Михаил ФЈодорович и Јевдокија Стрешн
Третјаковска галерија; Државни историјски музејРодоначелник династије Романов, Михаил Фјодорович, срећно се оженио тек из трећег покушаја. Његова прва супруга Марија Хлопова није била по вољи царевој мајци. Брзо су се нашли клеветници који су прогласили да је Марија „слабог здравља“ и несрећна девојка је прогнана у Сибир. Прва законита супруга цара Михаила, Марија Долгорукова, умрла је шест месеци после венчања. Кад је имао 30 година цар се оженио по други пут. Евдокија Стрешњева му је за 19 година срећног брака родила десеторо деце. Кроз историју се нису сачували никакви подаци о царевим љубавницама, јер их вероватно побожни монарх није ни имао.
Портрет цара Алексеја Михајловича. Крај 1670.-их и почетак 1680-их
Државни историјски музејСин Михаила Фјодоровича Алексеј Михајлович такође је имао два брака и шеснаесторо деце од обе супруге. Према верзији Ирине Воскресенске, ауторке књиге „Миљенице на руском престолу“, благочестиви монарх „за овај луксуз, тј. љубавнице, није имао ни времена, ни могућности“.
Фјодор Алексејевич Романов; царица Марфа Матвејевна
Музеј Ермитаж; Руски музејТри сина Алексеја Михајловича су били цареви. Најстарији Фјодор Алексејевич ступио је на трон са 15 година, али је умро у 20. години. Упркос својој младости, владао је сам, без регената и фаворита, и самостално је доносио политичке одлуке.
Први пут се оженио у 19. години, и то Агафјом Грушецком коју је много волео, али је након годину дана постао удовац јер су му и жена и новорођени син убрзо након порођаја умрли. Други пут се оженио у 21. години, само два месеца пре своје смрти. Фјодор је толико волео своју прву жену да је, по мишљењу историчара Василија Татишчева, његова друга жена, Марфа Апраксина после његове смрти и даље била девица.
„Госпођа царица наша, како многи поуздани потврдише, по његовој смрти остаде чедна, и провевши живот свој у врлинама, 1715. године Његовом Величанству последова“, пише Татишчев.
Портрет цара Ивана V
Руски музејПосле смрти Фјодора Алексејевича његова млађа браћа Иван и Петар (будући император Петар I) постали су сувладари, а за регента је именована њихова старија сестра Софија. Иван V је био слабог здравља, и по неким изворима патио је од епилепсије. У 19. години су га оженили Прасковјом Салтиковом која му је родила пет ћерки. Иван се према својој жени односио са великом пажњом и дубоким поштовањем. Умро је у 30. години слеп и парализован. А што се тиче Петра (1672-1725), он је, за разлику од својих побожних рођака, имао мноштво ванбрачних веза.
Петар II, сликар Г. Д. Молчанов (18. век, Третјаковска галерија)
Третјаковска галеријаУнук Петра I, император Петар II, није успео ни да се ожени. Ступио је на престо са 11, а умро када му је било 14 година. Ипак, и у свом тако кратком животу имао је две невесте које су му одабрали достојанственици.
Иван VI руски са мачком
Public domainОвај малолетни цар Иван VI Антонович, праунук Ивана V, „царевао“ је годину дана као дете. Његови рођаци у том узрасту нису правили никакве планове о браку малог цара. Ивана, његову мајку и Ану Леополдовну, која је прогласила себе за регента, свргла је 1741. године Јелисавета Петровна, ћерка Петра I. Остатак живота Иван VI је провео у заточеништву.
1865. Царевић Александар Александрович/Марија Мeшчерска (1864)/ царица Марија Фјодоровна, Хајнрих фон Ангели (1874, Ермитаж) .
Public domain; Музеј ЕрмитажСматра се да су последња два руска императора Александар III и његов син Николај II били узорни мужеви.
Александар је као младић био заљубљен у Марију Мешчерску, дворску даму своје мајке, царице Марије Александровне. Та девојка је била његова прва љубав. Када је 1865. године од менингитиса умро његов старији брат Николај, Александар је требало да ступи на престо, и да по правилу, наследи братову невесту, данску принцезу Дагмар, будућу царицу Марију Фјодоровну. Међутим, Александар је толико волео Мешчерску да је помишљао о томе да се ожени њоме и да се одрекне престола.
„Ја сваке вечери усрдно молим Бога да ми помогне да се одрекнем престола и, ако је могуће, уредим своју срећу са драгом Дусењком. Али ме мучи то, и стрепим веома за М. Е. (Марију Елимовну – прим. аутора), да ће се, кад дође време одлуке, она одрећи мене, и тад је све пропало“, писао је Александар у свом дневнику 17. маја 1866. године.
Историчар Александар Боханов тврди да велики кнез и Мешчерска нису били у интимним односима. Наследник није разматрао такав развој догађаја ван брака. „Била је то искрена и нетакнута природа која није прихватала и није разумела како се може ући у везу са женом без љубави. А љубав – значи брак, и то је за цео живот. У то није било сумње“, пише Боханов у својој књизи „Марија Фјодоровна“. На крају се Александар потчинио, испунио своју дужност, ступио у династички брак са принцезом Дагмар, и био јој веран муж до краја свог живота.
Цар Николај II и царица Александра Фјодоровна. 1896/ Руска балерина Матилда Кшесинска.
Public domainПоследњи руски цар је пре веридбе са Алисом од Хесена, унуком британске краљице Викторије, био у вези са балерином Маријинског театра Матилдом Кшесинском. Ова епизода из живота Николаја II дала је повода за гласине да је балерина наводно родила царевићу сина, а такође је послужила као инспирација за провокативну мелодраму „Матилда“ (2017) редитеља Алексеја Учитеља. Филм је изазвао велико негодовање у јавности, јер је доводио у питање моралне врлине канонизованог цара. А историчар Петар Мултатули инсистира на томе да су царевићеви односи са Кшесинском били платонске природе.
Већина историчара се слаже да цар Николај II Романов није имао везе ван брака. Царска породица је живела у великој љубави и хармонији, и током целог живота они су прослављали годишњицу своје веридбе.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
