Пет страшних периода руске историје

Историја
ГЕОРГИЈ МАНАЈЕВ
У историји Русије било је много катастрофалних догађаја и тешких ситуација, а било је и страшних периода који су потрајали и одразили се на живот целог народа.

1. Монголска најезда: најмоћнија империја мира сатрла је руску земљу

Џингис-кан, свемоћни владар Монголске империје, послао је у 13. веку своје синове да покоре северне земље. Монголска војска се 1223. године први пут сударила са одредима руских кнезова у бици код Калке и потукла их до ногу. Затим је 1236. године, после Џингис-канове смрти, његов унук Бату-кан, повео трупе у разорну инвазију на руске земље. То је трајало пет година – пет тешких година терора и разарања.

Монголска тактика разарања и пустошења била је неочекивана за Русе. Руских ратника је вероватно било више него Монгола, али они нису могли да се уједине и због тога су доживели пораз. Монголска најезда је разорила руске кнежевине и градове. Руска култура која је постојала пре ове најезде била је потпуно уништена. Кијев, Ростов, Галич, Чернигов, Рјазањ и други центри Старе Русије сравњени су са земљом. Русима је требало више од сто година да се опораве од ове разорне најезде.

Више о томе: Како је најезда Монгола подстакла Русе да се уједине и формирају руску државу

2. Смутно доба: династичка криза, вулканска зима, пољска инвазија и тотални хаос

Овај мрачни период је трајао 15 година, од 1598. до 1613. Главни узрок Смутног доба био је крај династије Рјуриковича. Наиме, син Ивана Грозног Фјодор (1557-1598) није имао деце, а најмлађи царевић Дмитриј (1582-1591) умро је или је убијен под мистериозним околностима. Није било законитог наследника престола па је трон заузео Борис Годунов, брат жене цара Фјодора.

Током последњих година владавине Ивана Грозног и његовог наследника Фјодора кметство је уведено у целој Русији, сељаци су везани за земљу а друштвена неправда је постала још очигледнија. Кметство, међутим, није спасло Русију од велике глади 1601-1603. године. Руси нису имали довољно намирница, а Ливонски рат (1558-1583), који је Москва у великој мери изгубила, испразнио је државну касу. Само је у Москви од глади умрло преко 127.000 људи. Почеле су да избијају сељачке буне.

Борис Годунов је умро 1605. године, а власт у Русији је заузео Лажни Димитрије I (?-1606), који се представљао као убијени царевић Димитрије. Самозванац је убрзо затим убијен и у том тренутку је Смутно доба достигло свој врхунац.

Сељачке буне су беснеле по целој земљи, на престолу је био цар Василиј Шујски чији легитимитет је био сумњив, а затим се појавио још један самозвани царевић Димитрије... Усред тог хаоса Државна заједница Пољске и Литваније је извршила упад у Русију и заузела Москву. Тек 1612-1613, после читаве деценије немира и трзавица, руски народ се дигао на устанак и протерао Пољаке из Московског кремља. На челу устанка су били Кузма Мињин и кнез Димитрије Пожарски. Они су помогли да се у Русији васпостави монархија. На руски престо је доведена династија Романов.

У Смутном добу је Русија изгубила отприлике четвртину становништва.

Више о томе: Пет раздобља када се Русија нашла на граници нестанка 

3. Епидемија куге 1653-1654: Сунце се на небу помрачило, а земљом хара смрт

Патријарх Никон је 1653. године покренуо црквену реформу после које је један део верника отишао у раскол, а већ наредне 1654. године је централну Русију захватила епидемија куге. Русима је то била прва велика епидемија тако да су били потпуно неспремни. Цар Алексеј Михајлович, војни врх и цела армија су у то време ратовали против Државне заједнице Пољске и Литваније, тако да су стицајем околности били изван опасности, а царска породица је брзо и благовремено евакуисана из Москве.

Москва је запустела. Становници су већином побегли или помрли од куге. Избегли Московљани су пренели болест у друге градове и села Централне Русије. Историчари сматрају да је 1653-1654. у Русији од куге умрло 800.000 људи.

Сазнајте више: Три најстрашније епидемије у историји Русије 

4. Три револуције, Први светски рат и Грађански рат: уништење Руске империје

Владавина цара Николаја Романова почела је трагедијом на пољу Ходинка, и многи су у томе видели лош знак. И заиста, 1905. године је Русија заратила са Јапаном, а исте године је избила и Прва руска револуција.

Сазнајте више: Две у једној: Све о руској револуцији 1917. године 

После догађаја 1905. године у Русији је стално тињало револуционарно деловање. Први светски рат у који је руска царска армија ушла потпуно неспремна подстакао је Фебруарску револуцију 1917, а затим је уследила Октобарска револуција 1917. године у којој су бољшевици заузели власт. После тога је државна структура из темеља преуређена.

Становништво Русије се поделило на бољшевике и монархисте. Настао је хаос грађанског рата (1917-1923) у коме је живот изгубило око 11 милиона људи а два милиона је напустило земљу. Ситуацију су погоршале масовне инфективне болести.

Русију је 1918. захватила пандемија шпанске грознице, а 1921-1922. је владала велика глад... Све је то личило на прави пакао. Немогуће је тачно одредити колико људских живота су однели сви поменути догађаји.

5. Стаљинов режим и Други светски рат: најкрвавији период руске историје

Колективизација пољопривреде у раном СССР-у изазвала је 1932-1933. године велику глад, која је поред Русије захватила и Казахстан, Украјину и Северни Кавказ и однела 11 милиона људских живота.

После тога је пуном паром покренута индустријализација совјетске економије и производње, подстакнута такозваним „петолеткама“. То је изазвало нови талас репресија радника и сељака. 1930. године је основан ГУЛАГ („Главна управа логора“). Око 40 милиона људи је погубљено, утамничено или на неки начин репресирано. Руска нација је током 1930-их претрпела корените промене.

А онда је избио Други светски рат.

Тужна је истина да без Стаљинове политике колективизације и индустријализације СССР не би имао много шансе да се супротстави инвазији нацистичке армије, али је исто тако очигледно да је монструозни Други светски рат у Совјетском Савезу однео преко 26 милиона људских живота а животни стандард је опао до крајњих граница.

Право је чудо да су Руси после свих несрећа које су их снашле у првој половини 20. века успели да сачувају и изграде државу у којој сада живе.

Више о томе: Аверзија према чињеницама: Које су биле праве размере Стаљиновог терора?