Крајолик
Руси су открили и освојили Сибир у 16. веку, а до прве половине 17. века стигли су до Тихог океана. Полуострво Чукотку открили су случајно када је 1648. године Семјон Дежњов тражио шансу за развој трговине у ономе што је звао „ледено море” (данас Северни ледени океан). Буре су уништиле три од седам његових бродова, а таласи су га однели до обала Чукотке.
Данас у највећем граду на Чукотки, Анадиру, често можете видети живописне куће обојене у црвено, жуто, зелено и плаво, што иначе није уобичајен призор у Русији. Зашто овдашњи становници воле овако јарке боје? Зато што тако лакше проналазе своје домове у снежној олуји.
Људи
Староседеоци Чукотке су Чукче, народ који је дуго пружао отпор експанзији Руске империје, и Ескими, које су истраживачи некада описивали као „људе са зубима” због моржевих зуба које су носили на одећи.
Чукче и Ескими су развили специфичан начин живота у суровим условима који се није много променио током векова. Живе у номадским шаторима „јарангама” и пре свега се баве узгојем ирваса, пецањем у отворима на леду и ловом у мору.
Детаљи
Псеће запреге су најпопуларније превозно средство у чукотској тундри. То није само туристичка атракција, већ се локални гоничи паса заиста активно баве својим послом. Ту можете срести и беле медведе и моржеве. Чукотка је благословена недирнутом природном лепотом каква се ретко среће било где на свету. Једна од најнезаборавнијих авантура у вашем животу могла би бити вожња бродићем дуж обала Беринговог мора.