Да ли економска сарадња Русије и Србије напредује?

У Београд су допутовали шефови великих корпорација које одавно раде у Србији, као и руководиоци компанија које су нове на српском тржишту и имају велике амбиције, а такође представници агенције „Россотрудничество“ и УН, Привредних комора Србије и Русије и функционери из српских министарстава. У Србији ради око 200 руских компанија. Све оне уредно плаћају порез и тиме обезбеђују значајан прилив средстава у српски буџет. Према информацији коју су на почетку округлог стола изнели организатори овог догађаја, директне инвестиције које је Русија уложила у српску економију износе око 3 милијарде долара.

Србија – стратешки партнер Русије

Семинар је отворио амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин: „Недавно сам чуо занимљиво поређење крупних актера на светском тржишту. Америка личи на канцеларијску столицу – функционална је и хладна. Енглеска је као стара кожна фотеља: удобна је, али има неки устајали, непријатни мирис. А Русија и Србија личе на тврду клупу у парку коју ветрови шибају са свих страна, али су на њој урезана наша имена. Наш задатак је, сликовито говорећи, да уредимо ту клупу и учинимо да она постане удобнија. Србија је наш стратешки партнер. Обим обостране трговине је висок: за само 9 месеци достигао је 1,7 милијарди долара. Међутим, нисмо потпуно задовољни садашњим стањем. Економије наших земаља имају далеко већи потенцијал за сарадњу. Ми смо обезбедили макроекономску стабилност. Очекујемо да инфлација у овој години опадне на 6% са 12,9% колико је износила 2015. године, а да 2017-2018. године опадне на 4%. Мења се структура наше економије, обнављају се постојећи сектори и појављују се нове савремене компаније које су кадре да функционишу на светским тржиштима. Извоз пољопривредних производа из Русије је порастао на 17 милијарди долара, а IT технологија на 7 милијарди долара. Пре само 5 година извоз IT технологија је био на нули! Русија се оријентише на Исток, али ће се развијати и њен европски вектор, и односи са Србијом морају у њему заузети дужно место, и ту је важан активан приступ српске стране, већа жеља и вера у успех!“

Илустрација: Катарина Лане

Зелено светло за пољопривреду

Пољопривреда је један од основних праваца сарадње Русије и Србије. Руска Федерација је издвојила 1,5 милиона долара у буџет организације „Развојни програм УН“ за подршку развоја пољопривреде и руралних подручја Србије. Програм предвиђа да се српским предузимачима олакша приступ тржишту, да се поједностави процедура добијања медицинских лиценци и да се уклоне препреке пољопривредним произвођачима на путу ка новим тржишним могућностима.

Биљана Ранђеловић, представница Министарства пољопривреде и заштите животне средине, саопштила је да ово министарство предузима све напоре како би се продубила и проширила сарадња са Минстарством пољопривреде Русије. С обзиром да је Србија крупан произвођач и извозник воћа и поврћа, министарство планира да повећа број производа који се извозе у Русију и да подржи мале пољопривредне произвођаче који теже ка руском тржишту. Госпођа Ранђеловић је такође истакла:

„Било би веома добро ако би руска страна била заинтересована да инвестира у изградњу хладњача и модерних складишта у Србији, и да тако побољша услове пласирања и паковања воћа, чиме би се пружио знатан допринос повећању производње, квалитета и континуитета испоруке воћа у Руску Федерацију“.

„НИС Гаспром њефт“ – најзначајнији представник руске економије у Србији

Ђорђе Андрић, представник Привредне коморе Србије, говорио је о руским компанијама које су присутне на српском тржишту. Водећа међу њима је „НИС Гаспром њефт“. Она не гради само цевоводе и бензинске пумпе – њени препознатљиви бело-плави тонови украшавају градске празнике, такмичења из руског језика, фестивал класичне музике Емира Кустурице „Бољшој“, а и „РМагазин“, штампано издање нашег пројекта Russia Beyond The Headlines у листу „Недељник“, такође излази уз подршку компаније „НИС Гаспром њефт“. Ова руска компанија је издвојила 4 милиона евра за радове на осликавању унутрашњег зида куполе Храма Светог Саве.

Јевгениј Метељов, директор Дирекције за међународне везе и рад са државним органима у иностранству у компанији „НИС Гаспром њефт“:

„Од 2009. године до данас наша компанија је инвестирала преко 57 милиона евра у социјалну сферу Србије. По чему се ми разликујемо од других компанија које се баве сличном делатношћу? Разликујемо се по комплексном, многостраном и системском приступу реализацији подршке социјалној сфери. Ми не финансирамо једнократне пројекте. Наша подршка развоја српског друштва има више нивоа. Таква је политика наше компаније. У спорту подржавамо фудбалски клуб „Црвена звезда“ и кошаркашки клуб „Партизан“, у образовању пружамо подршку организовању наставе на руском језику у основним школама, такмичењима из руског језика и хуманистичким пројектима на селу, а такође градском пројекту „Заједници заједно“ усмереном на подршку и развој месних заједница и градских општина у коме учествује 11 градова. У тим градовима смо финансирали око 800 пројеката.

„Руске железнице“ пролазе кроз Србију

Корпорација „Руске железнице“ (РЖД) гради у Србији километар пруга дневно и редовно пушта у рад нове деонице. Није чудо што је управо компанија РЖД потписала уговор са Владом Србије о стварању великог диспечерског центра за управљање саобраћајем возова и победила на тендеру за изградњу врло компликоване линије Београд – Будимпешта.

Мансурбек Султанов, први заменик директора филијале РЖД у Србији

„Ми радимо знатно брже него што је предвиђено планом, и у великој мери штедимо средства наручиоца. Ако говоримо о међународној сарадњи, а то је тема данашњег семинара, поред тога што сарађујемо са српским предузећима, укључујући и подизвођаче, ми их уједно стручно усавршавамо ангажовањем у сличним уговорима. Сви знају да је после догађаја из 1995. године овде постојао огроман недостатак у погледу инфраструктурних објеката, и подизвођачи нису били спремни за крупне пројекте са тако убрзаним темпом и високим захтевима везаним за квалитет обављеног посла. Наше радове, између осталог, контролишу и стране компаније, а у својим пројектима у Србији ми ангажујемо и друге крупне руске фирме. На пример, сада планирамо изградњу тунела уз помоћ фирме ’Мостметрострой’. Реч је о амбициозном пројекту премијера Вучића, тј. о путу од Београда до Будимпеште, који ће ићи преко Фрушке горе и обалом Дунава. Управо ћемо ових дана добити дозволу за почетак изградње“.

Успешан продор руских компанија на IT тржиште Србије

Како су истакли многи учесници семинара, Србија има велики потенцијал за развој IT технологија. У августу је у Београду отворено представништво једне од најстаријих руских IT компанија „ICL-Services“, која реализује око 200 пројеката годишње у 26 земаља света. У наредне три године ова компанија планира да достигне промет од 3 милиона евра. Директор компаније Игор Катиков као главни проблем је означио ’одлив мозгова’. Младим стручњацима се засада још увек више исплати да раде изван Србије. „ICL-Services“ планира да се ухвати у коштац са тим проблемом ангажовањем стручњака под повољним условима. Узгред, радни колектив српског представништва није до краја комплетиран тако да компанија још увек позива српске професионалце у IT сектору и нуди им посао.

Игор Катиков, директор одељења „ICL-Services“ у Србији

„Веома бисмо желели да створимо услове и обезбедимо људима пристојан живот како би они могли овде да зарађују и да остану са својим ближњима. Ми нешто слично правимо у Русији и спремамо се да то урадимо и овде. То је мој глобални сан. Председник Владимир Путин је продужио олакшице за IT компаније у Русији до 2020. године. Нажалост, у Србији не постоје олакшице за IT компаније и стручњаци радије одлазе, рецимо, у Пољску, где су веће плате него у Србији. То се дешава у великој мери због високог пореза. IT стручњаке треба држати у својој земљи и не дозволити одлив таквих кадрова. Ако моја порука буде узета у обзир, то ће помоћи да се сачува интелектуални потенцијал Србије.

Илустрација: Катарина Лане

Чиме се бави руски центар у Нишу?

Задатак спасилаца који раде у руско-српском хуманитарном центру у Нишу је да сачувају хладнокрвност у суочавању са хаосом и да спасу животе угрожених људи. Министарство за ванредне ситуације Русије помогло је 2013-2014. године да се отклоне последице страшних пожара у Србији. У ту сврху је Русија издвојила 2,5 милиона долара. Руска Федерација је активно учествовала у програму помоћи чишћења Србије од пројектила који нису експлодирали. Руски деминери уз помоћ специјалне технике очистили су преко 4 милиона квадратних метара. За тај програм је из буџета РФ издвојено непуних 59 милиона долара, а за развој самог центра скоро 15 милиона долара. Службеници овог центра спасавали су житеље српских градова од поплаве и поново су спремни да у сваком тренутку притекну у помоћ. Центар поседује најсавременију технику за мониторинг ванредних ситуација.

Бојан Гламочлија, директор РСХЦ

„Руско-српски хуманитарни центар је успео током последњих година да сруши зид негативног маркетинга који је постојао око центра, јер су се шириле приче да смо ми руска војна база и руски шпијунски центар“. Заједничким напорима Србије и Русије, уз помоћ овог центра, јесенас је у Алеп упућена хуманитарна помоћ.

Закључна реч на семинару припала је Леониду Макурову, начелнику управе за међународни развој и сарадњу са међународним организацијама агенције „Россотрудничество“, који је изјавио да је „недавно Руска Федерација била држава која прима помоћ, а 2010. године је она превазишла то стање и постала земља која пружа помоћ“. И данас „Србија заузима једно од кључних места међу нашим партнерима по пружању доприноса међународној сарадњи“.

Андреј Хрипунов, руководилац представништва Трговинско-индустријске коморе РФ у Србији, истакао је да се наше везе никада нису прекидале: „Руска Федерација даје значајан допринос јачању економског, технолошког и интелектуалног потенцијала земаља-које су нам партнери у програму пружања подршке међународном развоју. Током 2014. и 2015. године Русија је издвојила преко 27 милиона долара помоћи Србији. Сада су покренути преговори Србије са земљама Евроазијске економске уније везани за споразум о слободној трговини и ја сам уверен да ће то још више утицати на побољшање наших односа и дати допринос развоју обостраног промета робе“.

Сви учесници семинара су се сложили да је неопходно повећати темпо сарадње између Русије и Србије и обострано развијати економске потенцијале двеју земаља.

Росијскаја газета. Сва права задржана.