговора са Финском.
Антреа → Каменогорск
Кексголм → Приозерск
Којвисто → Приморск
Култ личности Јосифа Стаљина званично је укинут 1956. године.
Стаљинград → Волгоград (1961)
Стаљинск → Новокузњецк (поново!)
Тренд се односио и на топониме везане за имена вођиних сарадника.
Молотов → Перм (ово име враћено је 1957. године)
Ворошилов → Усуријск
Чкалов → Оренбург
Град Гжатск, у чијој је околини рођен први човек на свету који је отпутовао у свемир, променио је име у Гагарин 1968. године. Било је то непосредно после погибије Јурија Алексејевича.
У време перестројке (1985-1991) многим градовима враћена су њихова историјска имена.
Лењинград → Санкт Петербург
Свердловск → Јекатеринбург
Кујбишев → Самара
Горки → Нижњи Новгород
Калињин → Твер
Иначе, Лењинградска и Свердловска област нису мењале имена. А Орџоникидзеу су 1990-тих враћена оба стара назива, Владикавказ на руском и Дзауџикау на осетинском.