5 открића руских археолога која су променила представу о човечанству

Велики шигирски идол

Велики шигирски идол је проглашен за најстарију данас познату дрвену скулптуру на свету. Водећи стручњаци из дендрохронологије и археологије утврдили су да је ова статуа стара 11 хиљада година. Идол потиче с почетка холоценске епохе, што значи да је настао на преласку између последњег леденог доба и савремене епохе.

Велики шигирски идол је пронађен још 1890. године у тресетишту на пола пута између Јекатеринбурга и Нижњег Тагила. На овом месту су се тада налазила златоносна поља. Идол је извучен из мочваре у деловима. Када су они склопљени у целину, испоставило се да је скулптура висине 5,3 метра покривена неразумљивим цртежима.

На идолу су уцртани и знаци који формирају серију фигура. На њему се налази укупно осам ликова. Њихов смисао остаје тајна, као и многа друга питања која се постављају у вези са идолом: каква је његова намена, помоћу каквих инструмената је израђен и сл.

Алтајска принцеза

Висораван Укок је светску славу стекла након открића „Алтајске принцезе”. Новосибирски научници су заједно са колегама из Немачке и Монголије 1993. године почели ископавања на кургану на граници између Републике Алтај и Монголије и открили су нешто неочекивано. На дубини од 19 метара пронађена је древна гробница са мумијом младе жене коју су локални становници назвали „Алтајска принцеза”. Овај проналазак је био сензација у руској археологији. Поред тога што су у гробници пронађени одећа и предмети високе уметничке вредности, „принцеза Укока” је захваљујући анализи ДНК пружила нове податке о древној култури епохе Скита.

Висораван Укок је специфичан музеј древних времена. Осим кургана „Принцезе Укока” на овом месту је откривен велики број петроглифа. На пример, на подручју око реке Јелангаш у Чујској степи сачуван је веома вредан комплекс који обухвата око 30 хиљада цртежа на камену.

Скитско злато

Номадски народ Скити који су насељавали Евроазијску степу од 9. до 1. века пре Христа оставили су многе гробнице (кургане) на територији данашње Русије и Украјине.

У тим гробницама има пуно предмета од злата, који су код Скита симболизовали вечни живот. Таквим експонатима се поносе многи руски музеји, међу којима и Ермитаж.

Скитско злато је такође разлог спора Русије и Холандије. Наиме, експонати музеја на Криму су били на турнеји по Европи у моменту када је Крим поново и званично постао део Русије 2014. Али Холандија не планира да врати ове експонате музеју, већ властима Украјине.

„Земља градова“

У Чељабинској области, на југу Урала, на узвишици близу места где се спајају реке Велика Караганка и Утјаганка, откривена је 1987. древна насеобина. Научници се слажу да Аркаим по старости може да се упореди са египатским пирамидама или са критском микенском цивилизацијом. Древни градитељи су га подигли пре око 3600-3700 година у периоду средњег бронзаног доба.

Након открића Аркаима у овом региону је уз помоћ аерокосмичких истраживања пронађено преко двадесет сличних насеља. Сва она се налазе на веома згуснутој територији пречника 350 км, потичу из исте епохе и имају заједничке карактеристике по којима се разликују од других откривених древних градова. Истраживачи ових јужноуралских насеља увели су термин „земља градова“ као назив за ову јединствену појаву. Појава је јединствена по томе што је из тог периода сачувано врло мало градова. Углавном се срећу хумке, насеобине и некрополе, а нигде у свету није откривен овакав систем градова као на Јужном Уралу.

Денисовци - непозната врста људи

У Денисовој пећини, у забаченом крају Алтајских планина, пронађени су остаци непознатих хоминида, а уследила су два узбудљива открића: да је откривена још једна група из рода Homo која је живела упоредо са нама, али и да су денисовци, као и неандерталци, оставили генетске трагове у геному модерног човека.

У децембру 2010. научници су у часопису „Nature“ објавили да је у Сибиру обитавала до сада непозната врста људи пре него што се у овом подручју настанио Homo sapiens. До таквог закључка се дошло дешифровањем комплетног генома, сачуваног у узорцима ткива: у кости прста и два зуба праисторијског човека из Денисове пећине. Према сазнањима до којих су дошли истраживачи, нова врста људи је сродна неандерталцима и живела је пре око 50 хиљада година.