Обалама Сирије прилазе два разарача САД – „Доналд Кук“ и „Портер“. На сваком америчком војном броду има од 56 до 96 крстарећих ракета „Томахавк“, које спадају у групу најпрецизнијег и најсмртоноснијег оружја савремености.
Морнаричке ракете домета до 2 500 км могу имати бојеве главе различите јачине од зависности од задатка који обављају.
Русија је већ упозорила да ће на оружје одговорити оружјем, ако се у питање доводи безбедност руских држављана на територији Сирије.
Погледајмо, како Русија може да се супростави оружју америчких разарача.
Прва линија одбране: Радио-електронски штит
„Комплекси за радио-електронску борбу на бојном пољу имају посебан приоритет. Они у потпуности ослепе електронику и навигацију било којих ракета“, рекао је за Russia Beyond Виктор Мураховски, главни уредник часописа „Арсенал Отечества“.
У пролеће 2014. „малим снагама“ радио-електронске апаратуре је већ био ослепљен „Доналд Кук“ када је упловио у руске територијалне воде Црног мора.
„Наш фронтовски бомбардер Су-24 је извршио надлетање разарача. Испод трупа је висио само контејнер са комплексом за радио-електронску борбу Хибини и електроника на броду је тотално затајила. Након тог инцидента читава посада је тражила да буде ослобођена дужности на овом броду“, рекао је експерт.
Такви системи постоје на свим авионима и хеликоптерима руске морнарице, као и „јача“ средства, попут оног у авиону Ил-22ПП „Порубщик“.
Алексеј Куденко / Sputnik
Овај авион може селективно да искључује непријатељску апаратуру помоћу веома моћних ометајућих сигнала, а такође да поставља „пригушиваче“ сличних средстава за радиоелектронску борбу (РЕБ) које поседује противник.
Сем тога, око руског војног аеродрома Хмејмим се налазе комплекси радио-електронске борбе Красуха-4.
„Красуха“ омогућава блокаду практично свих радио-сигнала у радијусу од 300 км. Она може да сузбије активност авиона типа „Авакс“, беспилотних летелица, па чак и шпијунских сателита, а може и да блокира рад практично свих непријатељских средстава за радио-електронску борбу. Од октобра 2015. године овај систем је размештен и на руској ваздухопловној бази Хмејмим у Сирији.
Друга линија одбране: системи ПРО
Главна снага противракетне одбране Русије у Сирији су противваздушни ракетни комплекси С-300 и С-400.
Ове машине проналазе циљеве удаљене од 250 до 400 км. А ракете С-300 и С-400 могу да оборе мете већ на даљини од 150 и 250 км. Објекти непријатеља ће бити оборени чак и ако се крећу брзином од 2,5 км у секунди.
С-400 и С-300 на својим радарима виде до 36 мета и могу да гађају истовремено 12.
Станислав Красиљников / TASS
Тачни подаци о количини руске војне технике и војске се држе у тајности.
„Комплексе С-300 и С-400 око базе Хмејмим подржавају противваздушни артиљеријски системи Панцир-С1. Њихов је задатак да оборе на мањој удаљености ракете које су прошле поред С-300 и С-400“, каже за Russia Beyond професор академије војних наука Вадим Козјулин. Панцир-С1 уништава циљеве на удаљености од 10 до 15 км.