Иван Павлов
Public DomainПознат по експериментима са псима, пионир психологије Павлов био је први добитник Нобелове награде из Русије. Награђен је за свој рад у области дигестивне психологије.
Више о Павлову сазнајте овде.
Иља Мечников
Library of CongressЧувени биолог и пионир ембриологије, Мечников се такође назива „оцем“ урођеног имунитета. Такође је покренуо питање ћелијског имунитета. У време када је добио Нобелову награду „за радове о имунитету“ већ је деценијама радио у Француској, у оквиру института Луја Пастера.
Откријте више о Мечникову овде.
Иван Буњин
Public DomainИван Буњин је већ био емигрирао у Француску када је добио Нобелову награду „за бескомпромисни уметнички таленат са којим је реконструисао типичне руске ликове у књижевној прози“.
Сазнајте више о сукобу између Ивана Буњина и Максима Горког због награде и о везама породице Нобел.
Николај Семјонов
SputnikСемјонов је био једини совјетски добитник Нобелове награде за хемију. Награду је заслужио својим радом о механизму хемијских трансформација, заједно са британским хемичарем сер Сирилом Норманом Хиншелвудом.
Борис Пастернак
Public domainНакон што му је роман „Доктор Живаго“ забрањен у СССР-у и објављен на Западу (не без интервенције ЦИА), шведска академије доделила му је награду за достигнућа у савременој лирској поезији и на пољу велике руске епске традиције.
Награда је изазвала скандал у Совјетском Савезу и после кампање застрашивања Пастернак је био принуђен да одбије признање.
Павел Черенков, Игор Там и Иља Франк
Photo from the Nobel Foundation archiveТројица физичара поделила су Нобелову награду за откриће Черенковљевог зрачења 30-их година. Најпре је Черенков приметио плави сјај подводног нуклеарног реактора, а затим су њих тројица заједно са колегама истражили и описали овај феномен.
Лав Ландау
Public domainЛандау је изузетно допринео развоју теоријске физике и сматра се за оснивача такозване „Ландаувљеве школе“ физичара. Био је признат због својих иновативних теорија о кондензованој материји, посебно о течном хелијуму.
Александар Прохоров и Николај Басов
Photo from the Nobel Foundation archiveДва талентована физичара, креатори ласера, Нобелову награду су добили „за фундаментални рад на пољу квантне електронике, који је довео до конструкције осцилатора и појачивача заснованих на ласер-масер принципу“. Награду су поделили са америчким научником Чарлсом Х. Таунсом који је радио на истом пољу.
Михаил Шолохов
Николаj Кочнев /SputnikАутор епског романа „Тихи Дон“ награду је добио „за уметничку снагу и интегритет са којим је у свом епу о Дону приказао историјску епоху у животу руског народа“. Овога пута совјетске власти су признале награду.
Више о Шолохову прочитајте овде.
Александар Солжењицин
Jyриj Дољагин/SputnikПисац који је прошао ужасе совјетских радних логора, а затим открио ГУЛАГ широком кругу читалаца, награђен је „за моралну снагу са којом је следио темељне традиције руске књижевности“. Овога пута СССР је покренуо пропагандну кампању против Солжењицина и овај је успео да прими награду тек осам година касније.
Овде прочитајте више о познатом аутору.
Леонид Канторович
SputnikСовјетски математичар и економиста осмислио је линеарно програмирање. Поделио је Награду Шведске банке за економске науке у знак сећања на Алфреда Нобела са холандско-америчким научником Тјалингом Копмансом „за допринос теорији оптималног распореда ресурса“.
Андреј Сахаров
Борис Кауфман/SputnikЈедан од креатора термонуклеарног оружја, дисидент и борац за људска права, Сахаров је награду добио „за своју борбу за људска права у Совјетском Савезу, за разоружање и сарадњу међу народима“. Пет година касније тражили су од њега да напусти СССР због свог политичког активизма и кампање против рата у Авганистану.
Петар Капица
Абрам Штеренберг / SputnikВеликан совјетске физике и оснивач Института за проблеме физике награду је добио „за своје базичне изуме и открића на пољу нискотемпературне физике“.
Јосиф Бродски
Getty ImagesМада је 1972. године емигрирао у САД и почео да пише есеје на енглеском језику, остао је руски песник. Значајан интелектуалац, професор руске књижевности на америчким универзитетима, награђен је „за свеобухватно стваралаштво, прожето јасноћом мисли и поетским интензитетом“.
Михаил Горбачов
Борис Бабанов/SputnikПрви совјетски председник је и данас један од најконтроверзнијих политичара у Русији. Док га једни осуђују због распада СССР-а, други га хвале због перестројке и слободе говора. Он је један од људи заслужних за пад Берлинског зида. Награду је добио „за водећу улогу у радикалним променама у односима између Истока и Запада“.
Жорес Алфјоров
Игор Самоjлов/SputnikУгледни физичар и посланик руског парламента Алфјоров је награђен „за развој полупроводничких хетероструктура које се користе у високобрзинској и оптичкој електроници“. Награду је поделио са немачко-америчким физичарем Хербертом Кремером, који је независно остварио резултате на истом пољу.
Алексеј Абрикосов и Виталиј Гинзбург
Legion Media, Vitaly Ginzburg / Getty ImagesВиталиј Гинзбург је учествовао у раду ранијих добитника Нобелове награде, Черенкова и Ландауа, и један је од аутора Гинзбург-Ланауове теорије о суперпроводљивости. Њихов колега Абрикосов развио је теорију откривши флуксон који је назван „Абрикосовљева решетка“. Од почетка 90-их живео је у Америци. Два велика физичара поделила су награду са британско-америчким физичарем сер Ентонијем Џејмсом Легетом „за пионирски допринос теорији суперпроводљивости и суперфлуида“.
Константин Новоселов
Григориj Сисоев/SputnikНаучник Новоселов напустио је Русију 90-их година и у Холандији срео још једног физичара рођеног у Русији Андреја Гејма. Почели су сарадњу, а затим се преселили у Велику Британију, где су наставили заједнички рад. Најпознатији су по открићу графена. Поделили су Нобелову награду „за иновативне експерименте на пољу дводимензионалног материјала графена“.
Дмитриј Муратов
Владимир Астапкович/SputnikГлавни уредник листа „Новаја газета“ награђен је заједно са филипинском новинарком Маријом Ресом „за напоре у циљу очувања слободе изражавања, која је предуслов за демократију и трајан мир“.
Симболично је то што је Муратов награду добио на 15-годишњицу смрти Ане Политковске, новинарке његовог листа која је убијена због писања о кршењу људских права у Русији и Чеченији.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу