Који су све Руси досад добили Нобелову награду?

Kislov Alexander
Након што је у октобру 2021. године Дмитриј Муратов добио Нобелову награду за мир, присетили смо се свих ранијих руских лауреата овог признања у различитим областима.

Руска Империја

1. Иван Павлов – психологија и медицина, 1904. године

Иван Павлов

Познат по експериментима са псима, пионир психологије Павлов био је први добитник Нобелове награде из Русије. Награђен је за свој рад у области дигестивне психологије.

Више о Павлову сазнајте овде

2. Иља Мечников – психологија и медицина, 1908. године

Иља Мечников

Чувени биолог и пионир ембриологије, Мечников се такође назива „оцем“ урођеног имунитета. Такође је покренуо питање ћелијског имунитета. У време када је добио Нобелову награду „за радове о имунитету“ већ је деценијама радио у Француској, у оквиру института Луја Пастера.

Откријте више о Мечникову овде.

Совјетско доба

3. Иван Буњин – књижевност, 1933. године

Иван Буњин

Иван Буњин је већ био емигрирао у Француску када је добио Нобелову награду „за бескомпромисни уметнички таленат са којим је реконструисао типичне руске ликове у књижевној прози“.

Сазнајте више о сукобу између Ивана Буњина и Максима Горког због награде и о везама породице Нобел.

4. Николај Семјонов – хемија, 1956. године

Николај Семјонов

Семјонов је био једини совјетски добитник Нобелове награде за хемију. Награду је заслужио својим радом о механизму хемијских трансформација, заједно са британским хемичарем сер Сирилом Норманом Хиншелвудом. 

5. Борис Пастернак – књижевност, 1958. године

Борис Пастернак

Након што му је роман „Доктор Живаго“ забрањен у СССР-у и објављен на Западу (не без интервенције ЦИА), шведска академије доделила му је награду за достигнућа у савременој лирској поезији и на пољу велике руске епске традиције.

Награда је изазвала скандал у Совјетском Савезу и после кампање застрашивања Пастернак је био принуђен да одбије признање.

6. Павел Черенков, Игор Там и Иља Франк – физика, 1958. године

Павел Черенков, Игор Там и Иља Франк

Тројица физичара поделила су Нобелову награду за откриће Черенковљевог зрачења 30-их година. Најпре је Черенков приметио плави сјај подводног нуклеарног реактора, а затим су њих тројица заједно са колегама истражили и описали овај феномен.

7. Лав Ландау – физика, 1962. године

Лав Ландау

Ландау је изузетно допринео развоју теоријске физике и сматра се за оснивача такозване „Ландаувљеве школе“ физичара. Био је признат због својих иновативних  теорија о кондензованој материји, посебно о течном хелијуму.

8. Александар Прохоров и Николај Басов – физика, 1964. године

Александар Прохоров и Николај Басов

Два талентована физичара, креатори ласера, Нобелову награду су добили „за фундаментални рад на пољу квантне електронике, који је довео до конструкције осцилатора и појачивача заснованих на ласер-масер принципу“. Награду су поделили са америчким научником Чарлсом Х. Таунсом који је радио на истом пољу.

9. Михаил Шолохов – књижевност, 1965. године

Михаил Шолохов

Аутор епског романа „Тихи Дон“ награду је добио „за уметничку снагу и интегритет са којим је у свом епу о Дону приказао историјску епоху у животу руског народа“. Овога пута совјетске власти су признале награду.

Више о Шолохову прочитајте овде.

10. Александар Солжењицин – књижевност, 1970. године

Александар Солжењицин

Писац који је прошао ужасе совјетских радних логора, а затим открио ГУЛАГ широком кругу читалаца, награђен је „за моралну снагу са којом је следио темељне традиције руске књижевности“. Овога пута СССР је покренуо пропагандну кампању против Солжењицина и овај је успео да прими награду тек осам година касније.

Овде прочитајте више о познатом аутору.

11. Леонид Канторович – економија, 1975. године

Леонид Канторович

Совјетски математичар и економиста осмислио је линеарно програмирање. Поделио је Награду Шведске банке за економске науке у знак сећања на Алфреда Нобела са холандско-америчким научником Тјалингом Копмансом „за допринос теорији оптималног распореда ресурса“.

12. Андреј Сахаров – Награда за мир, 1975. године

Андреј Сахаров

Један од креатора термонуклеарног оружја, дисидент и борац за људска права, Сахаров је награду добио „за своју борбу за људска права у Совјетском Савезу, за разоружање и сарадњу међу народима“. Пет година касније тражили су од њега да напусти СССР због свог политичког активизма и кампање против рата у Авганистану.

13. Петар Капица – физика, 1978. године

Петар Капица

Великан совјетске физике и оснивач Института за проблеме физике награду је добио „за своје базичне изуме и открића на пољу нискотемпературне физике“.

14. Јосиф Бродски – књижевност, 1987. године

Јосиф Бродски

Мада је 1972. године емигрирао у САД и почео да пише есеје на енглеском језику, остао је руски песник.  Значајан интелектуалац, професор руске књижевности на америчким универзитетима, награђен је „за свеобухватно стваралаштво, прожето јасноћом мисли и поетским интензитетом“.

15. Михаил Горбачов – Награда за мир, 1990. године

Михаил Горбачов

Први совјетски председник је и данас један од најконтроверзнијих политичара у Русији. Док га једни осуђују због распада СССР-а, други га хвале због перестројке и слободе говора. Он је један од људи заслужних за пад Берлинског зида. Награду је добио „за водећу улогу у радикалним променама у односима између Истока и Запада“.

Савремена Русија

16. Жорес Алфјоров – физика, 2000. године

Жорес Алфјоров

Угледни физичар и посланик руског парламента Алфјоров је награђен „за развој полупроводничких хетероструктура које се користе у високобрзинској и оптичкој електроници“. Награду је поделио са немачко-америчким физичарем Хербертом Кремером, који је независно остварио резултате на истом пољу.

17. Алексеј Абрикосoв, Виталиј Гинзбург – физика, 2003. године

Алексеј Абрикосов и Виталиј Гинзбург

Виталиј Гинзбург је учествовао у раду ранијих добитника Нобелове награде, Черенкова и Ландауа, и један је од аутора Гинзбург-Ланауове теорије о суперпроводљивости. Њихов колега Абрикосов развио је теорију откривши флуксон који је назван „Абрикосовљева решетка“. Од почетка 90-их живео је у Америци. Два велика физичара поделила су награду са британско-америчким физичарем сер Ентонијем Џејмсом Легетом „за пионирски допринос теорији суперпроводљивости и суперфлуида“.

18. Константин Новоселов – физика, 2010. године

Константин Новоселов

Научник Новоселов напустио је Русију 90-их година и у Холандији срео још једног физичара рођеног у Русији Андреја Гејма. Почели су сарадњу, а затим се преселили у Велику Британију, где су наставили заједнички рад. Најпознатији су по открићу графена. Поделили су Нобелову награду „за иновативне експерименте на пољу дводимензионалног материјала графена“.

19. Дмитриј Муратов – Награда за мир, 2021. године

Дмитриј Муратов

Главни уредник листа „Новаја газета“ награђен је заједно са филипинском новинарком Маријом Ресом „за напоре у циљу очувања слободе изражавања, која је предуслов за демократију и трајан мир“.

Симболично је то што је Муратов награду добио на 15-годишњицу смрти Ане Политковске, новинарке његовог листа која је убијена због писања о кршењу људских права у Русији и Чеченији.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“