Потомак српског сарадника Петра Првог презентовао у Русији изложбу о свом чувеном претку

Бранко Вукомановић у Петербургу.

Бранко Вукомановић у Петербургу.

Из личног архива Бранка Вукомановића
Београђанин Бранко Вукомановић, потомак и истраживач рода Владиславића, коме је припадао Сава Рагузински, сарадник Петра Великог, причао је о свом чувеном претку у Петербургу, Шлиселбургу, Москви и Улан Удеу, а такође у Кјахти, граду који је свој првобитни назив добио по Светом Сави. Сви ови руски градови су тесно повезани са биографијом Рагузинског.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У Петербургу је Бранко Вукомановић наступио у Руском музеју и Ермитажном театру, тј. у два највећа музеја у земљи. У просторијама Ермитажа је одржана свечана седница посвећена јубилеју Петра Великог и отварању 15. Међународног конгреса о Петру I.

Ермитаж

У Шлиселбургу је гост из Београда отворио изложбу „Дипломата рускога цара“. Овај град, удаљен 40 км од Петербурга, сам по себи је значајан јер се сматра да је Петар Велики управо у њему први пут срео свог српског сарадника. Тим поводом је овде, на северозападу Русије, 2011. године подигнут споменик Рагузинском.

У Шлиселбургу поред споменика Сави Рагузинском постављеном 2011.

После презентације изложбе о Сави Владиславићу у једној московској библиотеци Бранко Вукомановић је гостовао са изложбом у сибирским градовима Улан Удеу (престоница руске републике Бурјатије) и Кјахти.

Бранко Вукомановић у Бурјатији.

Узгред, експозицију су саставили управо запослени Националне библиотеке Бурјатије. У овом региону Русије чувају се документи о посебном периоду живота Саве Рагузинског, када је 1725-1728. био на челу руске дипломатске мисије у Кини.

Владиславић је као царев изасланик издејствовао дефинисање граница које су одговарале Русији. Поред тога, он је успео да учврсти трговинске односе са Кином, и између осталог је одбранио право Русије да редовно шаље своје трговачке караване у Пекинг, чему су се противиле кинеске дипломате.

Током своје службе на Истоку овај познати Србин из окружења Петра Великог основао је град Троицкосавск, у чијем називу су сједињена имена Свете Тројице и Светог Саве. Град се данас зове Кјахта, и на Тројице 12. јуна је обележио 295. година постојања.

„У Бурјатији се осећам као код куће. Тамо сам ја међу својима. Био сам дубоко дирнут односом житеља Бурјатије, и посебно Кјахте. То није обично пријатељство, овде се гаји и огромно поштовање према моме претку и велика љубав. Осећам је сваки пут када дођем овамо, и сваки пут је понесем у своме срцу“, каже Бранко Вукомановић.

Поред споменика у Кјахти.

Бранку је ово трећа посета Кјахти. Први пут је био 2013. године на позив градских власти, а други пут 5 година касније.

У Кјахти

„2013. сам дошао у госте поводом јубилеја града, а 2018. ми је овде приређено право изненађење. Наиме, 2011. сам се у Шлиселбургу упознао са градоначелником Кјахте и понудио му да поклоним граду споменик. Три споменика мом претку подигнута на Балкану – у Сремским Карловцима, у Гацку и у Херцег-Новом – била су идентична, разликовало им се само постоље. Исти такав смо хтели да поклонимо Кјахти. Када сам то предложио градоначелнику, он се мало збунио и рекао: ’Хвала, ми веома ценимо вашу понуду, али такав споменик је мали за нас...’ Тад помислих у себи: ’Па добро, не треба људе приморавати“, и додадох: ’Ако се предомислите, јавите. Ми ћемо направити и послати вам’. И ево, 2018. године ја, Србин, поново дођем у Бурјатију, у Кјахту, а на главном градском тргу стоји споменик покривен платном. И градоначелник ми задовољно каже: ’Изненађење!’ Они су подигли грандиозан споменик, заједно са постољем око 5 метара! Огроман пиједестал и скулптура виша од Савине природне величине. Свака им част и хвала им“, испричао је Бранко.

Храм Свете Тројице у Кјахти

У Кјахти постоји храм Свете Тројице који је био срушен у совјетско доба, а сада житељи града раде на његовом обнављању и труде се да га заврше на 300-годишњицу оснивања града која ће бити обележена 2027. године. Једна припрата храма ће бити освећена у част Светог Саве.

Бранко Вукомановић би много волео да Срби узму учешћа у реконструкцији храма и да шаљу иконе у далеки Сибир.

О САВИ РАГУЗИНСКОМ

Сава Рагузински је био син херцеговачког кнеза Луке Владиславића. Рођен је 1669. године у Јасенику, близу Гацка, али се касније са оцем настанио у Дубровнику. Отуд и надимак Рагузински, пошто је Дубровник странцима био познатији као Рагуза.

Портрет Саве Рагузинског

Сава Владиславић је први пут посетио Русију 1701. године. Пре свега због комерцијалних интереса, али крајњи циљ његовог путовања био је сусрет са Петром. Први пут је срео Петра 1702. године у Шлиселбургу, граду који су управо тада заузеле руске трупе. Сава се допао руском цару, а за достављену информацију о распореду турских снага на Црном мору овај му је доделио годишњу пензију од 325 рубаља и дозволио му бесцаринску трговину у Русији. Рагузински се бавио трговином, и уједно уређењем пристаништа у руским приморским градовима, извршавао је финансијске и посредничке задатке. Организовао је ковање бакарног новца у Русији и постао званични добављач бакра за државну ковницу.

Рагузински је довео у Русију неколико откупљених робова, црних дечака („младих Арапа“). Међу њима је био и прадеда будућег песника Александра Пушкина Ибрахим Ханибал, који је на крштењу добио име Абрам и патроним Петрович по свом куму – Петру Првом.

Сава Рагузински се настанио у Москви, а затим саградио палату у Санкт Петербургу. 1708-1709. је активно учествовао у припреми Полтавске битке, достављајући обавештајне информације и снабдевајући руску војску.

Након смрти Петра Великог Рагузински је 1725-1728 био на челу руске амбасаде у Кини. Главно питање биле су границе, јер оне нису биле у потпуности дефинисане Нерчинским мировним споразумом из 1689. године. Кинеска страна је желела да јој припадну територије на којима су живели Руси. Током своје дипломатске мисије Рагузински је одржао преко 30 конференција са кинеским дипломатама и два пута је био на пријему код кинеског цара. Споразум је потписан тек у јулу 1728. године на реци Кјахти, и то је била прекретница у историји руско-кинеских односа.

Поред портрета Петра Првог.

На граници са Кином Рагузински је основао град Троицкосавск, у чијем називу су сједињена имена Свете Тројице и Светог Саве. У совјетско време град је преименован у Кјахту, али се и данас овде гаји велики пијетет према његовом оснивачу.

После кинеске мисије Сава Рагузински је 1731. године написао и уручио новој императорки Ани I Ивановној дело под називом „Тајни подаци о снази и стању Кинеске државе“ које је било невероватно по свом садржају и које је читаво столеће касније (1842) објављено у часопису „Руски билтен”, а затим поново објављено у Србији 2011. године. Дело од изузетног значаја састоји се од 23 поглавља у којима се описује кинеска држава и њено друштво, пружају се детаљни подаци о родословима кинеских царева, о самом цару, војсци, морнарици, градовима, Монголима и другим номадима. Рагузински је један од првих Европљана који је оставио најдетаљније описе царства династије Ћинг. Уједно, он је и једини Србин у историји који је на високом дипломатском нивоу водио успешне преговоре са администрацијом Кинеског царства и двапут видео цара.

Рагузински је до краја живота одржавао везе са завичајем и пружао материјалну и политичку подршку покрету против Турака на Балкану. Стално је слао прилоге православним манастирима Херцеговине, Србије и Црне Горе. На молбу митрополита карловачког Мојсија Петровића, Сава Рагузински је послао руске учитеље на челу са Максимом Суворовом у Сремске Карловце – „да уче тамошњу децу латинском језику и словенским дијалектима“. Док су османске и аустријске власти забрањивале српске школе, Суворов и његови сарадници су извели прву генерацију српских учитеља, који су затим даље развијали систем основног образовања у Србији.

Изложба

Детаљније: Сава Рагузински: Србин у служби Руске Империје од Рима до Пекинга

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“