Десет најпопуларнијих РУСКИХ КЊИГА у иностранству

Russia Beyond (Legion Media; Василиј Перов/Третјаковска галерија; Liveright; Livre de Poche; Iwanami Shoten; Adelphi)
Ове романе обавезно треба да прочита онај ко хоће да се упозна са руском књижевношћу. Није случајност што се књиге са овог списка читају у свим земљама света.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Сваке године у различитим земљама објављују се нови преводи руске класике, тј. романа из 19. и с почетка 20. века. Ретко који издавач се одважи да преведе и објави савремени роман јер је сасвим извесно да ће се Толстој и Достојевски продавати далеко боље од непознатог аутора. Ево како изгледа врх ранг-листе најпопуларнијих руских књига на Западу.

10. Николај Гогољ, „Мртве душе“

Гогољ је своје дело означио као поему иако је роман написан у прози. Његов јунак Чичиков, слично Одисеју, путује кроз Русију и посећује једног по једног провинцијског спахују молећи га да му прода „мртве душе“, тј. кметове који су већ умрли али њихова смрт још увек није заведена у књиге, јер се ревизије обављају једном годишње. На тај начин он хоће да стекне статус спахије, и да „поседује“ кметове који фактички не постоје. У овој књизи приказани су пороци руског друштва, и уопште људски пороци. Посебно су занимљива лирска одступања попут оног о „Русији-тројци“ која хрли у будућност и о њеној судбини. Ово комично и уједно филозофско дело доспело је на ранг-листу 10 руских књига које препоручује италијански Esquire. Поред тога, „Мртве душе“ су на листи 100 најбољих књига свих времена према верзији британског листа The Guardian и Норвешког књижевног клуба.

Овде прочитајте кратак садржај романа и више детаља о њему.

9. Иван Гончаров, „Обломов“

Овај роман је квинтесенција руске лењости. Иља Иљич Обломов буквално не устаје са кауча, никуда не одлази, ничим се не бави и све време проводи у маштању. Не може чак ни да се заљуби како треба. Он, наиме, проси младу и лепу жену, али се на крају повлачи па се она удаје за његовог предузимљивог пријатеља. После објављивања романа појавио се појам „обломовштина“ који означава некакав спој лењости, апатије и одсуства воље за животом, што је веома својствено руској души (није случајно мноштво народних бајки посвећено јунацима који се годинама излежавају на пећи). По верзији јапанског часописа „Kangaeruhito“ ова књига је међу првих 100 страних романа које треба прочитати током живота.

8. Иван Тургењев, „Прва љубав“

Роман „Очеви и деца“ једно је од најважнијих Тургењевљевих дела. Говори о сукобу генерација па је и назив романа постао синоним за ову појаву. У Русији се ова књига третира као најважније пишчево дело и обавезна је за читање у свим школама и образовним установама. У другим својим причама („Рудин“, „Асја“, „Племићко гнездо“) створен је лик „тургењевљеве младе даме“ који је такође постао препознатљив. Реч је о младој али независној девојци чији карактер је јачи и независнији од слабих мушкараца.

Међутим, у иностранству је постала популарна Тургењевљева прича „Прва љубав“. Она говори о драматичној лудој заљубљености младића у девојку која је старија од њега (и којој се заправо допада његов отац!). На пример, јапанска издавачка кућа „Shinchosha“ препоручује ову причу на листи од 40 дела светске књижевности која се читају без напора, и то читаоцима који се тек упознају са светском и руском књижевношћу.

7. Михаил Булгаков, „Мајстор и Маргарита“

Мистичан, загонетан, чаробан и смешан, роман „Мајстор и Маргарита“ спада међу најомиљеније романе руских читалаца. То је необично занимљива прича о доласку самог ђавола у Москву и о томе како му Маргарита продаје душу ради свог вољеног Мајстора. Главе о Мајстору и Маргарити преплићу се са главама Мајсторовог романа о последњим данима живота Исуса Христа.

На основу анкете немачког ТВ канала ZDF, роман „Мастор и Маргарита“ је увршћен међу 100 најбољих књига свих времена. На своју престижну ранг-листу 100 најбољих књига 20. века Булгаковљев роман је ставио и француски лист Le Monde. Међу најбоље књиге 20. века уврстио га је и сајт за љубитеље књига Goodreads. Јапански лист Yomiuri уврстио је Булгакова управо са овом књигом међу 60 великих писаца светске књижевности.

6. Лав Толстој, „Ана Карењина“

Чак и ако ништа не знате о радњи „Ане Карењине“ вероватно сте чули за њен крај, тј. да се јунакиња баца под воз. О популарности ове књиге говори и чињеница да је роман доживео преко 40 екранизација у различитим земљама света. Толика популарност међу читаоцима нимало не чуди с обзиром да роман говори пре свега о љубави.

Али и критичари високо цене „Ану Карењину“. Она је на списку 100 најбољих књига свих времена немачког ТВ канала ZDF, Норвешког књижевног клуба, британског листа TheGuardian, а такође на ранг-листи 200 набољих књига медијске куће ВВС.

Овде прочитајте кратак садржај романа и више детаља о њему.

5. Лав Толстој, „Рат и мир“

Четворотомни роман-епопеја може да уплаши читаоца својим обимом. То је прича о неколико породица усред великих историјских збивања везаних за рат Руске империје против Наполеонове Француске.

„Рат и мир“ је први руски роман који је доспео на прво место ранг-листе од 100 најбољих књига (Newsweek). Поред тога, доспео је на ранг-листу 100 најбољих књига немачког ТВ канала ZDF и британског листа The Guardian, а такође Норвешког књижевног клуба, као и на Би-Би-Сијеву ранг-листу 200 најбољих књига.

Овде прочитајте кратак садржај романа и више детаља о њему.

4. Фјодор Достојевски, „Злочин и казна“

Достојевски је написао бар пет великих романа и постао рекордер Норвешког књижевног клуба, који је целе четири књиге овог писца објавио у својој серији 100 најбољих књига свих времена. То су „Злочин и казна“, „Идиот“, „Зли дуси“ и „Браћа Карамазови“.

Сваки ђак у Русији упознаје се са Достојевским управо читајући књигу „Злочин и казна“. То је прича о студенту који је одлучио да провери за шта је способан, па је убио старицу зеленашицу. Немачки ТВ канал ZDF и британски лист The Guardian ставили су овај роман на списак 100 најбољих књига свих времена, а ВВС га је уврстио у 200 најбољих књига.

Овде прочитајте кратак садржај романа и више детаља о њему.

3. Фјодор Достојевски, „Браћа Карамазови“

У основи романа је занимљива детективска прича. Један од тројице синова убија оца... Ово је заправо роман о љубави, о смислу живота и о Богу.

„Карамазови“ су на истим ранг-листама на којима је „Злочин и казна“. Заузимају 30 место на ранг-листи 100 најбоље продаваних књига лепе књижевности на јапанском Амазону. Поред тога, јапански часопис „Kangaeru hito“ на ранг-листи 100 страних романа које треба прочитати током живота помиње „Карамазове“ и још четири романа Достојевског (укључујући „Записе из мртвог дома“ и „Зле духе“).

Овде прочитајте кратак садржај романа и више детаља о њему.

2. Владимир Набоков, „Лолита“

Иако има врло осетљиву радњу (чак претерано осетљиву), скандалозна Набоковљева књига о педофилу Хамберту који се загледао у своју поћерку, привлачну тинејџерку, редовно доспева на све ранг-листе набољих књига свих времена. Роман је написан на енглеском, а десет година након тога аутор га је лично превео на руски.

Амерички лист New York Times је ставио „Лолиту“ на четврто место ранг-листе 100 најбољих романа, а уједно је уврстио књигу на листу 25 најбољих романа у последњих 125 година (и предложио читаоцима да изаберу једну најбољу). „Лолита“ се нашла и на листи 100 најбољих књига француског листа Le Monde (узгред, роман је први пут објављен управо у Француској 1955. године) и на листу 100 најбољих књига свих времена по верзији часописа Time.

Јапански лист Yomiuri уврстио је Набокова и његову „Лолиту“ у списак 60 великих писаца светске књижевности, а јапански часопис „Kangaeru hito“ предложио га је на својој листи од 100 страних књига које треба прочитати током живота.

1. Александар Солжењицин, „Архипелаг Гулаг“

Солжењицин је у СССР-у био забрањен. Ово дело је објављено тек 1990. године (у Француској је књига изашла још 1973). Солжењицинова прича „Један дан Ивана Денисовича“ одштампана 1962. године била је прво објављено совјетско дело о Гулагу. Око ње се подигла велика прашина и у совјетском друштву и у читавом свету. Са друге стране, „Архипелаг Гулаг“ је обимно уметничко истраживање совјетског казнено-поправног система (од 1918-1956) на коме је Солжењицин радио десет година. Та књига је у СССР-у дуго била забрањена. Први пут се појавила у Француској 1973, а совјетским читаоцима је постала доступна тек 1990. године. Назив „Архипелаг Гулаг“ постао је синоним за затворе совјетског казнено-поправног система.

У Француској је ова књига на 15. месту међу 100 најбољих књига у столећу према верзији листа Le Monde (узгред, Солжењицинов роман „Одељење за рак“ је на списку 100 омиљених књига у Француској).

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“