Кремљ је у руском језику заједничка именица за стари руски град опасан зидинама. Некада је било око 400 кремаља широм Русије. Сачувано је двадесетак. У средњем веку је у руском језику исто значење имала и реч „детинец“.
По речима академика Валентина Јањина (1929-2020), непревазиђеног познаваоца историје старог Новгорода, реч „детинец“ је имала буквално значење „место стараца“, као и „ђиеђињиец“ у пољском језику. Сасвим је логично што је Новгородски детинец првобитно био богомоља, и то му је била примарна функција када су Новгорођани позвали руске кнезове да управљају градом, тако да кнезови нису живели у детинцу него им је седиште било на супротној обали реке Волхов. Утврђење се у Новгороду појавило вероватно и пре него што је овамо дошао први епископ – Јоаким Корсунски (989-1030).
1. Средњовековно утврђење је у Новгороду постојало пре него што је Кијевска Русија примила хришћанство
Public domain
Како се сазнало 2017. године, Новгородски детинец је старији него што се раније мислило. Летописи кажу да је овде прво утврђење подигнуто 1044. године. Међутим, два фрагмента древног дрвеног утврђења, пронађена испод једне бивше куле Новгородског детинца, датирана су методом радиоактивног угљеника. Испоставило се да један фрагмент потиче из 951. године (са могућом грешком од 27 година), а други из 918. године (плус-минус 41 година). То значи да је утврђење вероватно могло постојати на овом месту још средином 10. века, а Кијевска Русија је примила хришћанство 988. године.
2. Древни Новгородски детинец је био неосвојив
Legion Media
Од 11. до 13. века Новгородски детинец је био неосвојиво утврђење. Имао је само два улаза. Непријатељ је само једном успео да га освоји и продре у њега. Било је то 1065. године. Може се рећи: „једном ко ниједном“. Треба имати у виду да су у раној Русији непрестано избијали сукоби између кнежевина, тако да су тадашња утврђења и градови често прелазили из једних руку у друге, као стреле. У таква времена је Новгородски детинец освојен само једном, што практично значи да је био неосвојив.
Legion Media
Почетком 15. века су саграђени бедеми од камена, а крајем 15. века су подигнути нови, по наредби Ивана Великог.
Детинец стоји на брду изнад реке Волхов високом десет метара. Дужина тврђаве (на најдужем правцу) износи 565 метара, а ширина 220 метара (на месту где је најшира). Зидине су дугачке укупно 2.235 метара (ради поређења, зидине Московског кремља дугачке су 2.235 м), док површина унутрашњег простора износи 21,1 хектар (површина Московског кремља је 27,7 хектара). Бедеми Новгородског детинца су широки од 3,5 до 6,5 метара. Направљени су од кречњака и облутка. Висина им варира од 8 до 15 метара. Сачувано је 9 од укупно 12 кула.
3. Новгородски детинец је место где се налази најстарији храм у Русији
Legion Media
Почетком 11. века Велики Новгород није био део Русије, него независна северна држава, Новгородска Република. Кијевски кнез Јарослав Мудри (978-1054) склопио је уговор са Новгорођанима по коме им он штити град, а његов син, кнез Владимир Јарославић Новгородски (1020-1052), подигао је 1044. године нови дрвени Детинец.
У кругу новог утврђења подигао је и Храм свете Софије чија је изградња завршена 1052. године. Ово изузетно достигнуће средњовековне архитектуре и технологије потпуно је очувано до данашњег дана. Храм има пет купола и висок је 38 метара. Софијски храм у Великом Новгороду је најстарији црквени објекат у Русији и упште је најстарије здање у земљи које се још увек користи. Али то није све. У кругу Новгородског детинца постоји још један „рекордни“ објекат.
4. У Новгородском детинцу се налази једина готичка грађевина у Русији
Константин Чалабов / Sputnik
Најстарије место у Новгородском детинцу је Епископски двор. Ту је било седиште првог новгородског епископа Јоакима Корсунског, вероватно зато што је то претходно било паганско светилиште па га је требало „поклопити“ хришћанским грађевинама. У сваком случају, Епископски двор је био засебно место унутар тврђаве. Вероватно је имао и сопствене зидове.
Архиепископ новгородски Евтимије II наложио је 1433. године да се подигне Владичански двор (или Грановита палата). На овом фасцинантном здању радило је тридесетак немачких архитеката и мајстора. О томе недвосмислено сведочи чињеница да двор има много детаља коришћених у немачкој и француској средњовековној архитектури. Владичански двор Новгородског детинца је јединствена грађевина у Русији и једино „цивилно“ здање направљено у готичком стилу. Служила је као главна дворана за церемоније у Великом Новгороду. У њој је 1478. године прочитан указ Ивана Великог по коме се Новгородска земља има потчинити Москви.
5. Садашњи Новгородски детинец су вероватно саградили Италијани
Руслан Шамуков / TASS
Када је оснивач Московског царства Иван Велики (1440-1505) заузео 1478. године Велики Новгород, одлучио је да боље утврди Новгородски детинац и тако осигура своју победу. Он је довео у Русију неколико искусних италијанских архитеката. Први међу њима је био Петро Антонио Солари (1445-1493). Њему се приписује изградња неколицине кула Московског кремља за време обнављања бедема 1845-1516, што је такође иницирао Иван Велики.
Антонио Гисларди, Марко Руфо, Алоизио Старији и Алоизио Млађи (умро око 1531) такође су били у тој групи италијанских архитеката. Често немамо никакве записе о њиховим тачним именима и годинама живота, као што немамо ни о архитекти који је 1478-1490. године обнављао Новгородски детинец, али је он очигледно био један од њих. А можда су га градили и руски неимари, али према инструкцијама тих архитеката, јер ако се куле и бедеми Детинца упореде са другим руским утврђеним градовима из тог периода, очигледно је да је новгородски кремљ спој италијанске фортификационе архитектуре и локалних неимарских традиција.
Занмљива чињеница: У бедему Новгородског детинца постоји један од најстаријих руских тоалета.
Унутар зидина Новгородског детинца, 13 метара северно од Воскресенске капије, близу суседне зграде филхармоније откривен је средњовековни нужник. То је мала просторија 1,7x1,9 м са сводом, канализационим одводом и добро очуваним отвором за вентилацију. Тоалет је био издигнут на висину од око два метра, тако да се у њега улазило степеницама. Чињеница да је нужник направљен унутар зидина а не у стамбеном насељу сведочи о томе да је у оно време друштво древног Новгорода већ било високо цивилизовано.