Које руско оружје поседује Иран?

Поздрав иранских војника на тенку Т-72 на паради поводом годишњице Иранско-ирачког рата (1980-1988), Техеран, 22. септембар 2014.

Поздрав иранских војника на тенку Т-72 на паради поводом годишњице Иранско-ирачког рата (1980-1988), Техеран, 22. септембар 2014.

AFP
Усред тензије и потенцијалног оружаног сукоба између САД и Ирана мало је недостајало да се метална чудовишта совјетске производње сударе са модерним америчким „колегама“ у борбама на пешчаним динама. Какве су шансе ових „одлтајмера“ на бојном пољу?

Совјетски Савез је одавно продао Ирану противваздухопловни штит који је у оно доба могао одбити евентуални ваздушни напад. Поред тога, иранске копнене трупе су добиле око 500 тенкова Т-72.

Са друге стране, и земље попут САД и неких европских држава такође су продале Техерану своје оружје (на пример, ловачке авионе, тенкове и артиљеријске системе) још у време када је Запад био у добрим односима са Ираном.

Али, све је то било веома давно, тако да ови системи практично немају шансе да одбране Иран од савремених трупа, нових ракета, нових ловаца и бомбардера.

Погледајмо изблиза совјетско оружје које Иран још увек држи у свом арсеналу.

Тенкови Т-72

Ово је један од многих тенкова који су направљени у Совјетском Савезу током 1960-их. Москва је Техерану продала скоро 500 тенкова овог типа.

Ирански војник на тенку Т-72 пролази поред портрета врховног лидера Ирана Алија Хаменеја, на паради поводом Дана армије, Техеран, 18. април 2015.

У савременој руској армији поменути тенкови су више пута модернизовани тако да одговарају стандардима који данас важе за тешке борбене тенкове, а њихови пројектили сада пробијају савремене оклопе.

Међутим, ниједан ирански тенк није модернизован на тај начин јер су УН још током 2000-их увеле санкције које забрањују продају оружја Ирану.

То значи да су ирански тенкови Т-72 застарели, мада још увек представљају потенцијалну претњу због поузданих тенковских топова калибра 125 милиметра.

Имају такође и два митраљеза – један је ПКТ калибра 7.62 мм за уништавање непријатељске пешадије, а други је ДШК калибра 12.7 мм, који се користи против лаких оклопних возила и циљева у ниском лету.

Сваки тенк Т-72 има дизел мотор V12 од 780 кс, захваљујући чему ова техника тешка 41 тону развија брзину од 60 км/ч.

Са једним резервоаром Т-72 може да пређе 700 км.

Највећи проблем ових тенкова су заштитне плоче из совјетског периода које не могу да зауставе савремене противоклопне пројектиле. Немодификовани тенкови Т-72 немају ни довољну ватрену моћ, ни потребну муницију којом би могли пробити савремене тенковске оклопе високог квалитета.

Противваздухопловни систем С-200

Противваздухопловни ракетни систем С-200 је направљен средином 1960-их ради заштите најважнијих административних, индустријских и војних комплекса од свих врста ваздушног напада, било да су у питању ловачки авиони или бомбардери, авиони који служе као командни центри, осматрачке и друге пилотиране или беспилотне летелице.

Ракета великог домета С-200 испаљена на маневрима у лучном граду Бушеру тако, северна обала Персијског залива, Иран, 2006.

Сваки систем С-200 може да дејствује у различитим климатским условима, по јаком ветру, киши, и чак у јаким пешчаним бурама у иранском региону.

Максималан домет сваке лансиране ракете је 150 км, бојева глава је тешка 217 кг и напуњена је високоексплозивним пуњењем. 

Па ипак, много боље би звучало да је полуактивни радио-вођени систем из 1960-их још увек употребљив за откривање, праћење и обарање модерних навођених крстарећих ракета (да и не говоримо о ловцима и бомбардерима направљеним по најновијим стелс технологијама).

По закону вероватноће ова противваздухопловна одбрана ипак може да обори известан број летелица и ракета, али учинак свакако неће бити стопроцентан.

Ракетни систем Тор-М1

Противваздухопловни систем малог домета Тор-М1 направљен је за уништавање циљева који су продрли кроз штит система С-200. Оперативни домет му је свега 15 километара.

Овај систем може да обара циљеве од ловаца и бомбардера до ракета које лете брзином од 700 м/с.

Као и С-200, направљен је ради заштите стратешких државних објеката попут војних база, командних центара, владиних објеката, итд.

Технологије примењене у систему „Тор-М1“ омогућавају овом оружју да обори 97 од 100 циљева у ваздуху. Ракете имају бојеве главе са високоексплозивним пуњењем.

Систем функционише у свим, па и најгорим временским условима, од пешчаних бура до снежних олуја, и од -50 до +50 степени Целзијуса.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“