Како су Енглези хтели да преузму контролу над Руским Севером

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Енглези су први пут дошли на руску територију 24. августа 1553. године. Брод „Едуард Бонавентура“ је припадао енглеској трговачкој комапнији Mystery and Company of Merchant Adventurers for the Discovery of Regions, Dominions, Islands, and Places unknown, а његов капетан је био Ричард Чанселор (Richard Chancellor). Брод је ушао у ушће Северне Двине и пристао близу Николо-Корељског манастира, 35 км од Архангелска. Одатле се Чанселор запутио у Холмогори, а затим у Москву, где је предао Ивану Грозном писмо краља Едуарда VI. Тада је цар дозволио Енглезима да тргују у Русији.

Минијатура из Илустроване збирке летописа Ивана Грозног, Чанселор на пријему код цара Ивана IV.

Public domain

Детаљније: Како су Руси и Енглези сазнали једни за друге?

Тако су Енглези 1555. године добили у престоници Русије свој биро „Енглески двор“, а Mystery and Company of Merchant Adventurers је постала „Московска компанија“.

У Холмогорију, Вологди и Москви су се појавиле енглеске факторије. Компанија је 1569. године добила највећа могућа права:

– бесцаринска трговина у целом Московском царству,

– трговина са Блиским истоком, преко Русије,

– отварање гвожђара и фабрика ужади у Русији,

– оптицај енглеског новца у Москви, Новгороду и Пскову.

Стари „Енглески двор“ у Москви.

GAlexandrova (CC BY-SA 4.0)

О томе пише руски историчар Николај Костомаров у књизи „Преглед трговине Московске државе у 16. и 17. веку“. Енглези су са Руског Севера интензивно извозили лан, конопљина влакна, ужад, смолу, катран, сало, дрво за јарбол, крзно, восак, мед, кожу, калијум карбонат, маслац и кавијар.

Детаљније: 5 ствари за које су Енглези сазнали од Руса

Иван Грозни је желео да му Енглеска буде „стратешки партнер“ и зато је био толико гостољубив. Када је почео Ливонски рат (1558-1583) бродови Московске компаније су допремали у Русију шалитру, сумпор, олово и калај. На њима су у земљу пристизали енглески инжењери и лекари.

„Иван Грозни показује драго камење Хорсеју“. Александар Литовченко, 1875.

Александар Литовченко/Руски музеј

Цар Иван је 1570. године чак и запросио краљицу Елизабету са жељом да на тај начин обезбеди политичко уточиште у Лондону у случају пораза у Ливонском рату. Поред тога, намеравао је да са Енглезима склопи војни савез, али је Елизабета игнорисала тај предлог, као и просидбу.

Детаљније: Како је Иван Грозни тражио руку „раскалашне“ енглеске краљице Елизабете I Тјудор

После Ливонског рата и други странци су добили дозволу да тргују на северу Русије. Енглезима, међутим, више није било дозвољено да слободно путују у Персију и Кину преко Русије, али је „Московска компанија“ до средине 17. века имала право на бесцарински промет широког асортимана робе.

Смутно доба – време нових могућности

„У смутно доба“

С. В. Иванов

Још у време Ивана Грозног агенти „Московске компаније“ у Русији пружали су енглеском двору војне и економске обавештајне услуге. Како пише совјетски историчар Виктор Виргински, они су врбовали руске трговце и чиновнике, поткупљивали их и уцењивали.

А онда је наступило Смутно доба (1598-1613). То је био период династичке кризе, народних устанака и пољске и шведске интервенције. Све је то Енглезима пружило нове могућности за ширење утицаја у Русији. Тако је, на пример, шеф „Московске компаније“ Џон Мерик лично издејствовао обећање, најпре од Лажног Димитрија I (самозваног „сина“ Ивана Грозног), а затим и од следећег владара Василија Шујског, да ће права његове компаније бити проширена.

Шујски је 1611. године ангажовао шведску војску како би уз њену помоћ угушио бунт свога опонента Лажног Димитрија II. Швеђани су заузели новгородску земљу (северозападну територију савремене Русије), а Енглези су проценили да је то погодан тренутак за узурпацију Руског Севера.

У другој половини 1612. године у Лондон је стигла депеша са детаљним описом догађаја у Русији. Аутор документа је по свој прилици био капетан Томас Чемберлен.

План успостављања енглеског протектората

У пројекту је изнета тврдња да на Северу, који није био захваћен ратом, „народ жели, па чак сматра да је неопходно, да буде под влашћу владара који је кадар да га заштити, и жели да се покори странцу видећи да нема више никога од његових сопствених владара“.

Мангазејска тврђава. Реконструкција на основу ископавања М. И. Белова.

Public domain

Поред тога, у лето 1611. године поједини представници северних руских области већ су водили преговоре о томе са агентом енглеске компаније (очигледно, са Мериком).

Аутори пројекта су уверавали краља Џејмса I Стјуарта да има „довољно основа да преузме у своје руке заштиту овог народа и успостави протекторат над њим под условима који могу да обезбеде и заштите слободу трговине – ове коју већ остварујемо и оне коју ћемо остваривати у наредном периоду“. Они су замолили да се на север пошаље овлашћено лице које ће преговарати са локалним становништвом о склапању уговора о суверенитету или протекторату.

„Ако би Ваше Величанство добило понуду суверенитета над оним делом Московије који се налази између Архангелска и реке Волге, заједно са путем по тој реци до Каспијског или Персијског мора, или бар управљања и протектората над њим, са успостављањем слободе и гаранцијама трговине, то би била највећа и најрадоснија понуда која је икада упућена краљу наше земље откако је Колумбо понудио Хенрију VII откривање Западне Индије (Антила)“, писало је у документу.

У циљу очувања реда аутори су предлагали да се на ове територије пошаље енглеска армија о чијем би се издржавању бринуло руско становништво. А акумулацијом робе и намирница бавили би се локални агенти енглеских компанија.

Енглески план је три века чуван у тајности

Док је документ био на разматрању код краља Џејмса I Стјуарта, у Енглеској су почели да се формирају одреди „добровољаца“, спремних да се боре на страни Московског царства против пољске интервенције. А заправо су покушавали да продру у Анрхангелск. По савету кнеза Дмитрија Пожарског, вође народног устанка против пољске интервенције на руској територији, енглеским добровољцима није дозвољено да уђу на Руски Север. У међувремену су пољске интервентне јединице у октобру 1612. протеране из Москве, да би у јануару 1613. на московски трон ступио Михаил Романов.

Михаил Фјодорович Романов пред ступање на трон.

Public domain

Када је у мају 1613. године Џону Мерику и његовом колеги из „Московске компаније“ Вилијаму Раселу додељено звање изванредних краљевских изасланика и овлашћење за преговоре са житељима Руског Севера, њихова мисија је већ изгубила сврху. Михаил Романов је признат као цар у целој земљи, па и у северним крајевима.

Тада је Мерик, који се од лета налазио у Архангелску, пожурио да убеди новога цара како гласине о намерама Енглеза да успоставе протекторат не одговарају истини. Он је успео да сачува своју репутацију дипломате, па је чак био и посредник у склапању Мира у Столбову у рату између Русије и Шведске (1610-1617). Мерик је 1621. заувек напустио Русију, а 1629. је постављен за управника „Московске компаније“.

Цар Алексеј Михаилович Романов је 1649. ограничио права „Московске компаније“ везана за трговиину у Русији изван Архангелска, а монополистичке привилегије су јој укинуте 1698. године реформама Петра Првог.

Архангелск

Public domain

Све до 1914. године није се знало за планове Енглеза да искористе Смутно доба и „приграбе“ Руски Север. Чемберленов пројекат је у британским архивима пронашла Ина Љубименко, руски стручњак за архиве. Она је објавила интегрални текст у чланку „A Project for the Acquisition of Russia by James I“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!