Никада нису полетели: Пет совјетских авиона чудне конструкције (ФОТОГРАФИЈЕ)

САМ-13

САМ-13

Public domain
Александар Москаљов је целог живота радио на новим типовима авиона, али је већина његових пројеката остала на папиру.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. САМ-4

Совјетски конструктор авиона Александар Москаљов је био страствени љубитељ радикалних решења и тиме је можда уништио сопствену каријеру. Завршио је Лењинградски државни универзитет и латио се низа пројеката од којих су једни били сувише испред свог времена, а други сувише непрактични.

Поједини Москаљовљеви пројекти су реализовани, тј. по њима су направљени авиони, али је већина његових идеја остала неостварена.

На пример, његов авион САМ-4 сачуван је само у виду скице. Модел конструисан 1933. и 1934. године личио је на амерички „невидљиви“ двомоторац F-117 Nighthawk и на Northrop B-2 Spirit. Не зна се, међутим, да ли је Москаљов хтео да постигне оно што је касније остварено у „стелт“ технологији.

САМ-4 изгледа као лист и има два вертикална стабилизатора причвршћена за врхове крила. За оно доба је ово можда била превише радикална идеја. Конструктор је, наиме, планирао да два мотора од 760 кс постави на авионска крила.

2. САМ-7

Ознака „САМ“ је почетак руске речи „самолёт“ (авион). Већина Москаљовљевих авиона је имала ту ознаку, независно од тога да ли су направљени и испробани или су остали као пројекат на папиру.

Модел САМ-7 није направљен, али је то ипак био занимљив покушај да се направи перспективна ратна машина. САМ-7 је био специфичан по томе што је замишљено да се може отварати ватра и у смеру кретања и у супротном смеру, јер је у конструкцији било предвиђено место за нашанџију у репу авиона, а такође место за два митраљеза калибра 7,62 мм близу предњег мотора.

САМ-7 је био релативно лак – тежио је свега 1.000 кг. Његова крила у облику стрела нису била типична за совјетске авионе направљене током 1930-их.

Конструктор је планирао да у тај модел угради мотор са 850 кс који би требало да омогући летелици брзину од 600 км/ч. Међутим, рад на авиону САМ-7 није ни стигао до фазе тестирања.

3. САМ-13

Москаљов је почетком 1940-их покушао да пројектује нови авион. Његов САМ-13 је имао великог утицаја на холандски Fokker D.XXIII.

Руски авион је слично изгледао и већином је био направљен од дрвета. Имао је два лиценцирана мотора Renault од 220 кс и добро се показао на тестирањима. Развио је брзину од 520 км/ч.

Међутим, када је почео Други светски рат совјетско руководство се определило за проверене борбене авионе, а не за експерименталне моделе. Прототип авиона САМ-13 уништили су радници Летно-истраживачког института „Громов“ када су се нацистичке трупе приближиле Москви.

4. САМ-16

Поред борбених авиона Москаљов је радио и на пројекту хидроавиона. Рад на моделу САМ-16, прототипу војнопоморског извиђачког авиона кратког долета почео је 1940. године, непосредно пред рат.

Али и овај Москаљовљев пројекат је замрзнут када је почео рат. Авион је 1941. године практично већ био спреман за пробне летове, али је ту све стало – пројекат никада није довршен.

5. САМ-23

САМ-23 је постојао само на папиру. То је можда и најзанимљивији изум Александра Москаљова. Требало је да овај јуришни авион има један мотор од 150 кс, два топа калибра 20 мм, два митраљеза калибра 7,62 мм и четири ракете „ваздух-земља“.

Али пројекат није био специфичан захваљујући оружју, него крајње необичној конструкцији. Репни точак је био причвршћен за низ шипки које су полазиле из носног дела авиона. Читава конструкција је замишљена тако да буде покрента. Најнеобичнији је био начин примене овог авиона у борби.

Овај врло чудни систем је омогућавао да авион „клизи“ изнад земље и да напада непријатеља са висине од свега четири или пет метара. Покретне шипке и репни точак су конструисани са циљем да помогну пилоту у препознавању неравнина на терену тако што би репни точак на тим местима додиривао земљу.

Сувишно је рећи да је пројекат заувек остао на папиру.

Овде сазнајте шта се крије иза имена руских авиона?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“