Зашто су се на Руском Северу градиле тако огромне куће? (ФОТО)

Путовања
АНА СОРОКИНА
Чини се као да је у овако велику дрвену кућу могло заједно да се смести неколико породица. Али није тако.

Нађете ли се у било ком старом селу Руског Севера, изненадиће вас величина тамошњих кућа.

Посебно добро то се може видети у Поморју (област крај обале Северног леденог океана и Белог мора у европском делу Русије). На пример, у селу Колежми, где савремени Помори и данас живе у таквим кућама и у музејима дрвене архитектуре.

Скоро све куће тамо почивају на „потклету“ (приземље у којем се не живи), а изнад приземља се уздижу још један или два спрата, као и обавезна „горница“ (соба испод крова, нека врста мансарде). Сваки зид имао је по 6-8 прозора. А кућа је била намењена за само једну породицу.

Шта се крије под кровом овакве куће?

И поред сурове северне климе, људи су тамо живели сасвим безбрижно, а све захваљујући риболову и трговинским путевима. Њихове куће су пример практичне организације живота. Под једним кровом налазиле су се просторије за стоку и стамбене просторије, повезане пролазима, како би људи по хладном времену што мање излазили напоље. У различитим регионима могле су се разликовати по облику, али по концепцији су биле веома сличне. 

„Потклет“. То је доњи ниво куће, који је у зависности од димензија и потреба коришћен као амбар (спремиште) и/или стаја за домаћу стоку. Мирис крава и коза није продирао у кућу, јер је стаја била одвојена посебним прилазом, али се ипак до животиња могло доћи не излазећи напоље, што је било практично с обзиром на хладне зиме са пуно снега. На овом нивоу није било прозора.

„Повет“. То је први спрат намењен за потребе пољопривредног газдинства. По правилу, ту се чувало сено и потребна опрема, од лопата до риболовачких мрежа. Ако се северна кућа погледа споља, може се уочити огромни дрвени прилаз на косини од првог спрата до тла. То је управо улаз у „повет“ за коње са колима. Такође, по тој косини су се лако спуштала и подизала бурад.

Стамбени део куће. Он се налазио на првом или другом спрату у зависности од димензија и жеље власника. Од помоћних просторија био је одвојен покривеним пролазом. Изнутра је био уређен као обична руска изба.

Читав живот се, наравно, одвијао око руске пећи помоћу које се грејала соба и на којој се кувало, а такође се могла користити за спавање. Поред ње се држало посуђе, као и вода за прање руку.

Дуж зида су биле постављене клупе на којима су људи и седели, али и спавали. У једном углу налазио се сто за ручавање са клупама.

Клозет је био смештен у најудаљенијем ћошку, по правилу изнад стаје и није се грејао.

„Горница“. Просторија испод крова са прозорима према дворишту, нешто као мансарда. Најсветлија просторија у кући у којој су се по правилу окупљале девојке и нешто шиле (за чим је у домаћинству непрекидно постојала потреба). Горница се, за разлику од других просторија, није грејала, али се топао ваздух подизао са првог спрата, тако да тамо није било топло, али ни веома хладно.

Двориште. Сви помоћни објекти били су обједињени под једним кровом како би зими било згодније за рад. Под кровом се могла наћи чак и мала башта. Међутим, бања (руска сауна) и млин не само што су били одвојени од куће, него су постављани што даље од куће због опасности од пожара и што ближе води.

Како се тамо данас живи?

Овакве куће су биле намењене једној породици: родитељи, неколико деце, старији сродници. Када би синови одрасли и оженили се, подизали су сопствене куће. У совјетско доба куће су већ постале мање, али обичаји су се ипак одржали.

Наравно, у таквим кућама и данас живе људи. Сва села одавно имају струју, али у многима још увек нема гаса, тако да се и даље греју помоћу руске пећи (неке куће имају још неколико додатних холандских пећи). Дрвене куће одлично чувају топлоту.

Док потреба за држањем великог броја стоке у кући више не постоји, па се у тим просторијама најчешће просто чувају сезонске ствари.

У старим сеоским кућама, наравно, није било водовода и канализације. Зато се данас уз њих дограђују просторије са топлим купатилом.