Сцена из популарног совјетског филма „Девојке“ („Девчата“).
Јуриј Чуљукин/„Мосфильм“, 1961.Сендвич, бургер, панини, брускета, крок-месје... Чини се да свака национална кухиња има сопствену варијанту хлеба са надевом. Руси имају своју – његово величанство „бутерброд“.
Руси га једу и за доручак, и за ручак, и за вечеру, и као мезе, и као празнично јело, и као ужину у школи... Са друге стране, критикују оне који једу само бутерброд, јер је то „сува храна“. Ово је прича о љубави и мржњи, концентрисаној у једном парчету хлеба са надевом.
Како се догодило да Руси имају традиционално јело са немачким називом? Да би се одговорило на то занимљиво питање потребан је известан историјски контекст.
Руси су увек ценили пшеницу, гајили су је у огромним количинама и увек пекли много хлеба. Сваки оброк је увек подразумевао и хлеб. Позната је руска изрека да је хлеб као штап на који се ослања живот. Поред тога, већи комад хлеба може послужити као ужина или чак као обед за време дуготрајног путовања.
Још од доба Петра Великог, када су у Русију донете многе немачке ствари, појавила се култура да се нешто ставља на хлеб. У богатим кућама су сервирани комади хлеба и тањири са надевом: печеном шунком, димљеним лососом и кавијаром. Обично је то служило као мезе уз порцију жестоких пића којима су гости служени када промрзли уђу у топлу кућу.
Буквалан превод речи „butterbrot“ је „маслац и хлеб“. У речнику с краја 19. века пише да је „баттерброт“ страна реч која је ушла у руски језик и да се ради о комаду хлеба са маслацем, сиром, шунком и др.
Важна прекретница у историји руског отвореног сендвича догодила се крајем 19. века и заправо је везана за маслац. Управо у то време је сендвич постао популаран широм Русије.
Пре тога су Руси правили само пречишћени топљени маслац од „печеног млека“ које се добија укувавањем обичног млека у руским пећима... (овде прочитајте више о том руском специјалитету). Оно је углавном додавано у кашу или коришћено за припрему хране. Обични маслац увожен је у Руску империју из Финске и није био предвиђен за ширу употребу. Крајем 19. века Руси су почели да праве сопствени маслац. У Вологди се појавила прва фабрика („вологодски маслац“ је још увек познати бренд).
Ово хранљиво и укусно јело је управо у совјетско време постало широко распрострањена културна појава. Совјети су чинили све како би олакшали живот домаћицама и зато је био погодан „бутерброд“ јер тако оне нису трошиле време на спремање хране. Отворени сендвич је постао уобичајен за доручак, за ручак на путовању (ланч пакет), па чак и као закуска уз вечерњи чај.
И заиста, ако вам радни дан у фабрици почиње у шест сати ујутру једино што ћете стићи да доручкујете јесте комад хлеба и комад тврдог сира или шунке (чак и без маслаца). Или, ако немате времена за ручак, опет можете лако и брзо презалогајити ако узмете сендвич. И најзад, замислите одмор током викенда када вас мрзи да било шта спремате а хоћете да попијете чај. Комад хлеба и кашика слатког од ваших сеоских шљива, јабука или црне рибизле – нема ништа укусније!
У Совјетском Савезу су постојале углавном две врсте хлеба: црни и бели. Бели је универзалан и уз њега иде сваки надев, док се црни највише слаже са шунком, кобасицом или рибом.
Занимљиво је да су људи у Совјетском Савезу јели тврди сир само у сендвичу. У ствари, додавали су га у макароне и друга кувана јела, али да поједу комадић качкаваља уз чашу вина – то се у СССР-у није дешавало. Није било ни много врста твродог сира. На пример, није се могао купити пармезан или моцарела, да и не говоримо о другим врстама.
Главни совјетски и савремени руски „бутерброд“ који се прави за празнике и посебно за Нову годину је парче хлеба са маслацем и кавијаром. Неки пуштају машти на вољу па украшавају „бутерброд“ димљеном јесетром или усољеним лососем, а такође комадићима лимуна!
Празничне варијанте „бутерброда“ из совјетске „Књиге укусне и здраве хране“
„Пищепромиздат“, 1952.Од совјетског доба „бутерброд“ се служи у свим мензама, кантинама и позоришним бифеима. Надев варира од веома јефтиног тврдог сира до димљене кобасице или шунке, а такође скупоценог кавијара или „бутерброда“ са рибом. Одлазак у позориште је добар повод да човек приушти себи такав специјалитет.
Пет најбољих рецепата за „бутерброд“ по избору портала Russia Beyond:
1. Празнични „бутерброд“: комад белог хлеба, маслац, црвени (а боље црни) кавијар
2. Совјетски „бутерброд“: комад белог хлеба, маслац, кобасица и тврди сир
3. Smørrebrød ala Rus: комад црног ражаног хлеба, комадић харинге, маринирани лук или ситно сечен млади лук са перима
4. „Бутерброд“ који су волела деца у СССР-у: комад црног ражаног хлеба, кашичица уља и со
5. Слатки „бутерброд“: комад белог хлеба, маслац и бакин џем или мед
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
