Годишњица катастрофе у Чернобиљу: 6 питања о узроцима и последицама

Историја
ОЛЕГ ЈЕГОРОВ
26. априла 1986. године у нуклеарној електрани у Чернобиљу у близини Припјата (данас Украјина) експлодирао је нуклеарни реактор и у ваздух избацио облак производа фисије. Услед тога ваздух и земљиште у неколико рејона Украјине, Русије и Белорусије затровани су на неколико следећих деценија. Ово су кратки одговори на најчешћа питања о Чернобиљској несрећи и њеним последицама.
  1. Шта је изазвало експлозију?

Још увек се дискутује о тачном узроку најтеже нуклеарне несреће у историји човечанства. Оно што се поуздано зна је да је приликом редовног искључења 4. реактора (према распореду) температура у њему драматично скочила, што је изазвало две експлозије које су уништиле реактор.  

Али, зашто је температура изненада порасла? Према првој верзији, која је наведена у званичном извештају Међународне саветодавне групе за нуклеарну безбедност (INSAG) из 1986. године, за експлозију су одговорни оператори електране и њихово „кршење правила”.  

Међутим, извештај INSAG-7 из 1992. године, како су потврдили његови аутори, „пажњу скреће на извесне особине конструкције, укључују конструкцију контролних шипки и безбедносног система”. Истраживачи су закључили да је структура Чернобиљске нуклеарне електране од почетка имала недостатке. Постоје и друге верзије (земљотрес, терористички напад итд), али сматра се да су оне мање уверљиве.

  1. Како је Совјетски Савез реаговао на несрећу?

Током неколико дана власти Совјетског Савеза су скривале праве размере радиоактивног загађења. Стручњаци за Russia Beyond кажу да је то учињено са циљем да се избегне паника. До 27. априла био је евакуисан град Припјат, који је најближи Чернобиљу (132 километра од Кијева).

До почетка маја власти су рејон за евакуацију прошириле на 30 km. Изузетно радиоактивне рушевине реактора прекривене су специјалним „саркофагом” како би се спречило даље загађење. Више од 600 хиљада људи из разних делова Совјетског Савеза учествовало је у гашењу пожара, чишћењу терена и изградњи саркофага.

  1. Колики је број жртава?

Три особе су погинуле у самој експлозији, али је жртава било знатно више. Међу операторима који су се 26. априла налазили у електрани, њих још 42 је умрло од акутног радијационог синдрома током наредних 10 година. Тако да је било најмање 45 директних жртава несреће.

Експлозија је изазвала загађење територије пречника 200 километара уранијумовим и плутонијумовим изотопима, јодином-131, цезијумом и стронцијумом-90, који су радиоактивни и штетни за људско здравље. Међутим, немогуће је утврдити тачан број оних који су се разболели и умрли од последица радијације, посебно након што је прошло више година. Светска здравствена организација је 2005. године објавила извештај према којем је Чернобиљска катастрофа могла да изазове смрт чак 4000 људи.

  1. Које су последице несреће у садашњости?

Упркос озбиљном загађењу, стручњаци углавном сматрају да су последице катастрофе која се догодила пре 30 година данас минималне. Најозбиљнија (и најтрагичнија) последица је висок ризик од рака тироидне жлезде за људе који су имали мање од 18 година када се несрећа догодила. Највероватније је то у вези с тим што су пили млеко загађено радиоактивним јодином, објавила је Светска здравствена организација 2006. године. Повезаност других обољења са несрећом из 1986. године још није доказана.

Агенција ТАСС наводи изјаву Рафаела Арутјуњана, експерта за нуклеарну безбедност, који каже: „Не постоје озбиљне последице по људе (осим случајева рака штитне жлезде) и не може их бити, јер је доза радијације са којом су се људи срели била врло мала. Што се тиче утицаја на животну средину, он је још мањи.”

Међутим, неки људи се не слажу са оваквим ставом. Када је 2016. године дописник Russia Beyond стигао у Новозипков (Брјанска област), град најближи Чернобиљу на руској територији, рекли су му да су случајеви онколошких обољења у овом граду више од државног просека.

  1. Да ли људи данас живе у близини Чернобиља?

Издвојена зона пречника 30 километара око трагичног 4. реактора још увек постоји. Међутим, има људи (њих око 2000) који су се вратили у своје напуштене домове у Припјату и околним селима, који радије желе да живе у тешким условима него да напусте свој завичај. Како је 90-годишњи становник издвојене зоне рекао 2016. године, „тајна дугог живота је у томе да не напустите родно место чак и када је затровано”.

  1. Да ли је могуће (и безбедно) посетити Чернобиљ?

Људи тамо одлазе. Постоје организоване туре. Ако желите да доживите туробну атмосферу напуштених совјетских градова треба да одете у Украјину и тамо резервишете аранжман (према званичном веб-сајту, најјефтинији једнодневни излет кошта 89 долара), а онда уживате у импресивном путовању.

„Ниво опасности у Зони није висок, али су ипак препоручене неке мере предострожности, углавном у вези са одевањем”, написао је дописник Russia Beyond Антон Папић после посете Чернобиљу пре две године. Према његовим речима (а исто тврде и други новинари), тамо је прави град духова, на месту где време стоји 22 године, након што је злогласна експлозија заувек променила животе локалних становника.

Прочитајте такође! Припјат: Живот пре чернобилске катастрофе