Зашто су Руси правили гробове са „кровом“ изнад крста?

Старообредници. Руски Север. Крај 19. и почетак 20. века.

Старообредници. Руски Север. Крај 19. и почетак 20. века.

Public domain
„Крстови-голупци“ срећу се на старим гробљима у удаљеним селима, најчешће на Руском Северу.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

На православни гроб се обавезно ставља крст. У Србији тај крст најчешће има четири крака, а у Русији осам или шест кракова. А зашто на старим руским гробовима изнад крста стоји мали кров? Такви крстови „са кровом“ се чешће зову „крстови-голупци“ (на руском „кресты-голубцы“).

Шта је то руски „голубац“?

Крстови са „кровом“ на староверском гробљу, Архангелска губернија, град Кем.

Руски „голубац“ је надгробни споменик у облику кућице са кровом, или само са кровом. Руска реч „голубец“ има два значења у архитектури. Прво је кров који штити од невремена фреске и иконе на фасадама храмова.

Успенски сабор Московског кремља.

У другом значењу „голубец“ потиче од речи „голбец“, што је дрвени додатак уз пећ у руским избама, где се силази у подрум, оставу или јаму. Људи су веровали да тамо живи кућни дух из загробног света и да он чува кућу. У филозофском смислу „голбец“ је био нека врста портала који води на онај свет.

Кућа Ошевњева у селу Ошевњево.

Ти дрвени додаци су били карактеристични за Карелију и Архангелску област. Могу се видети у музејима дрвене архитектуре (овде прочитајте више детаља о њима)

Тако су „крстови-голупци“ били симбол покојниковог дома. Прављени су искључиво од дрвета, с тим што су у појединим случајевима и кров и стуб били детаљно изрезбарени, а у другим није било украса, него само икона, име и година рођења.

Како су се појавили „крстови-голупци“?

Гроб старца Арсенија

„Крстови-голупци“ потичу од паганских погребних обреда словенских народа.

На гробу су, наиме, поједина словенска племена постављала такозване „избе смрти“ или такозване „домовине“ у виду брвнаре. Ту су остављане залихе које ће покојнику бити потребне у загробном животу.

То је имало и практичног смисла. Прво, није било лако копати смрзнуту земљу (а клима је и пре хиљаду година била сурова, као што је и данас). А друго, та конструкција је служила и као заштита од дивљих звери, и уједно се могла користити као скровиште.

Баба Јага у позоришној представи у резиденцији Деда Мраза у селу Нелжа.

У руским народним бајкама често се помиње „изба на кокошијим ногама“ („избушка на курьих ножках“) у којој живи руска вештица Баба Јага. Њен прототип је управо ова кућица изнад гроба. Она стоји на дрвеним стубовима и симболизује прелазак из света живих у свет мртвих. Данас се придев „курьи“ у изразу „на курьих ножках“ схвата као старински облик придева „куриный“ (кокошији), па се у илустрацијама руских бајки кућица тако и приказује. Међутим, реч „курьи“ потиче од „куреной“, што значи „надимљен“. Дрво од кога је прављена кућица било је димљено да би се спречило његово труљење. Сличне кућице постоје и у Скандинавији.

„Крст-голубац“ је умањена копија некадашњих „домовина“ (у архитектури је „домовина“ симболична грађевина са двостраним кровом на гробовима старовераца, на пример, изнад крстова). Оне су подизане како на гробу, тако и покрај пута, где су служиле као путоказ до гроба. Како је истицао архитекта Лав Даљ, који је проучавао феномен „голубаца“, „житељи су веровали да ти ’голупци’ штите село од злих духова“.

Пут до гроба старца Сафонтија.

Поједина словенска племена (на пример, Вјатичи, Кривичи и Северјани) имала су обичај да кремирају своје покојнике и да посуде са њиховим прахом стављају у „крстове-голупце“. Кров их је штитио од снега и кише. Касније су поменута племена одустала од кремирања, али су се ти погребни симболи сачували.

Под забраном Цркве

Крст са „кровом“, В. Г. Перов. „Сцена на гробу“, 1859.

После крштавања Русије 988. године Црква је забранила паганске обреде, мада су они у неком облику сачувани до данашњег дана (као, на пример, Масленица). У „крстове-голупце“ су стављане православне иконе или молитве, или је само постављан „кров“ изнад православног крста.

Данас се такви надгробни крстови асоцирају искључиво са старообредницима, тј. заједницама које нису прихватиле црквене реформе 17. века и због тога су биле гоњене.

Крст са „кровом“ на Казањском гробљу у Пушкину (Петербург).

Старообредници су се повлачили у ненасељена подручја, живели у удаљеним насељима до којих је тешко било доћи, и тамо су постављали крстове по свом вишевековном обичају. Управо због тога су „голупци“ најбоље очувани у насељима Руског Севера далеко од великих градова. У мањем броју их има и на Волги, Уралу и у Сибиру.

На новгородским храмовима се могу видети „келтски“ крстови. Ево како су се они нашли у древним градовима Русије.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“