Десет чињеница о најсевернијем насељу у Русији

1. Ова територија има величину Велике Британије и 548 становника

Насељу Диксон припада 220.000 квадратних километара (Велика Британија има 243.809 квадратних километара). Овде живи свега 548 људи, према подацима из 2018. године. То значи да свако има на располагању скоро 500 квадратних километара! Али, без обзира на то што стицајем околности селу припада тако велика територија сви становници живе заједно у малом насељу.

2. Неопходна пропусница

Мештани на уласку у Диксон показују личне исправе и документ о боравку док је улазак лица која овде не станују строго прописан – они могу ући само уз пропусницу јер је насеље на обали и третира се као погранична зона. И иначе се овамо може стићи само ваздушним саобраћајем. На острву постоји аеродром на који слеће само стари АН-26 и то једном недељно. И намирнице стижу искључиво ваздушним путем и зато нису јефтине.

3. Куповина бензина – једном годишње

Житељи Диксона не могу да напуне резервоар кад год пожеле. У селу нема бензинске пумпе, најближа је удаљена 500 км, али и до ње се не може стићи јер нема путева.

Ако неком треба бензин мора да га наручи током лета и то за целу годину. Тако наручен бензин стиже бродом и то једном годишње. Аутомобили су овде реткост. „Углавном људи имају моторне санке и моторне чамце. Наручимо једну или две тоне горива. Довољно је за годину дана“, каже житељ Александар Анисимов.

4. Девет месеци је зима

Арктичка зима је заправо поларна ноћ, хладноће су екстремне а смртоносна олуја понекад дува недељама. У Диксону зима траје девет месеци годишње, а температура се спушта скоро до -50 степени Целзијуса. Многи, међутим, сматрају да то и није лоше: „Често дувају ветрови јер је клима морска, али мразеви нису толико јаки као у Нориљску и Дудинци. Тамо чим мало дуне не можеш више изаћи на улицу. Овде дува ветар али је релативно топло“, сматра Алберт Мингажев, предавач енглеског језика у овдашњој школи.

И у јуну се овде људи возе на моторним санкама. Тада је средња температура између +5 и -6 степени Целзијуса.

5. Уопште нема дрвећа

Подручје Диксона је арктичка пустош. Нема дрвећа, чак ни минијатурног. Лети је то зелена тундра, а зими бескрајни бели снег.

6. Полиција штити људе од медведа

У Диксону нема криминала али ипак постоји полиција. Она штити људе од медведа и вукова. Становници се путем СМС порука обавештавају о томе да долазе бели медведи, а лепе се и обавештења. Тада се не препоручује излазак после 20:00 и храњење медведа (уколико случајно има заинтересованих), нити фотографисање са њим.

Међутим, најефиксанији начин, како сматра програмер Роберт Прасценис, јесте да пратите псе: „Једина мера безбедности јесте да ако напољу не видите псе значи треба бити опрезан. Ако пси мирно леже или трчкарају, све је у реду“.

7. У Диксону нико не преузима видео-снимке са интернета

Мобилна веза се овде појавила тек пре десет година. Сада у насељу постоји и интернет али је толико слаб да се неколико фотографија преузимају и по два сата. И такав инернет месечно кошта као за пола године у другим деловима земље.

8. Овде нема болнице

Болница је пре неколико година затворена јер у Диксону није било лекара. Ако некоме позли једина варијанта је да се хитно позове служба санитарне авијације. У уобичајеном режиму овамо периодично долази лекар опште праксе и врши прегледе. Поред болнице нема ни биоскопа, ни аутобуса, ни кафића, ни супермаркета, нити рекламних билборда. Али постоји теретана и многи у њој проводе време.

9. На насеље се годишње троши 100 милиона рубаља (1,2 милиона долара)

То је 30 пута скупље него одржавање насеља са истим бројем становника рецимо на Сајанским планинама, на леднику на југу Сибира. 90% трошкова у Диксону су дотације.

10. Бивша престоница Арктика

У совјетском периоду Диксон је био центар трговине и експлоатације рудних налазишта, као и експедиција. То је такође било место где су упућивани затвореници на издржавање казне. Овамо су из читаве земље долазили геолози, учитељи, војници и поларни пилоти. Током 1980-их овде је живело око 5.000 људи. Сада је насеље старо већ 105 година.