Већ смо показали како је изгледала Москва крајем 19. века. Наставимо сада наше путовање кроз време овим градом од почетка 20. века до 1917. године.
Прва трамвајска линија отворена је 1899. године, и саобраћала је од Бутирске Заставе (некадашњег улаза у град). Али шине „коњског трамваја“ ометале су развој трамвајског саобраћаја, па је у првој деценији 20. века покренуто демонтирање коњске железнице и постављање трамвајских шина (на истим местима).
Људи посматрају како лед плута по реци Москви.
Данас се израз „Московски универзитет“ најчешће асоцира са главним здањем, тј. „Стаљиновим небодером“ на Воробјовим Горама. Али до средине 20. века „Московски универзитет“ је било управо ово здање у центру града.
Овакав поглед на Кремљ више се никоме не пружа. Већ су нестала многа здања попут изрезбареног белог храма свете великомученице Катарине у Вознесењском манастиру и комплетне архитектонске композиције споменика цару Александру II.
Погледајте овај споменик изблиза (са предње стране).
Близу Кремља се налазио рејон Зарјадје са густом градњом и трговачким улицама. У совјетско време место је рашчишћено и на њему је саграђен огроман хотел „Русија“, а данас се на месту некадашњег хотела налази нови модерни парк „Зарјадје“.
Москву је 1908. године задесила велика поплава. Ово је био једини начин кретања! На фотографији је Мокринска улица у Зарјадју која више не постоји.
Те 1908. године су се чак и зидине Кремља нашле у води.
У совјетско време су готово потпуно срушене зидине Китај-Города којима је био опасан центар града. Данас су од њих сачувани само мали фрагменти. Ова кула „Катушка“, на пример, остала је само на фотографији. (Као и „коњски трамвај“ са десне стране).
А ово је Чудов манастир на територији Кремља који је неповратно уништен у совјетско доба.
Срећом, сачувана је једна од најлепших грађевина Москве. У Кући Пашкова почетком века се налазила Румјанцевљева библиотека. Њена колекција је у совјетско време представљала почетни фонд Лењинове библиотеке. Данас ово здање и даље припада највећој руској библиотеци.
Никољска улица је сада пешачка. Бела готичка Никољска кула Кремља (лево) у совјетско време је префарбана у црвено, а Казањска црква (десно) добила је потпуно другачији изглед када је обновљена током 1920-их. У центру је Историјски музеј саграђен крајем 19. века.
Сада је тешко поверовати, али све до 1930. године трамвај се кретао по Црвеном тргу.
А ово је поглед на цео Црвени трг. Данас, наравно, нема кочија ни трамваја који се крећу тргом, а појавио се Маузолеј, и увек има туриста.
То су били свечанији призори, а погледајмо сада типично московско двориште. Данас нећете видети ни раширени веш на жици, нити двориште као такво (људи који не станују на тим адресама практично више не могу ни да уђу у дворишта, и она често служе као паркинг за станаре).
У улици Кузњецки мост још увек има много тезги, продавница и кафића, само што је улица сада пешачка.
Сухаревски пијац врви од продаваца и купаца. У позадини је зграда Сухареве куле која је срушена у совјетско доба.
Променио се и изглед Театралног трга испред Бољшог театра. Ово је фотографија с почетка века.
А ово је фотографија из 1910. године. Постављене су трамвајске шине, а са леве стране је подигнут тржни центар „Мјур и Мерлиз“, данас познат као ЦУМ.
Барикаде у Москви су редак призор на фотографијама. Када је 1905. године изведена прва руска револуција у Москви је избио велики бунт.
У Москви је 1912. године отворен Музеј лепих уметности „Император Александар III“, данас познат под називом Државни музеј ликовних уметности „А. С. Пушкин“.
Отварању је присуствовао и цар Николај II Романов.
Public domain
У Москви је 1913. године врло свечано прослављена 300. годишњица Дома Романових.
Цео град је био богато украшен и организоване су празничне светковине на којима је присуствовало много народа. На доњој фотографији је здање племићког Благородног сабрања које је у совјетско доба претворено у Дом Савеза.
А овде се, на пример, народ окупио код Тријумфалне капије на тргу Тверске Заставе. Ова капија је била посвећена победи у Отаџбинском рату против Наполеона 1812. године. Капија је током 1930-их уклоњена, а касније је њена копија подигнута на Кутузовском проспекту.
Само коју годину касније (1917) кроз Капију више неће пролазити свечане поворке, него колоне демонстраната и револуционара.
- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи