Са 25 година сам напустио посао и отишао на годину дана у армију. У војном одсеку је мој досије однет на радни сто оних који се баве одабиром „редовних војника“ за службу у јединицама Спецназа (за специјалне намене). Био сам старији и паметнији, а уз то и физички развијен, тако да сам изабран да служим у специјалним јединицама.
Тренинг у руској армији почиње од трубе за буђење у 5:30 (у појединим родовима војске то време варира до 7:00, али не касније). Само недељом је дозвољено остати „мало дуже“ у кревету, тј. устајање није у 5:30, него у 6:00.
„Радним даном“ је јутро уобичајено. Командир из свег гласа виче: „Устај, војско!“ и пуца ћорцима из „Калашњикова“ или баца звучне гранате. Војници имају од 60 до 120 секунди (у зависности од годишњег доба –лети је 60, а зими 120 секунди) да се обуку и обују, и да цела чета истрчи на полигон испред зграде.
После постројавања на полигону командири брзо одраде загревање и командују марш дугачак десет километара, трчећим кораком у строју.
Једина могућност да избегнеш ту „дивоту“ у рано јутро је да се сакријеш у болници или да се пријавиш као добровољац за прање касарне заједно са 180 других војника. И није нека алтернатива.
Пази, за „добро“ понашање током седмице у недељу можеш бити „награђен“ усиљеним маршем од 10 километара, али у пуној ратној опреми, тј. са аутоматом, шлемом, панциром и ранцем (то је све укупно око 30 додатних килограма).
Обично се трчање по неприступачном терену „зачини“ пузањем на команду „атомски с десна“. На ту команду мораш одмах да се бациш у супротном правцу и покријеш главу рукама, а затим да наставиш пузећи.
То пузање ти је много добро за мање групе мишића и тетиве.
Постоје три начина пузања: на лактовима, на леђима и кроз минско поље (легнеш, рукама опипаш неравнине, помакнеш се напред и поново опипаш неравнине; ако наиђеш на нешто сумњиво, помераш се у страну).
Одмах да кажем, све ове бројке и ситуације страшније изгледају кад се замисле или напишу, него у стварности. Уопште није неизводљиво истрчати 10 километара у рану зору. Посебно ако немаш избора и ако тренираш свој организам да може издржати толики напор.
Овај комплекс вежби служи за развој издржљивости и експлозивности. Он буди у теби неподношљиву мржњу према тренеру (односно командиру) који те приморава да га радиш.
Разлог је разумљив: вежбе радиш све док десетару не досади да те приморава или док се не сручиш без свести на полигон. Али не брини, кад се освестиш настављаш са вежбањем.
Кад истрчиш стазу од 10 километара можеш да се одмориш 5 минута, а затим прелазиш на кружни циклус који се ради без одмора између различитих вежби.
„Армијски“ циклус вежби изгледа овако:
То је један „круг“, тј. циклус. Одмор између циклуса је 5 минута. Вежбе се раде до последњег атома снаге.
Временом се навикнеш на трчање и вежбе. Најбољи начин да „растеш“ је да свакодневно повећаваш број вежби за један. Најбоље је да план тренинга, тј. задатак, планираш за целу предстојећу недељу и да га испуњаваш без поговора.
Ако ниси успео „у цугу“ да урадиш потребан број вежби, не очајавај. Можеш да одрадиш вежбе из неколико покушаја у току дана. Најважније је не прескакати дане и бити дисциплинован.
Ту треба применити принцип „21 дан“. Кад неки посао радиш три недеље свакога дана у исто време, то ти пређе у навику и после ти организам сам тражи да наставиш.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
