Реч „красный“ (црвени) раније је у руском језику била синоним за речи „красивый“, „почетный“ (леп, парадни, почасни). Управо зато је централни трг у Москви „црвени“, мада је у почетку називан тржницом, јер су се ту налазили „низови дућана“, или чак „пожаром“, пошто су дућани често горели у пламену.
Једна од популарних боја у козметици, нијанса „руска црвена“ (DE282E у хексадецималном систему) заиста се широко користи у Русији. Руси ову боју зову јарко црвеном. А за Русе јарко црвене су како женске усне, тако и залазак сунца, крв, руже или револуционарне заставе, дакле све оно што је изразито и изазива јаке емоције.
Леонид Соломаткин. „Масленица“, 1878.
Из слободних извораРуски тобоган је заправо измишљен у Русији. Руси су од давнина волели да се санкају на планинама. Петар Први је веома волео санкање и ту забаву је подигао на државни ниво. За његове владавине у околини Петербурга почели су да се граде нарочити високи павиљони, уз које су дограђивани дрвени спустови, који су зими поливани водом. У царској резиденцији Ораниенбаум код Петербурга до дан-данас сачуван је павиљон са кога је волела санкама да се спушта Јекатерина Друга.
Постојали су и летњи тобогани са којих су се спуштали у дрвеним санкама. Управо у том виду руски тобоган стигао је у Европу почетком 20. века, када је отворен Les Montagnes Russes à Belleville. Док је класични rollercoaster, заснован на руском тобогану измишљен у Америци, и у самој Русији се сада назива амерички.
Правила ове смртоносне игре су једноставна: у празан добош револвера ставља се један или неколико метака, да би нека лежишта остала празна. Добош се заврти како играчи не би знали где се налази метак. После тога они један за другим приносе глави цев и притискају окидач.
Порекло назива ове игре још увек није познато. Занимљиво је да се у руској књижевности 19. века међу чијим јунацима има много војника реч „руски рулет“ не помиње ни једанпут. Сличну игру описао је у свом делу „Јунак нашег доба“ чувени руски писац Михаил Јурјевич Љермонтов, у поглављу „Фаталист“. Тамо се помиње пиштољ са једним метком, а играчи не знау да ли је напуњен или не, а у причи Александра Грина „Зурбагански стрелац“ (1913) игра се са револвером са шест метака.
Ипак, први пут реч „руски рулет“ употребио је швајцарски писац Џорџ Сурдез 1937. године. У чланку под тим називом он цитира француског наредника, који је у руској армији служио у легији странаца и који је видео како руски официри 1917. године играју ту сурову игру.
Друга сулуда армијска игра названа је „кукавица“: неколико официра са пиштољима закључава се у замраченој соби, један од њих почиње да се оглашава попут кукавице, а други настоје да га погоде. Игра се одвија до првог рањавања. По речима савременика, такве игре су код војника царске војске развијали неустрашивост и равнодушност према смрти.
Неки руски рулет играју и данас. Истина, пиштољи се не пуне правом муницијом, већ производе слабу струју.
„Црни Рус“ је класични коктел који је 1949. године осмислио белгијски бармен Густав Топс, а који се састоји од пет делова вотке и два дела ликера од кафе, а служи се са ледом у чаши „oldfashioned”. Верзија „Бели Рус“ смишљена је шездесетих година прошлог века у Америци, а у овај коктел се додавала слатка павлака или млеко.
Коктел се назива „руски“ само зато што је његов главни састојак вотка. По том принципу се „руском“ понекад назива кафа са вотком. За Русе би међутим таква кафа била чиста бесмислица. У Русији, ако се у кафу ишта додаје, онда је то коњак, и о томе се не говори. Узгред, постоји заиста много изворно руских коктела.
Руским хлебом (Russischbrot) у Немачкој се зове било који пекарски производ у облику неког слова азбуке. Према предању, изумео га је пекар из Дрездена Фердинанд Ханке који је занат учио у Петербургу. Међутим овај назив највероватније нема директне везе са Русијом, јер се пециво прво звало röschesBrot, односно „ломљив хлеб“, јер се често ломило пошто је било у облику слова. Зато се форме у облику слова W и M нису ни пекле јер би се одвећ лако поломиле.
„Руска салата“ у европским земљама, као и у Ирану, Израелу, Монголији и Латинској Америци, подразумева салату у коју од састојака иду на коцкице исечени барени кромпир, и шаргарепа, као и грашак, кувана јаја, затим барена пилетина, црвено месо или кобасица. Такође у салату се у разним варијантама додају кисели или свежи краставци, барени кукуруз и мирођија. Салата се зачини мајонезом.
Таква салата, свакако постоји у руској кухињи. Она је незаменљива на празничној трпези, а нарочито за Нову годину, и зове се Оливије, по имену француског кувара који ју је изумео. Он је био шеф кухиње московског ресторана Ермитаж, једног од најлуксузнијих у Русији, а рецепт је све до смрти чувао у тајности. Оригинална салата по Оливијеовом рецепту имала је једну важну особеност, увек се спремала са месом шумске јаребице и сервирала са морским рачићима. У сваком случају салата је веч више од 150 година једно од најпознатијих јела руске кухиње у свету.
Русија се често повезује са савладавањем тешкоћа на убедљив, мада понекад апсолутно бесмислен, али увек неочекиван начин. Зато се на каналу YouTube све чешће појављују видео снимци са „руским начином“ решавања неког проблема, а да притом нису сви снимљени у Русији. Постоји „руски начин“ да се ољушти барено јаје, разни руски начини радова на путу, вађења зуба, чишћења оџака, отварања конзерви, и још много тога. Није увек ефикасно, али јесте комично и свакако немојте пробати те начине код куће. Боље дођите у Русију.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
