Пет најбољих руских авиона свих времена

Наука и технологија
НИКОЛАЈ ШЕВЧЕНКО
Ови авиони, од „кукурузника“ до ловаца четврте генерације, познати су широм света.

1. Су-27

Су-27 „Сухој“ је био совјетски пандан америчким ловцима четврте генерације F-15 и F-16 који су произведени током 1970-их. Када се сазнало за амерички програм стварања новог супериорног ловачког авиона, совјетском руководству је постало јасно да је угрожена национална безбедност СССР-а, јер је Хладни рат био у пуном јеку.

Совјетски Генералштаб је поставио амбициозне захтеве и неопходне техничке услове које ће морати да испуни перспективни модел новог совјетског ловца. Нови авион је морао имати велики долет, али и способност полетања и слетања са кратких неприпремљених терена, брзину од два маха (двоструко већу од брзине звука) и могућност да носи тешко наоружање.

Захтеви у погледу техничких карактеристика били су сувише амбициозни да би се могли реализовати у оквиру једног пројекта, и зато су се појавила два ловца. Један од њих је био „Сухој“ Су-27.

Су-27 је први пут полетео 20. маја 1977. године, а у серијску производњу је пуштен 1982. Борбени радијус му је био 750 километара, и по том параметру је био лошији од F-16, али је зато био бржи. Могао је да развије брзину од 2.525 км/ч.

Имао је топ калибра 30 мм и ракете Р-27 класе „ваздух-ваздух“. Намењен је за успостављање доминације у ваздуху и за друге ваздушне ратне операције. Руска војна индустрија је током 1980-их направила неколико модификација овог ловца. Додате су му ракете „ваздух-површина“. Данас авион Су-27 користе ратна ваздухопловства Кине, Индије, Индонезије, Вијетнама и неколицине постсовјетских земаља.

2. МиГ-29

Микојанов МиГ-29 је био други ловац који се појавио као резултат совјетских напора усмерених на достизање паритета са америчким моделима F-15 и F-16. МиГ-29 не може да се пореди са моделом Су-27 по брзини и борбеном радијусу, али је зато бољи по својим чувеним маневарским могућностима. Тестирања која је извршила немачка армија по окончању Хладног рата показала су да је совјетски МиГ-29 имао боље маневарске могћности од америчког F-16.

Овај ловац може да носи ракете класе „ваздух-ваздух“ и „ваздух-земља“. Први примерци су направљени почетком 1980-их. МиГ-29 је још увек у арсеналу Русије и низа других земаља, укључујући Индију, Србију, Перу, Пољску и друге.

Сада Русија намерава да уместо модела Су-27 и МиГ-29 уведе ловачки авион пете генерације Су-57.

3. Јак-9

Јак-9 Јаковљева појавио се 1942. године, када је био најпотребнији Совјетском Савезу у рату против Немачке. Овај једносед са једним мотором и пропелером на кљуну одиграо је фундаменталну улогу у сузбијању доминације немачког Луфтвафеа у ваздуху за време Другог светског рата.

Захваљујући металним деловима у изградњи конструкције повећана је количина горива и наоружања, тако да је Јак-9 могао успешно да се бори против немачких ловаца Focke-Wulf Fw 190 и Messerschmitt Bf 109G.

Испоставило се да је Јак-9 идеална платформа за извршавање различитих врста ваздушних задатака, укључујући борбене, вежбовне, осматрачке и путничке летове.

4. Ан-2

Антонов Ан-2 је заиста легендаран авион. Овај двокрилац са једним мотором и надимком „кукурузник“ био је намењен за коришћење у пољопривреди и шумарству, али се брзо испоставило да он множе још много тога.

Показало се, наиме, да је необично отпоран и веома поуздан, а његова најважнија карактеристика је била велика носивост и могућност да слети на било коју неприпремљену равну површину, и да са ње узлети. Захваљујући тој невероватној могућности Ан-2 је примењен и тамо где други авиони нису могли бити коришћени из техничких или економских разлога.

Дуги низ година је овај једноставни и генијални авион коришћен у различитим мисијама, као што је опрашивање пољопривредних култура, „бомбардовање“ водом, узимање узорака атмосфере, итд. Служио је и као летећа хитна помоћ у далеким регионима Русије. Друге његове модификације коришћене су за десантирање падобранаца.

Први Ан-2 се појавио давне 1947. године, али ови авиони још увек чине око 90% мале авијације у Русији, због чега је модел добио епитет „вечни авион“.

5. Ту-154

Тупољев Ту-154 је био главни совјетски путнички авион. Овај ускотрупни путнички авион са три млазна мотора први пут је полетео 1968. године и убрзо постао главни адут совјетских, а затим и руских авио-компанија, и служио им неколико деценија.

У својим „најбољим годинама“ Ту-154 је превозио половину свих путника компаније „Аерофлот“, која је држала монопол у области авионског саобраћаја и експлоатисала практично све авионе у СССР-у.

Једна од најзанимљивијих карактеристика овог авиона је његова могућност да слеће на земљане и шљунсковите писте, што је невероватна флексибилност за путнички авион таквих габарита. Интензивно је коришћен на Арктику и у другим регионима Русије где владају екстремни климатски и други услови.

Авион има брзину крстарења 850 км/ч и може да прелети 5.280 километара. Многе земље су увозиле Ту-154, а поједини шефови држава су га чак користили као свој службени авион.

Нажалост, са овим авионом су се дешавале и трагедије. Ту-154 у коме су се налазили тадашњи председник Пољске Лех Качињски и руководство земље срушио се близу Смоленска.

Овде погледајте списак пет најбољих руских хеликоптера свих времена.