Десет совјетских и руских филмова које препоручује Универзитет у Харварду

1. По закону (Лав Куљешов, 1922, СССР)

Ова црно-бела драма се заснива на књизи Џека Лондона „Неочекивано“. Група од пет копача злата налази златну жилу, после чега један од њих убија двојицу својих пријатеља и двојицу странаца. Брачни пар на крају успева да одузме оружје убици, али не могу да одлуче шта са њим да учине – да га казне или да га одведу у полицију. У филму играју три глумца у истом амбијенту. По свему судећи је био сувише суптилан за ширу публику тако да су његову вредност схватили само критичари.

2. Крстарица Потемкин (Сергеј Ајзенштајн, 1925, СССР)

На списку су четири филма Сергеја Ајзенштајна, омиљеног Стаљиновог редитеља. Овај филм је похвала руској револуцији 1905. године и говори о побуни на крстарици Потемкин која је патролирала у Црном мору. Чувена је сцена у којој људи трче по знаменитим „одеским степеницама“. После филма је ово степениште добило име по кнезу Потемкину. Остала три Ајзенштајнова филма на списку су „Октобар“ (1928) снимљен поводом десетогодишњице револуције, „Александар Невски“ (1938) и „Иван Грозни“, први део (1944). Последња два су снимљена по Стаљиновом наређењу. У њима се прослављају руски средњовековни владари који су победили своје непријатеље. По мишљењу појединих критичара, Стаљин је хтео да подигне свој легитимитет инсистирајући на томе да он наставља мисију ових великих владара који су бранили Русију.

3. Мати (Всеволод Пудовкин, 1926, СССР)

Пудовкин је на списку заступљен са три филма, али су они део трилогије. Он је уз Ајзенштајна један од пионира совјетске кинематографије. Филм „Мати“ је снимљен по истоименом роману совјетског писца Максима Горког. Јунакиња је мајка револуционара Павла Власова који је херојски погинуо током демонстрације носећи црвену заставу револуције.

У другом филму „Крај Санкт Петербурга“ (1927) прославља се десетогодишњица Револуције, објашњава се зашто је уопште дошло до револуције и приказује се обичан народ који се бори за своја права. Последњи филм у трилогији је „Бура над Азијом“ (1928). Радња се дешава у Монголији где је „Бела армија“ заробила револуционара комунисту.

4. Земља (Александар Довженко, 1930, СССР)

У филму се приказује село и живот људи на селу. То је драма нове совјетске стварности у којој је приватна својина укинута и где је колективизам владајући принцип у совхозима. Филм прославља руску земљу са епским дугачким сценама сеоске природе у пратњи драматичне музике.

5. Ждралови лете (Михаил Калатозов, 1957, СССР)

Филм „Ждралови лете“ је добитник Златне палме на Канском фестивалу 1958. године (једини совјетски филм који је добио ову награду). То је једна од најдубљих филмских анализа Другог светског рата која показује како је он трагично утицао на живот сваке совјетске породице. Глумачки пар Алексеј Баталов и Татјана Самојлова постао је веома познат и популаран после овог филма.

6. Балада о војнику (Григориј Чухрај, 1959, СССР)

Филм приказује суштину Другог светског рата као најболније теме руског народа. Он описује „одисеју“ обичног војника који путује да последњи пут види мајку.

7. Сени наших заборављених предака (Сергеј Параџанов, 1964, СССР)

Овај филм је посвећен животу Хуцула, словенског етноса који је живео на Карпатима у Украјини. То је прича у стилу „Ромеа и Јулије“ са феудалним земљопоседницима и младим заљубљеним паром. Девојка трагично умире, али младић не престаје да жали за њом и на крају такође умире. На списку је још један Параџановљев филм: „Боја нара“ (1969). То је прича о Сајату Нови, јерменском песнику из 18. века.

8. Андреј Рубљов (Андреј Тарковски, 1966, СССР)

Ово је једини филм Андреја Тарковског на Харвардовом списку. „Андреј Рубљов“ је филм који приказује осам епизода из живота чувеног руског средњовековног иконописца. Многи су ово остварење протумачили као алегорију која говори о тешком положају уметника за време совјетске власти, због чега је годинама било забрањено његово приказивање.

9. Рат и мир (Сергеј Бондарчук, 1967, СССР)

Током последњих 60 година снимљено је десетак екранизација епопеје Лава Толстоја, а Универзитет у Харварду је изабрао ремек-дело Сергеја Бондарчука. Руси воле овај филм (као и друго Бондарчуково остварење снимљено по мотивима „Тихог Дона“ Михаила Шолохова). Филм се допао и Американцима – они су му 1969. године доделили Оскара као најбољем филму на страном језику. Свакако би требало погледати филм, али ми вам свесрдно препоручујемо да претходно прочитате роман у четири тома.

10. Руски ковчег (Александар Сокуров, 2002, Русија)

Ово је једини постсовјетски руски филм на списку, а то значи да Харвард третира Сокурова као јединог савременог руског редитеља. Филм је заправо један континуирани снимак без икакве монтаже. Снимљен је поводом 300. годишњице Санкт Петербурга, а радња се дешава у Зимском дворцу, где у два наврата путници разговарају о руској култури, упознају се са историјским личностима од Петра I до Николаја II, и са суморним данима опсаде Лењинграда.

Потпуни списак Харварда можете видети овде.

Сазнајте још: 

Девет брилијантних цртаних адаптација руске књижевности

Пет руских филмова које не треба пропустити ове јесени

„Таленат се не може добити за мито"

Пет руских филмова који су освојили свет

Псовке, пијанство и ништавило: Пет најскандалознијих руских филмова

Шест руских цртаћа који су освојили свет

Како је Ејзенштејнов филм променио светску кинематографију

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!