Осам најзначајнијих реформи у историји Русије

Getty; Reuters
Од цара Ивана Грозног до председника Бориса Јељцина живот у Русији је прошао кроз бројне радикалне промене. Представљамо вам оне најзначајније.

1. Уједињење руских земаља под Иваном Великим

Велики московски кнез Иван III Васиљевич (такође познат као Иван Велики) наследио је престо 1462. године. О њему се често каже да је „ујединитељ руских земаља”, јер је значајно проширио територију своје земље после окончања доминације Монгола.

ИванIIIје руске кнежевине потчинио Москви и руске земље ујединио под једном влашћу. Он је такође покушао да уведе базични систем држане управе познат као прикази. Били су то државни органи налик на савремена министарства који су управљали различитим сферама живота и различитим регионима земље.

Поврх свега тога, Иван Грозни је од московске рубље (која се разликовала од новгородске рубље) начинио главну монетарну јединицу за целу земљу.

2. Ширење Русије и освајање Сибира под Иваном Грозним

Када је 1547. године Иван IV постао цар, његов успон ка моћи тек је почео. Он не само што је намеравао да прошири руску територију путем освајања Казањског и Астрахањског каната, Сибира и других области, већ је такође желео да ојача сопствену власт унапређујући систем јавне администрације, који је увео Иван III.

Иван IVје такође сазвао Стоглави сабор, веома битно окупљање црвених поглавара које је требало да реши многа питања и проблеме у Руској православној цркви. Овај сабор је донео зборник одлука под називом Стоглав”, који је по многим питањима постао приручник и упориште за руско свештенство.

Под влашћу Ивана Грозног 1550. године је донет Судебник. Био је то први законик Руског царства који је морао да се поштује као највиши законски акт, надређен свим локалним законима и актима.

Овде сазнајте Зашто је Иван био Грозни. 

3. Монетарна реформа Алексеја Романова

До 1654. године руски финансијски систем је био примитиван: велике трансакције су биле отежане, јер није било кованица у великим апоенима. Зато су људи морали да пребројавају на хиљаде новчића. Истовремено, трговина на мало је била ограничена, јер није било довољно ситног новца. Ова нефлексибилност монетарног система кочила је економски развој земље.

Цар Алексеј Романов био је први руски владар који је увео кованицу у вредности једне рубље. Мада је у почетку монетарна реформа слабо спровођена, што је довело до инфлације и повећане тензије у односима са различитим државним субјектима, био је то кључан корак ка унапређењу руског финансијског и економског система.

Овде можете видети 5 највреднијих кованица из царске Русије.

4. Стварање Руске Империје по визији Петра Великог

Петар Велики је био први руски владар у историји који је обишао европске земље. Први пут се отиснуо на овакво путовање 1697-1698. Тако је сазнао да Русија заостаје за већином европских земаља практично у сваком погледу: друштвеном, економском, културном и, што је најважније, војном.

По повратку из иностранства Петар је започео радикалне реформе у свим сферама живота у Русији. Његове замисли ће од земље начинити империју која се по моћи и утицају могла мерити са највећим европским силама.

Петар Велики је такође иницирао развој различитих грана индустрије које раније нису постојале у Русији. На пример, бродоградњу, производњу свиле и папира. Моћне црквене поглаваре је потчинио секуларној власти. Први руски император увео је рангирање државних службеника са циљем да негује меритократију. Реформисао је војску како би створио моћне копнене снаге и морнарицу и увео међу Русе европски начин живота, укључујући бријање и европски стил одевања.

Поврх тога, саградио је нову престоницу Санкт Петербург са циљем да утврди положај Русије као европске силе.

5. Повеља племству Катарине Велике

Мада је њен муж Петар III био тај који је првобитно ослободио руско племство раније обавезне војне службе, аристократија као друштвена класа прави процват је доживела тек годинама касније за време владавине Катарине Велике (1762-1796).

Царица је објавила проглас познат као Повеља о правима, слободама и предностима благородног руског племства који је руској аристократији давао специјалне привилегије. Племићи су били изузети из обавезне војне службе, добили су посебан статус по руском закону, право на трговину (чак и у иностранству) и право да формирају локална самоуправна тела (која су ипак морала да се потчињавају царици и њеној управи).

Ова реформа је у многом погледу променила живот у Руској Империји и на неки начин значајно допринела успону класичне руске културе коју данас познајемо.

6. Укидање кметства одлуком Александра II

1649. године у Руском царству је донет први законски акт који је сељацима забрањивао да напусте своје господаре. У то време кметство је настало као прихваћени начин живота у Русији. Продаја и поклањање сељака била је уобичајена пракса међу руским племством које је такође имало право да кажњава кметове због њихових грешака.

1861. године Александар II, познат под надимку Ослободилац, ставио је тачку на кметство у Русији. Феудални односи су укинути, али на веома непромишљен начин. Држава је парцеле земљишта сељацима давала на кредит уз годишњу камату од 5-6% и тако их доводила у нову финансијску зависност. Тако је реформа која је почела добрим намерама индиректно створила услове за избијање револуције, која је 1917. године Романовима дошла главе.

Овде сазнајте више о томе како је укидање кметства довело до Октобарске револуције.

5. Индустријализација и колективизација у СССР-у

Када су Совјети дошли на власт после Октобарске револуције живот у земљи се драматично променио. Нова власт је одмах национализовала све банке и велика предузећа.

Међутим, на живот становништва вероватно су највише утицале политика индустријализације и колективизације. 1927. године донета је одлука да се мала приватна газдинства уједине у велике колективне фарме. До краја 1937. године 93% приватних газдинстава присилно је постало део великих колхоза. Тако је пољопривреда земље подигнута на виши ниво масовне производње, али су сељаци притом платили високу цену. 

Нова власт је такође морала да предузме радикалне мере како би подстакла индустријски развој земље који је за то доба био недовољан. Највећа пажња посвећена је развоју одбране и војске, као и тешке индустрије. Совјетски Савез је тако брзо превазишао бројне социјално-економске проблеме који су допринели паду царског режима, али је притом у земљи завладао тоталитаризам који ће се одржати деценијама.

Крените на путовање кроз 30-е године у СССР-у помоћу само 17 фотографија.

6. Приватизација и прелазак на тржишну економију

У Совјетском Савезу економију је регулисала држава. Обим производње и цене одређивала је централна власт, која је била власник већине фабрика и других средстава производње. Међутим, 1991. године Руси су се после распада СССР-а, за већину потпуно неочекивано, преко ноћи нашли у мање-више слободној тржишној економији.

Некадашњи друштвени економски систем проглашен је за неефикасан и нова власт је морала да уведе радикалне мере како би Русији омогућила опстанак у новом, капиталистичком свету.

Правдајући потребу за хитним радикалним мерама жељом да се спречи могућа криза у снабдевању храном (контроверзни аргумент који су неки економисти касније критиковали), економиста и државни званичник Јегор Гајдар је убедио руског председника Бориса Јељцина да уведе неодложну либерализацију националне валуте (руске рубље) и приватизује већи део државне имовине како би решио проблем све већег буџетског дефицита.

Током наредних неколико година спроведене су радикалне реформе. Тренутно не постоји једно владајуће мишљење у Русији о томе да ли су Гајдарове реформе биле добре или лоше за земљу. С једне стране, увођење мера је изазвало инфлацију, несташицу производа и високу незапосленост. С друге стране, мере су биле начин да се у Русију уведе тржишна економија и да се земља интегрише у светско тржиште.

И приватизацију су пратиле контроверзе, јер се процес продаје државне имовине одвијао под знаком корупције, што је у Русији довело до формирања социјалне класе олигарха.

Овде прочитајте зашто се за 90-те године у Русији каже да су биле „дивље”.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“