Питали смо читаоце наше странице на руском језику да нам кажу која је најпрепознатљивија храна у различитим регионима земље. Добили смо подужи списак, са којег смо изабрали десет правих гастрономских бисера.
Мек и млад (око 10 дана ферментације), адигејски сир од крављег млека постао је славан у свету захваљујући Олимпијади 1980. године. Управо тада је представљен страним гостима и пуштен у индустријску производњу. У његовом завијачу, Адигеји, назива се „матекјуае“, што значи „сир из корпе“. Користи се на најразличитије начине: суши се на диму, пржи, пече, а свака породица има своју тајну припреме најукуснијег сира.
Башкирија је од давнина позната по шумском пчеларству. И дан данас ово је најбољи мед у Русији. Вештина производње меда у дупљи дрвета преносила се са колена на колено, а савремени пчелари које је поседују тајне свог заната радо деле са другима и организују фестивале овог традиционалног начина производње. А све захваљујући главном јунаку – специјалној дивљој башкирској пчели.
Јело од теста са пуњењем од млевеног меса и црног лука у Бурјатији се назива бузи или пози. Ово традиционално сибирско јело на локалној трпези је присутно већ вековима. Бузи симболизују јурту (кућу-шатор), јер су Бурјати вековима били номади. Припремају се у специјалном суду за кување на пари која се назива „позница“.
Северна Вологда је престоница чипке и маслаца. Прва фабрика за производњу маслаца отворена је у Вологодској губернији 1871. године. Префињен маслац слаткастог укуса припрема се по специјалној технологији. Слатка павлака се мути на високој температури, због чега се добија једва приметна арома лешника. А зашто баш Вологда? Ова област је одувек била позната по плавним ливадама и разноврсним травама које ту расту, а због умерено топлог лета, краве увек имају максимално свежу траву, што се одражава на укус млека, павлаке и маслаца.
Пите од ражаног брашна, познате као „калитке“, вековима су јели карелски сељаци. Првобитно су се правиле са пуњењем од пиринча, кромпира и печурака, али касније су популарност стекле са слатким пуњењем. У Карелији се такође називају „пите за зета“, јер их невестина мајка припрема за будућег мужа своје ћерке. Данас су симбол љубави и породице, а такође главна карелска посластица коју обавезно морају да пробају сви туристи.
У совјетско доба сви су навикли на пастилу у облику белих штанглица од беланцета и шећера (налик на пуслице). Али почетком XXI века у Коломни је обновљен традиционални занат, заборављен после револуције: јабучна пастила од киселе сорте Антоновка прави се са медом или шећером. А данас је то прави гастрономски бренд (и одличан сувенир).
У Осетији је пирог, врста пите, свето јело. Традиционално на трпези треба да се нађу три пирога. Али за туристе се може направити изузетак, па могу да наруче и само један. Најпопуларнија пуњења су: месо, купус, лишће од цвекле, млади осетински сир. У Москви се без проблема могу наручити осетински пироги, али у њиховом завичају тврде да је то само жалосна пародија на непревазиђени оригинал.
Ово је сигурно најпознатији посластица из Татарстана. Додуше, омиљен је и у Башкирији, и у Јужном Сибиру. Ма и широм Русије! Рецепт је једноставан: ситни комадићи теста се прже у фритези, а кад се охладе мешају се са сирупом од меда. Добија се слатко брдашце после којег буквално морате прсте да полижете.
Медењаци су традиционални руски слаткиш. Многи региони имају своје варијанте. Али догодило се да је управо тулски медењак стекао највећу популарност. Познат је још од XVII века, а свет је за њега чуо када је 1889. године добио Гран-при на Светској изложби у Паризу. У совјетско доба производња медењака по старинском рецепту прешла је на индустријски колосек.
За оне који не знају, подсећамо да је то слаткиш од специјалног теста на бази меда и зачина. Медењак је правоугаоног пљоснатог облика, покривен глазуром, а изнутра пуњен џемом од шљива или филом од кондензованог млека.
Слатки црвени лук познат је широм Русије. Пљоснате љубичасте главице најчешће се могу видети повезане у венце. Управо тако је обезбеђује проветреност сваке главице, па могу дуго да се чувају. Овај лук је употребљава свеж. Најчешће се од њега припрема салата „кримска ружа“: лук се насецка са слатким парадајзом и зачини нерафинисаним уљем.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
