Како је изгледао маникир у СССР-у?

Данас многе жене у Русији не могу да замисле живот без одласка код маникера, јер су нокти такође нека врста „лица“. Међутим, ова појава чак ни у Русији није никаква новост. Маникерки је било у Русији и пре педесет, па чак и пре сто година.

Маникир 1926. године

Аркадий Шайхет/МАММ/МДФ

Где се обављао маникир?

У Совјетском Савезу није било салона лепоте у савременом смислу, али постојали су фризерски салони са столовима за маникир. А редови код вештих мајстора нису били ништа мањи него данас, јер су жене увек желеле да буду лепе. Наравно, нису постојали многи инструменти који постоје данас (данас се под „руским маникиром“ обично подразумева коришћење апарата, а не инструмената).

Салон лепоте у Алма Ати, 1971.

Јуриј Кујдин/Sputnik

Маникир је обухватао неколико фаза. Најпре су обликовани нокти, а затим су се шаке потапале у воду са сапуном како би кожица код корена нокта омекшала. Затим је мајстор обављао класичан маникир помоћу специјалних штипаљки и маказица. Ако муштерија то жели, нокти су лакирани. Тада нису постојали гел лакови, него само обични лакови совјетске производње. А производили су се од тридесетих година.

У совјетском фризерском салону

А. Геринас/Sputnik

Какви су били лакови?

Разумљиво је да током рата четрдесетих година није било лакова, али већ током наредних деценија совјетска индустрија је успешно производила најразличитије нијансе и боје. На интернету се и данас могу наћи огласи за продају совјетских лакова старих 50 година и они су у врло добром стању. Најчешће се срећу лакови произведени у Москви и Лењинграду.

Совјетски лак

boat-swain/meshok.net

Лакови су средином прошлог века били најчешће црвених боја или „nude“ нијанси (ту спадају боја кафе, беж боја, боја карамеле и седефне боје). Носити тамне нокте (или потпуно црне) сматрало се непристојним, чак и провокативним. Ружичаста и беж нијанса биле су резервисане за сваки дан, а црвена за посебан прилике. Такође су постојали безбојни лакови.

Често су маникерке саме мешале лакове и добијале посебне нијансе, јер нису увек на располагању имале све што би клијент пожело. Осим тога, седамдесетих и осамдесетих у моди су биле седефне, а не мат нијансе. 

Бугарски лакови

meshok.net

Крајем седамдесетих у СССР-у се појављују увозни лакови. Најпознатији и најпрестижнији били су француски произвођачи Lancôme и Estée Lauder, мада је и приступачнија пољска и мађарска козметика била на цени. И док су се лакови из земаља источног блока могли наћи у слободној продаји, западноевропски производи су били права реткост.

Колико је то коштало?

У совјетско доба цене услуга и робе у целој земљи биле су отприлике уједначене (осим у ретким случајевима). Осим тога, цене су биле одштампане на самој етикети. На пример, совјетски лакови за нокте осамдесетих су коштали 30-80 копејки (у зависности од паковања и произвођача), што је било у рангу цене десет јаја или два хлеба. Док је третман маникира био јефтинији, само 20-40 копејки (са лакирањем и без).

Студенткиње академије за позориште и филм, будуће глумачке звезде Маријана и Анастасија Вертинске

Valery Gende-Rote/TASS

Међутим, упркос приступачној цени, жене нису често одлазиле на третман, који су остављале само за посебне прилике. Код добрих мајстора увек су били дуги редови, а жене нису имале времена напретек. Многе су зато радије маникир обављале саме код куће.

Кућна средства

Поседовати добар прибор за маникир било је у совјетско доба нешто што се подразумева. О значају неге руку стално је писао главни женски часопис „Радница“ (као и књиге о домаћинству). Пре свега је истицан значај хигијенског маникира (такође и за мушкарце). Нокти су морали бити кратки, чисти, без заноктица и оштећења, док је лакирање било питање времена и укуса.

Фабрички маникир

Виктор Лисицин/TASS

Комплети су обухватали исте инструменте као и данас, односно разне маказице, штипаљке и турпије за обликовање ноктију и уклањање вишка кожице у корену нокта. Често су у комплету биле и пинцете за обрве или инструменти за педикир (који се, наравно, такође обављао). Све то је било упаковано у чврсте футроле и згодно за ношење.

meshok.net

Цена је била релативно висока, 4-8 рубаља. Сматрало се да је такав комплет добар као поклон. За оне који често путују производили су се инструменти на склапање.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!