МАВ је скраћеница за „мало плутајуће возило”. Имало је мотор једног од најпознатијих совјетских аутомобила, „Победа”, који се у СССР-у производио непосредно после Другог светског рата.
Ово амфибијско возило је наводно било копија америчког модела Ford GPA. Сличност међу њима је oчигледна. ГАЗ-46 се производио од 1953. до 1958. године, а био је намењен за превоз војника и извршење различитих војних задатака на води. Био је заиста мали и у њега је могло да се смести пет особа.
СССР-у су била потребна и велика амфибијска возила, па су конструктори направили модел БАВ, „велико плутајуће возило”.
И БАВ је био заснован на америчком прототипу, на амфибијском камиону DUCW-353. СССР је током Другог светског рата добио на стотине оваквих возила у оквиру програма савезничке помоћи.
Совјетска верзија је могла да превози 28 особа или 2,5 тона терета. Производио се до почетка 60-их, али је и наредне две деценије интензивно коришћен у земљама Источног блока и на Блиском истоку.
Почетком 60-их СССР је почео са реализацијом новог пројекта, овога пута радило се о потпуно оригиналном возилу. Добило је назив ПТС, а било је то амфибијско транспортно возило средње величине. Оно је било претеча свим будућим амфибијским транспортерима, а најновије модификације овог пројекта још увек користи руска војска.
Прво возило је представљено 1965. године. Могло је да носи двоструко више терета од БАВ-а: пет тона. За разлику од свог претходника, имало је гусенице и могло је да се креће у рејонима који су били изложени радијацији или деловању биохемијског оружја.
Најпознатији совјетски теренац „Нива” успео је да шармира чак и строге званичнике из Министарства одбране, који су наредили да се направи амфибијска верзија возила. Она је конструисана 1976. године, али је било потребно да прође још једна деценија да фабрика ВАЗ реши питање система за хлађење мотора.
Укупно је произведено 21 возило, али она нису задовољила очекивања совјетске војске. Горбачовљева перестројка је докрајчила пројекат и концепт плутајуће „Ниве” је заборављен.
Ово возило је такође конструисано за Ваздушно-десантне снаге како би се евакуисали рањени војници са бојишта и обезбедило снадбевање муницијом. Могло се возити у полулежећем положају.
ЛуАЗ је било довољно лако возило да се могло превозили авионом, али је зато његова носивост била смањена на око 400 килограма. За разлику од амфибијске „Ниве”, ово возило је 60-их и 70-их било у масовној производњи.
Фабрика аутомобила УАЗ у Уљановску (900 километара источно од Москве) производила је возила која су некада била популарна у СССР-у. Крајем 70-их година почела је пројекат лаког амфибијског возила за војску и граничне патроле. Требало је да има носивост до 600 килограма. Пројекат је завршен почетком 80-их.
До 1989. године УАЗ је произвео 14 „Јагуара”. Модел је могао лако да маневрише у води, достизао је брзину до 100 километара на час, а чак је могао да поднесе ударни талас нуклеарне експлозије. Конструктори су тврдили да ниједна војска на свету не поседује такво возило. Две године је било потребно да га војска тестира и одобри, али тада се Совјетски Савез распао и пројекат је, као и многи у то доба, завршио у корпи за отпатке.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
