Хеликоптери Ми-35.
Lori / Legion MediaРуска индустрија наоружања у последњих неколико година остварила је врло значајан раст продаје и, упркос тешком економском окружењу, овај тренд започет у 2014. години и даље се наставља. Судећи према извештају Стокхолмског међународног института за проучавање мира (SIPRI), међу 100 највећих извозника оружја раније је било 9, а сада има 11 руских компанија, при чему њихов удео износи 10,2% у укупној вредности наоружања продатог у 2014. години.
„У Русији је повећан обим набавке војне опреме и руске компаније су искористиле ту прилику за пласирање својих производа у иностранству. Сада се 11 руских предузећа налази међу 100 највећих произвођача, а њихов раст комбинованих прихода износи 48,4% у периоду од 2013. до 2014. године“, каже виши истраживач института SIPRI Симон Веземан.
Предузеће из Русије које је остварило највећи раст продаје наоружања је „Уралвагонзавод“ (произвођач тенкова Т-90 и Т-72) и то чак за 72,5% у референтном периоду. „Алмаз-Антей“ (произвођач чувеног ракетног комплекса С-400) остварио је раст продаје од 23% и заузео 11. место на најновијој листи шведског института.
С друге стране, продаја америчких компанија смањена је за 4,1% у периоду 2013-2014, што је тренд сличан оном у периоду 2012-2013. године. Ипак, међу 100 највећих извозника наоружања највећи удео у вредности продате опреме (54,4%) и даље имају америчке компаније, за шта је најзаслужнија корпорација Lockheed-Martin.
Русија је повратила некадашње позиције на старим тржиштима и успела да уђе на нека нова. На пример, понуде руских оружара наишле су на добар пријем у Ираку, својевремено великом купцу совјетског оружја. После краће паузе, Кинези су с Москвом обновили преговоре о куповини најмодерније војне опреме. Индија, упркос жељи да изврши диверсификацију добављача, и даље навелико купује разне врсте наоружања од Руске Федерације.
Оно што Русију чини важним чиниоцем на светском тржишту војне технике је одлука Москве да оружје продаје под повољним финансијским условима. „Спремност да софистицирано оружје извози тако што купцима даје повољне кредитне аранжмане и друге финансијске погодности даје предност Москви у односу на друге извознике“, стоји у извештају агенције UPI.
Наравно, повољни кредити не би никако могли да помогну продаји руског наоружања да оно није поуздано и технолошки напредно. Рат у Сирији дао је неочекивани бонус извозницима руске војне опреме у виду потврде о њеној ефикасности на бојном пољу. Представљамо вам пет типова наоружања које је најзаслужније за раст руског извоза у домену ратне технике.
Дизел-електричне подморнице класе „Кило“ сврставају се међу најтиша пловила са конвенционалним погоном на свету, а могу да носе врло убојито оружје, укључујући ракете брод-брод и брод-земља.
Дејвид Ајзенберг из магазина Asia Times каже: „Јединствене могућности и моћно наоружање су два најважнија фактора који привлаче стране купце. Када се спроводе симулације подводног сукоба, подморнице класе ,Килоʻ увек излазе као победник из виртуелних битака са немачким, француским или данским противницима“.
Током маневара у октобру 2015. године индијска подморница ове класе је успела да „потопи“ нуклеарну подморницу Ратне морнарице САД класе „Лос Анђелес“.
Поред Индије, потражња за овим подморницама постоји и у Индонезији, Вијетнаму и Кини. Могуће је да ће их купити и Бангладеш – земља која није у центру светских збивања. Раније је постојала намера да се купе кинеске подморнице, али је Индија, која поседује 10 пловила класе „Кило“, убедила власти у Даки да набаве руска пловила. Сајт defenceradar.com је објавио да Бангладеш разматра куповину двеју подморница од Русије.
С-300 „Фаворит“
Ракетни систем земља-ваздух С-300 „Фаворит“ средњег и великог домета намењен је борби против авиона, ракета и беспилотних летелица. Производи га концерн „Алмаз-Антей“. Систем дејствује против 6 летелица истовремено, а по једном циљу може да испали 12 ракета. На тај начин се за непријатељске авионе ефективно ствара „зона забрањеног лета” у радијусу од 300 километара.
Иран је најновији купац овог система застрашујуће ватрене моћи. После више година коначно су се створили услови да Москва одобри испоруку. Формирање мреже дивизиона С-300, уз истовремено распоређивање на борбено дежурство система ПВО кратког домета и ловаца-пресретача, ојачаће моћ Ирана и омогућити му да ефикасно казни упад Америке или Израела у свој ваздушни простор.
Управо зато је Техеран био веома незадовољан што није могао да добије ракете после одлуке Москве да обустави испоруку због санкција Уједињених нација против Ирана. Покренута је и тужба против Русије пред Међународним арбитражним судом због кршења уговора. Јасно је да је Русија својевремено повукла исправан потез, јер сада може без икаквих ограничења да Ирану испоручује системе С-300.
Према подацима института SIPRI, Иран је од 1995. до 2005. године преко 70% свог увоза наоружања реализовао путем куповине од руских произвођача. У наведеном периоду обим иранских набавки је био неколико пута мањи од кинеских или индијских, али је ова земља ипак била на трећем месту листе највећих купаца руског оружја. Сада су трговински односи обновљени и очекује се да испорука комплекса С-300 „Фаворит“ буде весник нових великих испорука руског оружја Ирану.
Ирак, Либија и Сирија (пре актуелних дешавања и Турска) такође су показали жељу да набаве ове зенитне ракетне системе.
Миг 35 је 2010. године учествовао на индијском тендеру за набавку вишенаменских ловачких авиона, али није изабран. Ипак, можда ће успети на другом тржишту – велике су шансе да ће ови апарати постати чувари египатског ваздушног простора. Москва и Каиро су објавили да су у току преговори о склапању уговора вредног 2 милијарде долара за испоруку од 46 до 62 модернизована ловца Миг-35 овој арапској стратешки важној земљи.
Нови авион из породице Миг први пут је представљен 2007. године у индијском граду Бангалору, а конструисан је као мултифункционални авион намењен ваздушним дуелима, али и извођењу прецизних напада на циљеве на земљи у свим временским условима. Верзија намењена извозу опремљена је радарским системима „Жук-АЕ“ класе АЕСА (active electronically scanned array – активни електронски уређај за скенирање), компатибилним и са руским и са западним војнотехничким стандардима.
Постоје мишљења да је Миг-35 само козметички измењен ловац Миг-29, али је необорива чињеница да се ради о веома унапређеном авиону, припаднику генерације 4++, за 30% већем од свог претходника.
Треба додати да је овај авион већ добио важну улогу у руској авијацији. Према речима генерал-пуковника Александра Зелина, команданта Ратног ваздухопловства Русије, све док стелт-ловац Т-50 (ПАК-ФА) не буде уведен у употребу, у руском ратном ваздухопловству ће нове вишенаменске летелице Миг-35Д бити задужене за неутралисање претње која долази од најмодернијих америчких стелт-ловаца F-35.
Ако се продаја Египту оствари, то ће имати стратешку важност јер ће доказати да се Русија враћа у средиште збивања на Блиском истоку после 40 година дипломатског одсуства.
У тренутку када је Миг-35 нуђен Индији главни проблем је био изостанак државне подршке овом програму. То је била велика препрека да се реализују послови са страним купцима.
Поред тога, није било решено ни питање одржавања. Време рада мотора до ремонта треба да буде најмање 2.000 сати, са гарантованим радним веком од 4.000 сати, али према изјави неименованог извора за лист „Комерсант“ авионски мотор РД-33 није задовољавао ове параметре. Међутим, проблеми су у међувремену решени и авион је сада потпуно спреман за експлоатацију.
Србија је такође заинтересована за набавку овог авиона.
Један од најчувенијих конструктора хеликоптера, Игор Сикорски, рођен је у Руској империји, па није чудо што руски хеликоптери спадају међу најтраженије летелице ове врсте у армијама широм света.
Ираку, некада важном совјетском и руском клијенту, крајем 2013. године је испоручен први од четири уговорена борбена хеликоптера Ми-35, а ова земља отпочела је и плаћање транши за 30 јуришних хеликоптера Ми-28, као и 50 противваздушних ракетних система кратког домета „Панцир-С1“.
Поменути уговори са Ираком склопљени су упркос чињеници да САД имају изразито велики утицај на власт у овој земљи. Највероватније је амерички притисак разлог за раскид уговора о набавци ловаца Миг-29.
И Египат је за добављача такође изабрао руску корпорацију, и то „Рособороноекспорт“, а предмет уговора је испорука 50 борбених хеликоптера Ка-52. Неки од нових хеликоптера египатске армије су морнаричка верзија Ка-52К „Катран“, јавности представљена прошле године.
Сматра се да египатске набавке наоружања финансира Саудијска Арабија, јер јој је потребна подршка египатских трупа у Јемену.
Десет података о новом руском арктичком хеликоптеру Т-90 је познат и као „летећи тенк“, и то не без разлога. Наравно, он не лети у буквалном смислу, већ је овакав епитет заслужио пошто је лакши од сваког западног тенка, а самим тиме постиже велику брзину кретања за возило своје категорије, а по категорији је то главни борбени тенк. Са друге стране, његов оклоп је довољно дебео да без последица по себе и посаду приликом контакта уништи противтенковску ракету. Тенк Т-90 опремљен је 125-милиметарским глаткоцевним топом који може да испаљује противтенковске гранате и вођене ракете.
Највећи корисник тенка је руска војска, а најзначајнији страни купац је Индија. Она планира да набави преко 1.600 ових тенкова који ће се користити у тешким условима (прашина и високе температуре) у пустињи Раџастан. Други купци су Алжир (који већ користи 305 ових грдосија, а можда ће набавити још 200), Уганда, Сирија, Азербејџан и Туркменистан. Потенцијални клијенти су Кипар, Перу, Венецуела и Вијетнам.
По традицији, купци руског наоружања су земље које су у одређеној мери политички супротстављене Западу. Кина, Индија и бројне друге земље у развоју уклапају се у овај профил. У последње време, ефикасност руског оружја допринела је и да неки редовни купци западне војне опреме почну да размишљају о тражењу понуде од Москве.
Међу њима има и богатих арапских држава с обала Персијског залива. Не ради се само о томе да земље попут Саудијске Арабије или Кувајта спроводе процес модернизације, већ желе да буду спремне за евентуалне сукобе на својој територији, али и у непосредном окружењу. Велики део наоружања набављеног од САД, као што су ракете „Патриот“, потпуно је неупотребљив у актуелним неконвенционалним ратовима.
На пример, Саудијска Арабија је показала интересовање за руску војну технику, јер верује да тако, између осталог, може да утиче на везе Москве и Ирана. Истовремено, Саудијци се боре против герилских снага у Јемену, где њихово ангажовање има карактер интервенције ниског интензитета. За такву врсту ратовања потребни су им дронови, јуришни и транспортни авиони. Управо у тим областима модерне руске компаније које извозе војну опрему треба да траже своју шансу.
Ракеш Кришнан Симха је новинар и политички аналитичар, гостујући аутор Russia & India Report.
Како разликовати Т-64 од Т-72, Т-90 и Т-80? Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
„Варшављанке“, најтише подморнице остају у арсеналу руске ратне морнарице 
Зенитни ракетни системи противракетне одбране С-300 и С-400 
Миг 35 – ненадмашан у блиском двобоју