Хрушчовљевско отопљавање донело је кинематографији бројне комедије, прве успешне филмове Рјазанова и Гајдаја, али и ауторски ратни филм Тарковског.
1. „Девојке“ (Девчата), 1961.
Јуриј Чуљукин/Мосфильм, 1961.
Главна јунакиња филма Тосја, наивна млада девојка ради као кувар на социјалистичком градилишту. Бројни млади људи налик њој на том истом месту не само да зидају него и граде нови живот. Тосја живи у дому са другим женама. А гледаоци прате њено одрастање, како учи, ради, али и доживљава издају и прву љубав.
Чланови кинематографске комисије сматрали су да је филм редитеља Јурија Чуљукина сувише прозаичан за совјетско велико платно, али он се гледаоцима много допао и постао један од најгледанијих. Многи цитати из филма ушли су у свакодневни говор попут оног „Боље је бити сам (него удати се), кад ми се једе алва, једем алву, кад пожелим медењаке, ту су медењаци“.
2. „Иваново детињство“ (Иваново детство), 1962.
Андреј Тарковски/Мосфильм, 1962.
Дечак Иван нагло је одрастао за шта је главни кривац рат. Мајка му је погинула, а он машта о освети. Пријављује се да помаже војсци и добија тешке и одговорне задатке извиђања, а у сновима се преноси у безбрижно детињство.
Дубока психолошка драма плени експресивним црно-белим кадровима. Док су војници приказани тамним бојама деца емитују светлост. Дебитантски филм 30-годишег Тарковског изазвао је велико узбуђење и био награђен „Златним лавом“ Канског фестивала.
3. „Хусарска балада“ (Гусарская баллада), 1962.
Ељдар Рјазанов/Мосфильм, 1962.
Седамнаестогодишњу Шуру, девојку племићког порекла васпитавали су отац војно лице и његов посилни па је одлично научила да јаше, пуца и мачује се. Шура одлучује да се преруши у хусара и одлази да брани отаџбину у рату против Наполеона, где чак успева да се истакне храброшћу. Иронијом судбине у пуку се налази поручник за кога намеравају да је удају.
Једна од раних комедија култног редитеља Ељдара Рјазанова снимљена је поводом 150. годишњице Бородинске битке из 1812. године. Међутим, лако је могло да се догоди и да филм не уђе у биоскопску дистрибуцију будући да је министарка културе Јекатерина Фурцева сматрала да је преко сваке мере ироничан и лакомислен, а лик пуковника Кутузова дат сувише карикатурално, те да није прикладан за јубилеј. Међутим, ствар су од пропасти спасли новинари, који су објавили хвалоспеве.
4. „Шетам по Москви“ (Я шагаю по Москве), 1963.
Георгиј Данелија/Мосфильм, 1963.
Истински јунак свог времена, млади градитељ метроа Кољка (прва улога која је младог Никиту Михалкова винула у звезде) помаже незнанцу који је управо стигао из Сибира у Москву. Младићи заједно проводе цео дан, стално некоме помажући и истражујући град.
Редитељ је филмом показао велику љубав према главном граду. Читав филм испуњен је атмосфером отопљавања и наде. Мада су критичари замерали Георгију Данелију због превише ведрог тона и јунака који немају никаквих озбиљнијих проблема. Песма из филма „Све је на свету лепо...“ , познатија као „Шетам по Москви“, постала је незванична химна пресетонице.
5. „Добродошли или Незапосленима улаз забрањен“ (Добро пожаловать, или Посторонним вход воспрещён), 1964.
Елем Климов/Мосфильм, 1964.
Лето, пионирски камп. Строги директор Динин безусловно се држи правила, па чак и оних апсурдних, и одстрањује пионира Костју из кампа због прекршаја. Али дечак не одлази из кампа, већ се тајно настањује испод подијума, а другари му долазе у посету. У исто време цео камп припрема се за концерт поводом дана родитеља.
Комедија Елема Климова наишла је на озбиљну цензуру због прекомерне сатире (није поштедела ни кукуруз који је посебно култивисао Никита Хрушчов). Али управо се њему филм изузетно допао, па га је одобрио за приказивање. Данас је то један од омиљених филмова свих оних који су одрастали у СССР-у и најсмешнија комедија о пионирским камповима.
6. „Рат и мир“ (Война и мир), 1965.
Сергеј Бондарчук/Мосфильм, 1965.
Почетак деветнаестог века, Русија улази у рат против Наполеона. Велики, трагични догађаји приказани су кроз призму судбина неколико племићких породица. Једна од најбољих екранизација романа епопеје Лава Толстоја колико год фасцинантно приказивала велике битке ништа мање није фокусирана на одређене појединости, балове и миран живот.
Готово седмосатни филм у три дела продукцијски ни мало не заостаје за књижевним предлошком. Истинска филмска епопеја са феноменалним глумцима овенчана је Оскаром и Златним глобусом као најбољи филм на страном језику. Сам редитељ Сергеј Бондарчук играо је Пјера Безухова.
7. „Чувај се аутомобила“ (Берегись автомобиля), 1966.
Ељдар Рјазанов/Мосфильм, 1966.
Јуриј Деточкин је својеврсни Робин Худ са појачаним осећајем за правду. Универзалну правду он сам успоставља, како може. Рецимо, краде аутомобиле богатих подмитљиваца и продаје их, а новац даје дечјим домовима. Истраге се прихвата милиционер који показује разумевање и саосећање са преступником.
Чланови филмских комисија били су сумњичави у погледу сценарија трагикомедије Ељдара Рјазанова, страхујући да би гледаоци могли да се поведу за јунацима и почну масовно да краду аутомобиле. Стога је Рјазанов заједно са Емилом Брагинским прерадио сценарио и рад објавио у књижевном часопису „Млада гарда“. Позитивне рецензије завршиле су посао и снимање је одобрено.
8. „Неухватљиви осветници“ (Неуловимые мстители), 1967.
Едмонд Кеосајан/Мосфильм, 1966.
Главни јунаци су дечаци из сиромашних породица морнара, један бивши гимназијалац и Ром. У току је грађански рат, влада потпуни хаос и безакоње. Деца узимају правду у своје руке, хватају и кажњавају бандите, устају у одбрану слабих.
Када је филм премијерно приказан (1967) славила се педесетогодишњица револуције. Иако је у филму приказан хаос Грађанског рата у односу на Црвену армију нема дисонантних тонова. На захтев гледалаца редитељ Едмонд Кеосајан снимио је још два филма о младим осветницима „Нове авантуре неухватљивих“ и „Круна Руске империје или поново неухватљиви“.
9. „Дијамантска рука“ (Бриллиантовая рука), 1968.
Леонид Гајдај/Мосфильм, 1968.
Кријумчари у Истамбулу треба да сакрију у гипс посредника злато и дијаманте како би их овај пренео у СССР. Међутим, они „дијамантски“ гипс стављају погрешном човеку, поштеном совјетском туристи Семјону Горбункову. На крају га совјетска милиција моли за помоћ у хватању бандита који сада трагају за њим.
Ово није прва култна комедија Леонида Гајдаја, али јесте једна од најуспешнијих. Спада у три најгледанија филма у совјетској кинематографији. У години у којој је премијерно приказан видело га је 76,7 милиона гледалаца. Цитати из филма одавно су ушли у свакодневни говор, а песма „Острво лоше среће“ у интерпретацији шармантног „кријумчара“ Андреја Миронова постала је прави хит.
10. „Служила су два друга“ (Служила два товарища), 1968.
Јевгениј Карелов/Мосфильм, 1968.
Грађански рат је, Бели су блокирани на Криму, а Црвена армија се спрема за напад. Два црвеноармејца беже из заробљеништва, али их њихови другови ухвате не верујући им. Неким чудом спашавају се стрељања. Црвена армија напредује на Криму, а Бели бивају принуђени да беже преко мора последњим бродовима.
Истинско пријатељство, оданост и храброст у фокусу су филма Јевгенија Карелова. Упркос томе што је белогардејски поручник Брусенцов кога игра Владимир Висоцки негативан јунак, гледаоци су управо са њим саосећали, нарочито у снажној завршници филма. На крају је из финалне верзије избачена већина сцена у којима се он појављује, будући да је улогу одиграо сјајно и бацио у засенак црвеноармејца који је требало да буде у центру пажње.