Статус малих народа у Русији имају оне етничке заједнице које не броје више од 50.000 људи. Званично у Руској Федерацији има 47 малих народа (од укупно 190 различитих етноса), и сви они углавном живе на руском Северу и руском Далеком истоку. Како се они у условима глобализације боре да очувају своју културу?
За аутохтоне житеље острва Сахалин прича се да су најтајанственији етнос на свету. Они су дуго живели у изолацији, њихово порекло још није установљено, а језик нема сличности ни са једним другим језиком. Данас у Русији има око 4.500 Нивхи. Многи од њих говоре како матерњи језик, тако и руски.
Житељи западног дела Камчатке вековима се баве риболовом и поклањају се духовима природе, мада су примили хришћанство у 18. веку. Наравно, имају и шамане. Тачније, шаманке. Код Ителмена та улога обично припада женама. У Русији живи укупно око 3.000 Ителмена, и то већином у Корјачком аутономном округу полуострва Камчатка. Ителменски језик се учи у школи, на њему се издају и локалне новине, али га само старија генерација доживљава као матерњи, а и деци се обично дају руска имена.
Можда сте чули да на Уралу, у Чељабинској области, има неколико насеља са европским називима? Париз, Берлин, Лајпциг и обласни центар Фершампенуаз. Насеља су тако названа у част победе у рату против Наполеона, где су се посебно истакли овдашњи козаци нагајбачке националности. Они и данас живе углавном у тим местима. Има их свега десетак хиљада.
Ово је највећи међу малим народима Русије. Од Колског полуострва до Тајмира живи око 45.000 Ненаца (понекад се за њих користи и назив Самоједи). Баве се узгајањем ирваса и са задовољством свакога позивају да се упозна са њиховом културом у Центру арктичког туризма у Нарјан-Мару, главном граду Ненецког аутономног округа. Најоданији пратилац ненецке породице увек је била и остала самоједска лајка. Ти пси су грејали децу у чуму (традиционалном конусном шатору од ирвасове коже).
Овај народ има око 10.000 представника, с тим што већи део живи на територији данашње Естоније, док је у Русији остало свега 300 људи у Печоре у Псковској области. Сети сматрају да псовке привлаче зле духове и зато у њиховом језику нема вулгарних речи. За разлику од Естонаца који су лутеранци, Сети су православни у обе земље, али су делимично сачували и паганске обичаје, тако да се у Русији за њих говорило да су „полуверници“. Данас псковски представници овог етноса говоре руски и имају руска имена, али и даље у својој области одржавају етнокултурне фестивале.
Аутохтони народ Приморја живи компактно у неколико села на северу региона. Сматра се да је центар њихове културе село Красни Јар на територији националног парка Бикин. Хиљаду и по људи се изјашњава да су по националности Удегејци, али мање од стотину њих познаје језик својих предака. Са друге стране, Удегејци су сачували веру у духове природе и у моћ шамана. Они верују да су настали од тигра.
За ово аутохтоно становништво Јакутије и Камчатке у старој литератури се користио назив Ламути, што значи „људи мора“. Евени се традиционално баве риболовом и одгајањем ирваса. Сваком новорођенчету се додељују ирваси који се затим третирају као његово власништво, а девојке их добијају у мираз. Припадници овог етноса још увек живе као номади и поштују духове природе. У Русији живи око 20.000 Евена.
Чукче
Иља Питаљев/SputnikЧукча има укупно 16.000, од тога 13.000 живи на Чукотки, а остали су на Камчатки, у Јакутији и Магаданској области. Раније су сматрани за необично ратоборан народ који је непрекидно нападао суседе – Ителмене, Јукагире и Корјаке, отимајући им ирвасе. Нарочито су добро руковали луком и стрелом (узгред, у Великом отаџбинском рату многе Чукче су се прославиле као изврсни снајперисти). Данас живе мирно и углавном гаје ирвасе, а „силу“ примењују само у лову на моржеве.
Ханти
Сергеј Русанов/SputnikНазив овог народа потиче од речи „човек“. Од 30.000 људи, колико их укупно има, две тећине живе у Ханти-Мансијском аутономном округу у Западном Сибиру. Чувају своју аутентичну културу, своја веровања (шаманизам) и свој језик. Ханти који се баве ловом обично имају две куће – једну сталну, и другу мобилну, налик на јурту. Сталне куће се ни по чему не разликују од обичних руских сеоских кућа.
Они су најближи сродници и први суседи Ханта. Има их 12.000, имају свој језик, али више од половине Ханта у међусобним контактима говори руски. И њихов назив потиче од речи „човек“. Хантијски и мансијски језик су у сродству са мађарским. За разлику од Ханта, Манси већином живе као номади и гаје ирвасе. Ова два народа се разликују и по томе што Ханти радије живе у шумама, а Манси у тундри.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
