Сам појам Руског Севера датира с краја 19. века. Наиме, архангелски губернатор употребио је у својим белешкама поменуту одредницу да означи културу људи на северозападу Русије. Ову цивилизацију створили су углавном потомци помораца рибара који су живели у тим суровим местима пре неколико стотина година.
Становници Руског Севера чувају своје обичаје, говоре сличним дијалектом, баштине заједничке кулинарске традиције, као и јединствене занате.
Територија Руског Севера, условно говорећи, омеђена је обалама Баренцовог и Белог мора, као и обалама река Северна Двина, Оњега, Шексна и Печора. На савременој карти то је цела Вологодска област, скоро цела Архангелска област, Мурманска, Карелија, Коми и Ненецки аутономни округ (у Руској империји ове области улазиле су у Архангелску губернију), као и делимично Кировска област. Неки истраживачи убрајају и део Пермског краја. А ово су кључни градови који су сачували асмосферу Руског Севера.
Путовање Руским Севером креће од Вологде, његовог срца и незваничне „престонице“. Град се први пут помиње 1147. године, као и Москва. Историјски Вологда је била значајан транспортни пункт у време трговине са Енглеском.
Град је познат по свом белом каменом кремљу из 16. века, дрвеним кућама са резбареним прозорским оквирима, иконописом, и наравно чувеној чипки. У Вологди је чак подигнут споменик слову „О“ са „чипком“ од метала. А да ли знате зашто баш „О“? Зато што је управо „окање“, односно изговарање О без нагласка као О (као и у српском) карактеристика северног дијалекта (ненаглашено О у речи се у руском изговара као А).
У Вологодској области има много старих градова и насеља апсолутно вредних пажње. Међу њима се издваја Велики Устјуг, вршњак Вологде, који је својим вашарима у време Ивана Грозног био главни такмац Москве. А све због повољног положаја, јер овде се спајају реке Сухона и Југ (Устјуг буквално и значи ушће реке Југ - „устье реки Юг“) којима се врло брзо може изаћи на Северну Двину и затим у Бело море.
Велики Устјуг осим тога био је познат по својим мајсторима и уметничким занатима. Ту су настали „мраз на лиму“, шемогодска резбарија на брезовој кори, црне гравуре у сребру и многи други занати којих више нигде нема. Велики Устјуг је данас и једно од најпопуларнијих места зимског туризма у Русији. А како и не би био с обзиром на то да се овде налази званична резиденција Деда Мраза.
Пре него што је подигнут Санкт Петербург управо је Архангелск био трговински и културни „прозор Русије у Европу“. Преко луке у овом граду стизала је роба са Запада у Сибир и Централну Русију и обратно. Званично као година оснивања Архангелска узима се 1584. година, мада је насељених места било и раније, пре свега поморских, и због тога се град сматра престоницом Приморја.
Старе трговачке дрвене куће сачуване су у централним улицама. У њима се данас углавном налазе музеји и сувенирнице. Постоје и модерни ресторани у којима се припремају традиционална приморска јела на савремен начин. Најпопуларније место локалног становништва је кеј реке Двине, за који су и везани историјски почеци града.
У Музеју Мали Корели који је удаљен неколико километара од Архангелска могу се видети поморске дрвене куће и џиновске воденице које висином неколико пута надмашују људску висину.
Мањи провинцијски град на југу Архангелске области, насељен још у 12. веку. Налази се на обали једне од најважнијих северних река, Оњеге, која тече директно у Бело море. Каргопољ није познат само по својим канонским дрвеним кућама, већ и глиненим играчкама са шарама. Од локалне црвене глине мајстори су правили посуђе и фигурице људи и животиња са необичним шарама.
Кандалакша спада у најстарија приморска насељена места на Белом мору. Основана је 1526. године, и један је од највећих градова у Русији иза Поларника (67°09′). Данас је то индустријски град у коме ради фабрика алуминијума, дрвопрерађивачка индустрија, морска лука. Центар Кандалакше чине совјетске и модерне зграде али треба прошетати обалом Белог мора како би се видело право Приморје. Од јесени до пролећа у Кандалакши се може видети северна поларна светлост.
У околини постоје и древни камени лавиринти чија намена је остала непознаница.
Према савременим мерилим Тотма, основана 1137. године је права провинција. До Вологде се путује четири сата! Овде можете да видите невероватне огромне храмове у стилу „тотемског барока“, украшене каменим чипкастим орнаментима.
Тотма је завичај трговца Ивана Кускова који је 1808. године био на челу поморске експедиције која се упутила према обалама Америке и основао Форт Рос у Калифорнији. Зато се у граду лети традиционално обележава Дан Руске Америке.
Со је за нас данас један од најдоступних производа. А пре само неколико векова била је скупља од злата, и цењена не само као зачин, него и као природни конзерванс. Један од таквих центара експлоатације соли био је град Солвичегодск у Архангелској области. Сместио се на згодном месту, на путу из Великог Устјуга за Архангелск и врло брзо просперирао. Осим соли град је био и центар уметности, познат по иконопису и емајлу.
Белозерск је један од најстаријих градова у Русији за који се зна од средине деветог века. Налази се на обали Белог језера, а у Старој Русији преко тих места водио је трговачки пут од „Варјага до Грка“, односно Византије. Археолози сматрају да је Белозерск првобитно био смештен западније, неких 17 километара, крај извора реке Шексне (место потопљено приликом градње акумулационог језера села Крохино). Ипак на данашњем месту град постоји бар од четрнаестог века, а ту су сачуване старе цркве и северне дрвене куће.
На четрдесетак километара од Белозерска налази се још један стари северни град. Кирилов је пре свега познат по свом Кирило-Белозерском манастиру.
Један од главних центара приморске културе у Карелији, град Кем основан је средином петнаестог века. Није велики и може да се обиђе за неколико сати. У пределу железничке станице одаје утисак сивог и тужног града, много више транзитног, него историјски значајног.
Права лепота налази се на периферији. Тамо се може посетити један од ретких активних дрвених храмова с почетка осамнаестог века и видети дрвене куће грађене пре револуције у суровој карелијској природи. Кем, као и у ранијим вековима, и даље је центар за претовар робе на путу према Соловецким острвима, као и мањим приморским насељима дуж Белог мора (ево једног од њих у коме се људи и данас баве традиционалним рибарством).
У Лењинградској области где се углавном налазе градови са „европском“ архитектуром (Санкт Петербург, Гатчина, Виборг), постоји и мали део правог Руског Севера. Тихвин је основан 1383. године на раскрсници водених трговачких путева који воде од Волге према Балтичком мору. Кроз град и данас пролази пруга која води према Архангелску и Вологди.
Највећа знаменитост града је Успенски манастир из 1560. године, у коме се чува чудотворна икона Тихвинске Богородице.
Велики Новгород је до 16. века располагао огромном земљом која се простирала до Белог мора и такмичио се за примат са Москвом. Први становници Руског Севера су и били Новгорођани. И мада сам Велики Новгород данас не припада Руском Северу (због присутва каснијих културних карактеристика), у древном граду (познат од десетог века) могу се видети споменици монументалне архитектуре северних земаља. Они се налазе у музеју у бившем селу Витославлици. Детаљније прочитајте овде.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
