Шта је све добило назив у част генералних секратара ЦК КПСС?

Шта је Лењинка? 

Иако је сваки град (и скоро свако село) у Совјетском Савезу имао улицу Лењина, народ дан данас Руску државну библиотеку зове Лењинка, пошто се од 1925. до 1992. званично звала Државна библиотека СССР „В.И. Лењин“. 

А шта је риковка? 

Дугогодишња забрана производње алкохолних пића (од почетка Првог светског рата) је коначно укинута одлуком Савета народних комесара 26. августа 1923. Тако се у децембру 1924. појавила прва јефтина вотка коју су од милоште људи звали риковка, у част кратковременог председника совјетске владе Алексеја Рикова (наследио Лењина и убрзо предао дужност Стаљину). 

Риковка додуше и није била нека вотка - само 30 степени јачине, уместо обавезних 40. Тим поводом Михаил Булгаков је писао у свом дневнику: „Велики догађај у Москви - вотка од 30 гради, коју народ с правом зове риковка (игра речи, рыкать значи урлати - прим.ред.). Од царске вотке се разликује по томе што је изгубила десет степени јачине, што је лошег укуса и четири пута скупља.“

Вотка риковка је коштала једну рубљу - колико и два литра уља, четири килограма рибе или двадесет килограма кромпира - што није било мало у тим гладним годинама. 

Стаљинке? 

Стаљинке нису само стамбене зграде и куле у стилу неокласицизма подигнуте у време Стаљина (од почетка тридесетих до почетка педесетих година), већ и станови у њима. Стил тих грађевина се још зове стаљински ампир. 

Па и маљенковке...

Поједине зграде су назвали чак и у част Георгија Маљенкова, председника Савета министара СССР од 1955. до 1957. Биле су то једноставније грађевине од стаљинских претходница, са минимум украса на фасадама и високим плафонима, али мањим бројем спратова и мањом квадратуром станова. 

Хрушчовке

Маљенкова је наследио Хрушчов, а са њим су се појавиле и нове зграде које су ницале буквално за 7 дана. 

Неки људи у Русији данас са омаловажавањем говоре о хрушчовкама, истичући да су станови мајушни, плафони ниски, да зграде немају лифтове и да су застареле и идејно и физички. Али управо ове једноставне вишеспратнице извеле су преокрет у свести совјетских људи. У хрушчовкама је свако стекао право на сопствени простор и на мрвицу своје слободе.

Брежњевке

Зграде брежњевке су такође од бетонских панела са нешто више спратова - од 9 до 17. Леонид Брежњев је преминуо 1982, а зграде назване у његову част су подизане све донедавно. 

Андроповка, на здоровје! 

„Московска“ вотка, најјефтинија у Совјетском Савезу, у народу је неко време била позната као андроповка у част Јурија Андропова, генералног секретара ЦК КПСС у јако кратком периоду (1983-1984), јер управо у његово време је смањена цена те вотке. После Олимпијаде 1981. „Московска“ вотка је коштала 5 рубаља 30 копејака, а Јуриј Андопов је смањио цену до 4 рубље 20 копејака. Пристојна плата је у то време износила од 180 до 200 рубаља.

„Московска“ вотка је имала још неколико надимака. Била је позната и као „ученица првог разреда“ (первоклассница) или једноставно „ученица“ (школьница), јер појавила се у продаји по новој цени 1. септембра 1983.