Највећа нуклеарна несрећа на територији савремене Русије догодила се 29. септембра 1957. године. Као последица несреће велики број имућних села је расељен, а природна средина деградирана.
Несрећа се догодила у совјетском хемијском комбинату „Мајак” за производњу плутонијума који се употребљавао у изради нуклеарног оружја. Завод се налазио у затвореном граду под шифрованим именом Чељабинск-40 (1770 километара од Москве). Узрок несреће био је квар на систему за хлађење у резервоару са течним радиоактивним отпадом.
Међународна агенција за нуклеарну енергију (IAEA) је Киштимску катастрофу, како је ова несрећа названа, оценила као трећу најтежу нуклеарну несрећу у историји, одмах после Чернобиља и Фукушиме.
Данас се на овом контаминираном месту налазе само напуштене грађевине које пропадају већ пола века.
Иако сама експлозија није однела жртве, радиоактивни облак се проширио и контаминирао терен хиљадама километара око епицентра. Евакуисано је преко 8000 људи који су живели у близини експлозије, али је насеље Мусљумово остало нетакнуто.
Становници других села напустили су своје куће и оставили своје личне ствари. Оне су закопане у посебне депоније.
Тајновитост која је окруживала комбинат за производњу плутонијума захтевала је да совјетска власт евакуише популацију са контаминираног терена, а да људе притом не обавести о разлозима за исељење. Људи су били приморани да се преселе, а нису имали појма о опасности. Становници других села су наставили да живе у својим кућама, необавештени о тешким последицама несреће.
Река која је протицала кроз Мусљумово коришћена је за одлагање радиоактивног отпада чак и пре експлозије. Нико није обавестио становништво да је река опасно загађена.
Тек 2009. године људима из Мусљумова понуђено је да се преселе у новоизграђено насеље. Само три домаћинства су одбила да се иселе и до данас живе на контаминираном терену.