Од кечапа до корнфлекса: Који амерички производи су се одомаћили у Совјетском Савезу?

Народни комесар за прехрамбену индустрију СССР-а Анастас Микојан је 1936. године отпутовао у САД да се упозна са америчким искуствима у масовној производњи хране. Микојан је касније у својим мемоарима написао да у младој совјетској држави после пада царског режима није постојала масовна производња хране, већ само нека врста мануфактурне производње, док је у Сједињеним Државама већ увелико функционисала индустријска производња и сви су радили по одређеним стандардима квалитета.

Народни комесар је у прекоокеанској земљи провео два месеца и кући донео, пре свега, фабричку опрему: то су били уређаји за хлађење, техника механизованог печења хлеба, апарати за машинску мужу крава и друге занимљиве ствари. Осим опреме, Микојан је донео и неке нове производе и нове кулинарске навике, од којих су многе биле описале у најважнијем кувару у земљи, у „Књизи о укусној и здравој храни” која је објављена три године касније.

Хамбургери

Земичке са пљескавицама веома су се допале народном комесару. Сматра се да је управо у СССР-у настао обичај да се уз хамбургере пију слатка газирана пића. Микојан је набавио 25 машина за производњу хамбургера и на улицама Москве, Лењинграда, Кијева и Харкова појавили су се киосци са фастфудом и „градским” земичкама са пљескавицама по цени од 50 копејака. Технологија припреме ових земички донета је из Америке.

Новца, међутим, није било за куповину концентрата кока-коле, па су се са хамбургерима у СССР-у продавали газирани воћни сокови. А у САД овај обичај се појавио тек 1940. године, када је отворен први „Мекдоналдс”! Међутим, током рата никоме више није било до уличне хране, па је производња хамбургера затворена, а све што је „америчко” било је на лошем гласу. Хамбургери су се поново појавили тек у касном периоду СССР-а. Али производња пљескавица никада није обустављена: замрзнуте полуготове пљескавице продавале су се широм земље.

Сок од парадајза

Микојан је у Америци видео обичај да се за доручак пије сок од поморанџе, али у Совјетском Савезу ово воће не расте, па је одлучено да се производи сок од парадајза. У почетку се то није посебно допало совјетским грађанима, али масовна рекламна кампања уродила је плодом. Сок од парадајза појавио се у вртићима, школама, фабричким мензама, продавницама хране и ресторанима. До 60-их година асортиман сокова је знатно проширен: појавили су се сок од крушке, јабуке, шљиве. Сокови су продавани у стакленим теглама, а не у картонским паковањима. И, наравно, сви састојци били су природни.

Кечап

Овај сос се у Совјетском Савезу појавио крајем 30-их година. Препоручивали су га не само као прилог месу, већ и за кување супе. Узгред, у послератним издањима „Књиге о укусној и здравој храни” кечап је замењен пастом и сосом од парадајза. Исто се, наравно, догодило и у продавницама. Тек 80-их година кечап се вратио на полице совјетским продавница. Увозио се из Бугарске, Мађарске и Југославије.

Конзерве и готова јела

Најважнија опрема коју је Микојан донео биле су индустријске хладњаче и покретне траке за производњу конзерви, између осталог, конзервисаног динстаног меса и кондензованог млека. Месне и рибље конзерве рекламирале су се као основа за ручак и вечеру, а конзервисано воће и поврће као зимска замена за сезонске производе. „Књига” је, на пример, саветовала припрему смрзнутих пљескавица са гарниром од конзервисаног грашка уз салату од конзервисаних рачића зачињених мајонезом. А уместо супе, која се иначе кува неколико сати, препоручивало се коришћење концентрата из конзерве или супе из кесице.

Докторска салама

Са технологијом масовне производње саламе Микојан се упознао у месном комбинату у Чикагу. Исте 1936. године у Москви је отворена прва фабрика месних прерађевина, која је почела производњу саламе са ниским процентом масти и високим садржајем беланчевина. У њој су били само природни састојци (као, уосталом, и у другим производима предратног времена), па су је лекари чак саветовали болесницима после дугог гладовања. Звали су је „докторска”.

Кукурузне пахуљице (корнфлекс)

У првој верзији „Књиге” звали су их „корнфлекс” и саветовали да се једу уз павлаку, млеко или кисељ. Треба рећи да се овај амерички производ свидео совјетским грађанима и да је из године у годину производња пахуљица само расла. Никита Хрушчов је 50-их година, после посете САД, покушао да од кукуруза начини основну пољопривредну културу у СССР-у. У продаји су се појавили кукурузни штапићи, хлеб и салама. Међутим, средином 60-их већи део рода је пропао и производња је почела да се смањује.