Данас и пре сто година: Мали народи Русије (ФОТОГРАФИЈЕ)

Кунсткамера; Александр Пирагис/Sputnik
У Русији још увек има доста народа са веома малим бројем представника. Некима од њих чак и на ивици ишчезнућа полази за руком да сачувају свој језик и обичаје.

Статус малих народа у Русији имају оне етничке заједнице које не броје више од 50.000 људи. Званично у Руској Федерацији има 47 малих народа (од укупно 190 различитих етноса), и сви они углавном живе на руском Северу и руском Далеком истоку. Како се они у условима глобализације боре да очувају своју културу?

Нивхе

За аутохтоне житеље острва Сахалин прича се да су најтајанственији етнос на свету. Они су дуго живели у изолацији, њихово порекло још није установљено, а језик нема сличности ни са једним другим језиком. Данас у Русији има око 4.500 Нивхи. Многи од њих говоре како матерњи језик, тако и руски.

Ителмени

Житељи западног дела Камчатке вековима се баве риболовом и поклањају се духовима природе, мада су примили хришћанство у 18. веку. Наравно, имају и шамане. Тачније, шаманке. Код Ителмена та улога обично припада женама. У Русији живи укупно око 3.000 Ителмена, и то већином у Корјачком аутономном округу полуострва Камчатка. Ителменски језик се учи у школи, на њему се издају и локалне новине, али га само старија генерација доживљава као матерњи, а и деци се обично дају руска имена.

Нагајбаци

Можда сте чули да на Уралу, у Чељабинској области, има неколико насеља са европским називима? Париз, Берлин, Лајпциг и обласни центар Фершампенуаз. Насеља су тако названа у част победе у рату против Наполеона, где су се посебно истакли овдашњи козаци нагајбачке националности. Они и данас живе углавном у тим местима. Има их свега десетак хиљада.

Ненци

Ово је највећи међу малим народима Русије. Од Колског полуострва до Тајмира живи око 45.000 Ненаца (понекад се за њих користи и назив Самоједи). Баве се узгајањем ирваса и са задовољством свакога позивају да се упозна са њиховом културом у Центру арктичког туризма у Нарјан-Мару, главном граду Ненецког аутономног округа. Најоданији пратилац ненецке породице увек је била и остала самоједска лајка. Ти пси су грејали децу у чуму (традиционалном конусном шатору од ирвасове коже).

Сети

Овај народ има око 10.000 представника, с тим што већи део живи на територији данашње Естоније, док је у Русији остало свега 300 људи у Печоре у Псковској области. Сети сматрају да псовке привлаче зле духове и зато у њиховом језику нема вулгарних речи. За разлику од Естонаца који су лутеранци, Сети су православни у обе земље, али су делимично сачували и паганске обичаје, тако да се у Русији за њих говорило да су „полуверници“. Данас псковски представници овог етноса говоре руски и имају руска имена, али и даље у својој области одржавају етнокултурне фестивале.

Удегејци

Аутохтони народ Приморја живи компактно у неколико села на северу региона. Сматра се да је центар њихове културе село Красни Јар на територији националног парка Бикин. Хиљаду и по људи се изјашњава да су по националности Удегејци, али мање од стотину њих познаје језик својих предака. Са друге стране, Удегејци су сачували веру у духове природе и у моћ шамана. Они верују да су настали од тигра.

Евени

За ово аутохтоно становништво Јакутије и Камчатке у старој литератури се користио назив Ламути, што значи „људи мора“. Евени се традиционално баве риболовом и одгајањем ирваса. Сваком новорођенчету се додељују ирваси који се затим третирају као његово власништво, а девојке их добијају у мираз. Припадници овог етноса још увек живе као номади и поштују духове природе. У Русији живи око 20.000 Евена.

Чукче

Чукче

Чукча има укупно 16.000, од тога 13.000 живи на Чукотки, а остали су на Камчатки, у Јакутији и Магаданској области. Раније су сматрани за необично ратоборан народ који је непрекидно нападао суседе – Ителмене, Јукагире и Корјаке, отимајући им ирвасе. Нарочито су добро руковали луком и стрелом (узгред, у Великом отаџбинском рату многе Чукче су се прославиле као изврсни снајперисти). Данас живе мирно и углавном гаје ирвасе, а „силу“ примењују само у лову на моржеве.

Ханти

Ханти

Назив овог народа потиче од речи „човек“. Од 30.000 људи, колико их укупно има, две тећине живе у Ханти-Мансијском аутономном округу у Западном Сибиру. Чувају своју аутентичну културу, своја веровања (шаманизам) и свој језик. Ханти који се баве ловом обично имају две куће – једну сталну, и другу мобилну, налик на јурту. Сталне куће се ни по чему не разликују од обичних руских сеоских кућа.

Манси

Они су најближи сродници и први суседи Ханта. Има их 12.000, имају свој језик, али више од половине Ханта у међусобним контактима говори руски. И њихов назив потиче од речи „човек“. Хантијски и мансијски језик су у сродству са мађарским. За разлику од Ханта, Манси већином живе као номади и гаје ирвасе. Ова два народа се разликују и по томе што Ханти радије живе у шумама, а Манси у тундри.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“