5 најпознатијих козака у руској историји

Russia Beyond (Павел Балабанов/Sputnik; Русский музей; Royal Collection)
Јермак је за Русију освојио Сибир, Јемељан Пугачов је подигао масовни устанак против царске власти, а Василиј Суриков био један од најбољих руских сликара.

Козаци су се у историји Русије прославили не само као заштитници државних граница, храбри борци и истраживачи нових територија, него и као страствени побуњеници.  

Међутим, није за све представнике козаштва главни посао у животу било ратовање. Неки од њих су оставили значајан траг у руској култури.

1. Јермак

Јермак

„Био је племенита изгледа, достојанствен, средње висине, јаких мишића, широких рамена; лице му је било пљоснато, али пријатно, брада црна, коса тамна и коврџава, очи светле и бистре, а у њима су се огледали ватрена снажна душа и проницљив ум“, овако је руски историчар Николај Карамзин описао козачког атамана Јермака Тимофејевича.

Јермак се 1581. године на челу велике козачке војске упутио у поход против Сибирског каната – једног од остатака некадашње огромне монголске државе. Војну кампању су финансирали богати трговци Строганови, чије су територије на Уралу редовно биле изложене нападима Татара.

У новембру 1582. године козаци су освојили престоницу каната Кашлик (недалеко од савременог града Тобољска), приморавши кана Кучума да напусти град. Остјацки, вогуљски и други кнежеви су се одмах обратили Јермаку са молбом да постану поданици руског цара.  

Ипак, Јермак није успео да потпуно сломи Кучума и 1585. године је погинуо у заседи коју је организовао кан. Међутим, пут у Сибир за руску државу био је отворен. За козацима тамо су се упутили бројни војни контингенти са царским војводама на челу.  

2. Степан Разин

Степан Разин

Донски козак Степан (Стењка) Разин је 1667. године окупио љубитеље лаке зараде и упутио се на Волгу да пљачка трговце. Затим је на тридесет бродова изашао у Каспијско море и похарао персијску обалу, успут поразивши флоту персијског шаха.

Атаман који је стекао велику популарност у народу је 1670. године покренуо прави рат против царске власти. Разину су се прикључили не само козаци, него и сељаци који су од спахијске самовоље побегли на Дон, па чак и војници елитних јединица који су дезертирали. Његова војска је достигла број од неколико десетина хиљада људи.

Побуњеници су освајали, палили и уништавали градове, масовно убијали бољаре, царске чиновнике и официре. Онима који су му се придружили атаман је говорио: „Сада се осветите тиранима који су вас до данас држали у подаништву горе од Турака или пагана. Дошао сам да вам свима пружим слободу и спас, бићете моја браћа и деца.“ 

Разин је успео да заузме Астрахањ, Царицин, Самару и Саратов, али је на крају поражен и ухваћен. 16. јуна 1671. године јавно је рашчеречен, његове изнутрице су бачене псима, а делови тела набијени на кочеве и постављени на видело свима. Како се нико више не би усудио да крене његовим стопама.

3. Јемељан Пугачов

Јемељан Пугачов

Знатно је више народа покренуо устанак 1773 -1775. године под вођством другог донског козака – Јемељана Пугачова. Он је рођен у козачком насељу Зимовејска (данас Пугачовска), из којег је, претпоставља се, пореклом био и Разин.

Пугачов је тврдио да је он „чудом спасени“ цар Петар III. Монарха је, наиме, у јулу 1762. године са власти свргла његова супруга – будућа царица Катарина II. Убрзо након ових догађаја цар је умро под неразјашњеним околностима.

Самозванца су подржали јаицки (уралски) козаци којима су се прикључили незадовољни сељаци, радници из уралских фабрика, као и Калмици, Татари, Башкири, Чуваши и други. Укупан број људи који су узели учешће у устанку достигао је сто хиљада људи, мада у главној Пугачовљевој војсци није било више од четрдесет хиљада ратника.

Устаници су желели да „погубе оне који уништавају империју и сељаке“ и да на трон доведу „доброг цара“. Освојили су велики број утврђења и малих градова, где су се сурово обрачунали са официрима и државним чиновницима. У једном тренутку Пугачов је чак успео да освоји велики град какав је Казањ (изузев Казањске тврђаве). 

У септембру 1774. године војска побуњеника је поражена у бици код Чорног Јара. „Сељачки цар“ је побегао, али су га његове присталице касније предале царској војсци. Јемељан Пугачов је 21. јануара 1775. године погубљен на Болотном тргу у Москви.

4. Матвеј Платов

Матвеј Платов

Син козачког пуковника Матвеј Платов стао је на чело пука већ са осамнаест година. Није напунио ни педесет када је постао атаман читаве Донске козачке војске.

За време Отаџбинског рата 1812. године против Наполеона Платов је на челу козака покривао повлачење руске армије, нападајући Французе и наносећи им значајне губите. Током Бородинске битке његов корпус је извео јуриш на позадину непријатеља, изазивајући пометњу у његовом табору.

Платовљеви козаци су неуморно прогањали остатке Наполеонове Велике армије приликом њеног бекства из Русије и одлично се показали у војној кампањи у Европи у 1813-1814. године. „Услуге које сте пружили Отаџбини немају премца, доказали сте целој Европи моћ и снагу становника благословеног Дона...“ – написао је у писму атаману главнокомандајући руске армије Михаил Кутузов. 

У Руској Империји, Великој Британији, СССР-у и савременој Русији име славног војсковође носило је седамнаест бродова. Осим тога, један енглески једрењак назван је по атамановој ћерки Марији.

5. Василиј Суриков

Василиј Суроков

Међутим, нису сви козаци показали своју вредност на војном пољу. Један од оних који су дали велики допринос руској култури био је сликар Василиј Суриков.

Суриков је рођен у Краснојарску у Сибиру, али је по пореклу био донски козак. „Код нас у породици су сви козаци. До 1825. године били су обични козаци, а затим су постали официри... А мој деда Александар Степанович био је атаман пука“, записао је он.

Суриков се прославио својим историјским платнима великих димензија: „Јутро пре погубљења стрелаца за време Петра Великог“, „Бољарка Морозова“, „Прелазак Суворова преко Алпа“ и другим.

У стваралаштву овог уметника неизоставно је била присутна и тема козаштва. Током путовања на Дон он је цртао ликове локалних козака, а једна од најпознатијих слика биле су „Јермаково освајање Сибира“ и „Степан Разин“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“