Шта је све добило назив у част генералних секратара ЦК КПСС?

Kira Lisitskaya (Photo: Иван Шагин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru; Sputnik; Public domain)
Не само зграде и библиотеке. Најјефтиније вотке!

Шта је Лењинка? 

Руска државна библиотека

Иако је сваки град (и скоро свако село) у Совјетском Савезу имао улицу Лењина, народ дан данас Руску државну библиотеку зове Лењинка, пошто се од 1925. до 1992. званично звала Државна библиотека СССР „В.И. Лењин“. 

А шта је риковка? 

Алексеј Риков

Дугогодишња забрана производње алкохолних пића (од почетка Првог светског рата) је коначно укинута одлуком Савета народних комесара 26. августа 1923. Тако се у децембру 1924. појавила прва јефтина вотка коју су од милоште људи звали риковка, у част кратковременог председника совјетске владе Алексеја Рикова (наследио Лењина и убрзо предао дужност Стаљину). 

Риковка додуше и није била нека вотка - само 30 степени јачине, уместо обавезних 40. Тим поводом Михаил Булгаков је писао у свом дневнику: „Велики догађај у Москви - вотка од 30 гради, коју народ с правом зове риковка (игра речи, рыкать значи урлати - прим.ред.). Од царске вотке се разликује по томе што је изгубила десет степени јачине, што је лошег укуса и четири пута скупља.“

Вотка риковка је коштала једну рубљу - колико и два литра уља, четири килограма рибе или двадесет килограма кромпира - што није било мало у тим гладним годинама. 

Стаљинке? 

Стаљинке нису само стамбене зграде и куле у стилу неокласицизма подигнуте у време Стаљина (од почетка тридесетих до почетка педесетих година), већ и станови у њима. Стил тих грађевина се још зове стаљински ампир. 

Па и маљенковке...

Поједине зграде су назвали чак и у част Георгија Маљенкова, председника Савета министара СССР од 1955. до 1957. Биле су то једноставније грађевине од стаљинских претходница, са минимум украса на фасадама и високим плафонима, али мањим бројем спратова и мањом квадратуром станова. 

Хрушчовке

Маљенкова је наследио Хрушчов, а са њим су се појавиле и нове зграде које су ницале буквално за 7 дана. 

Неки људи у Русији данас са омаловажавањем говоре о хрушчовкама, истичући да су станови мајушни, плафони ниски, да зграде немају лифтове и да су застареле и идејно и физички. Али управо ове једноставне вишеспратнице извеле су преокрет у свести совјетских људи. У хрушчовкама је свако стекао право на сопствени простор и на мрвицу своје слободе.

Брежњевке

Брежњевка

Зграде брежњевке су такође од бетонских панела са нешто више спратова - од 9 до 17. Леонид Брежњев је преминуо 1982, а зграде назване у његову част су подизане све донедавно. 

Андроповка, на здоровје! 

Јуриј Андропов

„Московска“ вотка, најјефтинија у Совјетском Савезу, у народу је неко време била позната као андроповка у част Јурија Андропова, генералног секретара ЦК КПСС у јако кратком периоду (1983-1984), јер управо у његово време је смањена цена те вотке. После Олимпијаде 1981. „Московска“ вотка је коштала 5 рубаља 30 копејака, а Јуриј Андопов је смањио цену до 4 рубље 20 копејака. Пристојна плата је у то време износила од 180 до 200 рубаља.

„Московска“ вотка је имала још неколико надимака. Била је позната и као „ученица првог разреда“ (первоклассница) или једноставно „ученица“ (школьница), јер појавила се у продаји по новој цени 1. септембра 1983.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“