Како су козаци донели у САД своје каскадерске вештине

Џигитовка

Козаци су познати по мајсторском јахању које се зове „џигитовка“ (од туранске речи „jigit“, која значи „искусан и храбар коњаник“). Козаци су ту вештину преузели пре неколико столећа од народа Кавказа и данас су познати по њој.

Џигитовка су заправо бравуре на коњу у пуној брзини. Јахач стоји на коњу, виси бочно, скаче са једног коња на другог, и тако даље.

Ове вештине нису настале ради забаве него су коришћене у боју. Козаци су умели да у пуној брзини подигну са земље неки предмет или рањеног друга, да се сагну на страну и тако заштите од непријатељске ватре, и да се у галопу окрену назад према гоничима и да пуцају у њих.

Захваљујући овим бравурама козачки коњаник је представљао моћну силу. За њега коњ није био „превозно средство“, него поуздани пријатељ. На бојном пољу је било врло тешко супротставити се таквој коњици.

Наполеон Бонапарта је једном похвалио козачке вештине и рекао: „Само козаци могу освојити Европу“.

Према правилу козачке службе из 1899. године, џигитовка је била обавезна за сваког козака, а затим је била прихваћена и у коњици Црвене армије током 1920-их.

После Грађанског рата многи козаци који су ратовали против комуниста били су принуђени да побегну из земље и настане се у Европи и САД. Тамо су показивали своје вештине на представама како би зарадили новац, а на тај начин је џигитовка постала популарна и на Западу.

У Северној Америци су ове бравуре брзо стекле популарност и постале неодвојиви део програма на родеу. Истини за вољу, Американци су џигитовку први пут видели током 1890-их од Грузина, када су ови гостовали у САД са својим јахачким програмом и често су ти Грузини грешком престављани као козачки коњаници. Међутим, прави козаци су се настанили у САД тек током 1920-их, и тада се вештина јахања одомаћила у Америци.

У Русији је џигитовка нестала када је током 1950-их укинута коњица. Она још увек постоји на спортским такмичењима, представма и у традицији разних козачких пукова у Русији.

Шашка

Шашка је врста сабље са једном оштрицом коју су козаци преузели од народа Кавказа. Она је поред копља била главно козачко оружје.

Штавише, за козака је шашка више од оружја. Она има далеко дубљи смисао који симболизује козачка права и слободу. У једној песми се каже да је „шашка за козака као жена у степи“.

Козаци су од седме године учили да баратају шашком и зато су били прави мајстори овог оружја. Капу и шашку козак је могао изгубити само заједно са главом. Одузимање оружја козаку по одлуци старешина било је велика срамота.

Шашка се није користила за мачевање, него за масовне коњичке нападе у тренутку када непријатељ бежи и треба му задати последњи смртоносни ударац.

Сечиво је лако и благо закривљено, а нема рукохват, тако да се шашком могу изводити разне бравуре. Зато је она постала неодвојиви део савремених козачких наступа.

Козаци играју са шашком у рукама и изводе невероватне бравуре. Такве представе данас немају практичну функцију и углавном су одраз старих козачких обичаја.