Можда елегантан дизајн и није најважнији за лимузину ако имате на располагању само совјетски седан и неодољиву жељу да га „растегнете“. Сан сваког обичног совјетског грађанина био је да се „провоза у лимузини“, и он је био јачи од естетских предрасуда и техничких могућности.
После распада СССР-а уследио је краћи период када је све било дозвољено – телевизија је приказивала стриптизете које су маштале да се пробију у свет шоу-бизниса, а власници обичних, „народских“ аутомобила су правили од њих „љуте“ лимузине.
Један од најпродаванијих аутомобила совјетског периода је била „копејка“. Њој је било суђено да „у следећем животу“ постане снежнобела лимузина. Догодило се то у Мађарској. Тамо су је растегли колико год су могли – била је дугачка чак седам метара! Вероватно је ово најдужа „копејка“ на свету.
На Куби је ова промена по свему судећи извршена из практичних разлога. Наиме, у лимузину стаје више људи, што значи да ће мање компаније бити заинтересоване (минивен је на Куби реткост).
Тако је „копејка“ постала такси који има још двоја врата и још један ред седишта, што значи да прима више путника.
У совјетско доба се сматрало да је запорожац најнеугледнији и најнезграпнији аутомобил. Био је бучан, тесан, ружан и стално се кварио. Али народ га је ипак волео. На њему није имало шта да се упропасти. Осим, можда, да се „унапреди“ у лимузину...
Ни следећа модификација запорошца није постала луксузан аутомобил за свечане прилике. Чини се да је његов власник то схватио, тако да је судбина овог аута прилично јадна – остављен је да рђа у корову.
Москвич није био на цени у СССР-у, а поготово у Русији. Сматрало се да је он најпростији совјетски модел, тако да није имало смисла шепурити се москвичем. То нико није ни радио. Осим власника овог примерка.
Овај аутомобил је доживео успешну реинкарнацију. Продужена му је каросерија, а унутрашњост му је потпуно преуређена. Испало је врло помпезно. Унутра је све као наручено: кожа, осветљење и мини-бар. Недостаје само шампањац!
Прави ауто из 1990-их. То је било доба када живот предузетника и функционера, па и обичног грађанина није био заштићен од залуталог метка, као у случају са Брусом Вилисом у филму „Умри мушки“. Због тога је нижњеновгородска фирма „Рида“ направила од „Волге“ блиндирани аутомобил, по свему судећи за веома важне личности. Аутомобил је са челичним оклопом био тежак око две тоне.
Ово је још један експеримент са моделом ГАЗ-3102. Очигледно је овај ауто био створен да постане лимузина, али из неког разлога се није такав „родио“. Срећом, грешка је исправљена. После распада СССР-а фабрика РАФ у Риги је престала да склапа минибус и одлучила да се преоријентише на склапање лимузине од „директорске“ волге. У ауто је уграђивана клима, па чак и телевизор, али потражња није била велика па је пројекат угашен.
Ово је мртворођенче фабрике аутомобила у Тољатију. Лимузина „Конзул“ је направљена са намером да се привуку имућнији купци. Базни модел је продужен за 650 мм. То је било довољно да се између седишта постави преграда, да се угради аудио и видео-опрема, па чак и фрижидер. Нажалост, план је пропао – имућним купцима се ауто није допао.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу