Руски експерти: Какав напад може да одбије руска противваздушна одбрана у Сирији

Наука и технологија
НИКОЛАЈ ЛИТОВКИН
Русија је на Блиском истоку поставила један од својих најснажнијих противракетних штитова, који ће можда и морати да покаже све своје могућности за време напада америчких разарача на Сирију.

Обалама Сирије прилазе два разарача САД – „Доналд Кук“ и „Портер“. На сваком америчком војном броду има од 56 до 96 крстарећих ракета „Томахавк“, које спадају у групу најпрецизнијег и најсмртоноснијег оружја савремености. 

Морнаричке ракете домета до 2 500 км могу имати бојеве главе различите јачине од зависности од задатка који обављају. 

Русија је већ упозорила да ће на оружје одговорити оружјем, ако се у питање доводи безбедност руских држављана на територији Сирије.

Погледајмо, како Русија може да се супростави оружју америчких разарача. 

Прва линија одбране: Радио-електронски штит 

„Комплекси за радио-електронску борбу на бојном пољу имају посебан приоритет. Они у потпуности ослепе електронику и навигацију било којих ракета“, рекао је за Russia Beyond Виктор Мураховски, главни уредник часописа „Арсенал Отечества“.

У пролеће 2014. „малим снагама“ радио-електронске апаратуре је већ био ослепљен „Доналд Кук“ када је упловио у руске територијалне воде Црног мора. 

„Наш фронтовски бомбардер Су-24 је извршио надлетање разарача. Испод трупа је висио само контејнер са комплексом за радио-електронску борбу Хибини и електроника на броду је тотално затајила. Након тог инцидента читава посада је тражила да буде ослобођена дужности на овом броду“, рекао је експерт.

Такви системи постоје на свим авионима и хеликоптерима руске морнарице, као и „јача“ средства, попут оног у авиону  Ил-22ПП „Порубщик“.

Овај авион може селективно да искључује непријатељску апаратуру помоћу веома моћних ометајућих сигнала, а такође да поставља „пригушиваче“ сличних средстава за радиоелектронску борбу (РЕБ) које поседује противник. 

Сем тога, око руског војног аеродрома Хмејмим се налазе комплекси радио-електронске борбе Красуха-4.

„Красуха“ омогућава блокаду практично свих радио-сигнала у радијусу од 300 км. Она може да сузбије активност авиона типа „Авакс“, беспилотних летелица, па чак и шпијунских сателита, а може и да блокира рад практично свих непријатељских средстава за радио-електронску борбу. Од октобра 2015. године овај систем је размештен и на руској ваздухопловној бази Хмејмим у Сирији.  

Друга линија одбране: системи ПРО 

Главна снага противракетне одбране Русије у Сирији су противваздушни ракетни комплекси С-300 и С-400.

Ове машине проналазе циљеве удаљене од 250 до 400 км. А ракете С-300 и С-400 могу да оборе мете већ на даљини од 150 и 250 км. Објекти непријатеља ће бити оборени чак и ако се крећу брзином од 2,5 км у секунди.

С-400 и С-300 на својим радарима виде до 36 мета и могу да гађају истовремено 12. 

Тачни подаци о количини руске војне технике и војске се држе у тајности.

„Комплексе С-300 и С-400 око базе Хмејмим подржавају противваздушни артиљеријски системи Панцир-С1. Њихов је задатак да оборе на мањој удаљености ракете које су прошле поред С-300 и С-400“, каже за Russia Beyond професор академије војних наука Вадим Козјулин. Панцир-С1 уништава циљеве на удаљености од 10 до 15 км.