Аутентични доживљај Русије: Приградски воз „електричка”

Многи грађани Русије свакога дана прилично дуго путују на посао. Једна од најјефтинијих и најпоузданијих врста превоза су електрични возови. То су приградске линије које спајају мање градове и села са већим градом. Ево неколико савета правог експерта за такво путовање.

Свакодневно око 2 милиона људи путује електричним приградским возовима у Москву. Највећа гужва на станицама тих линија је од 8 до 9 часова ујутру када сви иду на посао. За разлику од већих возова као што је Сапсан, овде вам нису потребни никакви документи да бисте купили карту.

Улазак и излазак

Скок са перона.

Антон Новодережкин/TASS

Све је прилично једноставно: купите карту (од 70 до 500 рубаља, 1-8 долара), пронађете натпис „пригородные поезда“ („приградски возови“), помоћу карте прођете на перон и то је то. Само сачувајте карту, понекад се проверавају карте и приликом уласка у воз јер има оних који прескачу рампу. Сматра се да око 300.000 путника не плаћа карту, од укупно 2 милиона људи који свакодневно користе електричне возове.

Карту треба да чувате и како бисте могли изаћи из станице када стигнете на одредиште.

Борба за слободно место

На перону железничке станице Одинцово.

Дмитриј Серебрјаков/TASS

На старим електричним возовима још увек се отварају прозори и путници понекад убацују своје торбе споља да би тако заузели место. Покушајте да нађете место које није обележено. У тим старим возовима седишта су најчешће окренута једна према другима – по три са сваке стране.

Постоји још један незгодан обичај: понекад неко (најчешће жене од 55 до 60 година) седи сам у једном реду, а остала седишта „резервише“ за људе који ће касније ући у воз, можда и на некој од следећих станица. У том случају бирајте шта вам више одговара: да се борите за место, или да се „помирите са судбином“ и да стојите.

Трговци и музичари

Замир Усманов/Global Look Press

„Поштовани путници...“ – Те речи не изговара само машиновођа када објављује да воз полази, него и сви они који покушавају да у возу продају своју робу – новине, оловке, упаљаче, торбе, чарапе, кухињски прибор, и др. Ако за време вашег путовања не наиђе нико од њих, свакако ће наићи музичар – студент, пензионер или незапослен човек, који покушава да заради неки динар певајући традиционалне руске песме уз гитару или неки други инструмент. Ако вам се наступ допадне, нико вам не брани да му дате неколико рубаља.

Истина, у возу је забрањено продавати робу и певати за новац, али се „трговцима и уметницима“ често гледа кроз прсте. Имајте у виду следеће: што је јефтинији превоз више је слободе у њему.

Јело, пиће, дуван, и...

„Лыжная Стрела“, бесплатни воз који саобраћа до скијашких стаза.

Руслан Шумаков/TASS

Исто важи за јело, пиће и све друге физиолошке потребе путника. Употреба алкохола је званично забрањена, али се и то често толерише.

Већина електричних возова нема тоалет, или га има само први вагон (али није препоручљиво користити га). „Тамбур“ је простор на почетку и на крају вагона где су улазна врата. Путници га често користе да се „олакшају“ тако да ту понекад може мало и да смрди. Па ипак, ту многи излазе да запале (и поред знака „забрањено пушење”). Ту се и љубе, и пију, и туку...

Шверцовање из принципа

Путовање без карте.

Коммерсант

Често се дешава да наиђе контрола и онда многи беже из воза.

Око 15% путника у приградским електричним возовима путује без карте. Занимљиво је да људи који се крију од кондуктера не изгледају као да су сиромашни. То могу бити и жене на високим штиклама, и бизнисмени са ноутбуком и ајфоном, и лепо обучени студенти. Многи сматрају да превоз треба да буде бесплатан и не плаћају га из принципа.

Лепо је бити странац

У приградском возу.

Александар Рјумин/TASS

Грађани Русије електричним возом путују само на кратким растојањима на посао и с посла, а московски новинар и путник Александар Лучкин је тим возовима пропутовао од Владивостока на руском Далеком истоку до Москве.

„Код нас у Русији је однос према странцима посебан, то је наслеђе наше историје“, каже Лучкин. „Руси су према странцима крајње учтиви и указују им веће поштовање него својим сународницима. Уједно ми њих третирамо као странце који не знају шта заправо значи живети у Русији. За путнике је то повољна околност јер странац овде може да се понаша као знатижељно дете и свако ће имати за то разумевања“. Када је путовао кроз Русију, Лучкин се понекад и сам претварао да је странац. „Тако су људи спремнији да вам одговоре на питања и да вам помогну“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!