Да ли је Рјепиново ремек-дело инспирисано измишљеним козачким писмом?

Руски музеј; Третјаковска галерија/TASS
Посебно је интригантно питање да ли је уопште било те преписке.

Током 1670-их су се судариле две царевине – Руска и Османлијска. Двеста година касније познати сликар Иља Рјепин чуо је причу о томе како су козаци написали понижавајуће писмо Мехмеду IV, султану непријатељског Отоманског царства.

Прича је надахнула Рјепина да наслика једно од највећих ремек-дела. Многи сматрају (у великој мери захваљујући управо Рјепиновој слици) да је писмо заиста било написано и да је постојао тај аутентични историјски документ, али многи историчари се ипак ограђују од те тврдње.

Легенда

Иља Рјепин у својој радионици, 1920.

У лето 1878. године чувени сликар реалиста Иља Рјепин посетио је познатог предузетника и покровитеља сликарства Саву Мамонтова на његовом подмосковском имању Абрамцево. Ту је на једном пријему чуо причу која га је касније инспирисала.

Козаци су, по предању, добили писмо од турског султана у коме он захтева да се предају. Окупили су се да му напишу одговор и срочили су га користећи крајње понижавајуће изразе.

Та легенда је надахнула сликара и он је по њој створио једно од најпознатијих ремек-дела, али историчари сумњају да је то писмо заиста било написано и сматрају да је у питању само плод народне маште, у којој долази до изражаја величанственост козака, њихов понос и њихово слободољубље.

Писма

Иља Рјепин, „Запорошки козаци“, скица, дрвени угљен, 1878.

Једна верзија писма турског султана козацима и њиховог одговора је веома распрострањена. Султаново писмо се често наводи у овом виду:

„Султан Мехмед IV запорошким козацима: Ја, султан, син Мухамеда, брат сунца и месеца, унук и намесник Божији, господар царстава Македонског, Вавилонског, Јерусалимског, Великог и Малог Египта, цар над царевима и господар над господарима, необични витез, никад побеђени, неодступни стражар гроба Исуса Христа, повереник Самога Бога, нада и утеха муслимана, велики заштитник хришћана – заповедам вам, запорошки козаци, да ми се предате добровољно и без икаквог отпора, те да и мени не досађујете својим нападима.

Турски султан Мехмед IV“.

Султан Мехмед IV (Мехмед Ловац) (1642–1693).

Козаци су написали султану дрзак, подругљив и вулгаран одговор. Он се често излаже у следећем облику:

Козаци Запорожја турском султану!

О, султане, турски ђаволе и проклетога ђавола брате и друже, самога Луцифера секретару. Какав си ти ђавољи витез, када голом задњицом јежа не можеш убити? Ђаво си ти, и унеређена једна њушка. Нећеш ти, кучкин сине, хришћанске синове под собом држати, твоје војске се ми не бојимо, земљом и водом ћемо се тући с тобом, мајку ли ти твоју.

Ти си Вавилонски кувар, Македонски точкар, Јерусалимски козодер, Великога и Малог Египта свињар, Јерменска лопужа, Татарска врећа, Камењецки џелат, целога света и подсвета будала, саме аспиде унук и нашега кијака кривина. Свињска њушко, кобиља балего, месарева псино, некрштена тикво, матер ли ти твоју.

Ето, тако Запорошци одговарише теби, жгољо. Нећеш ти хришћанима ни свиње чувати. Овим завршавамо, јер не знамо ни датум, нити календар имамо. Месец је на небу, година је у књизи, а дан је код нас исти као и код вас, и зато нас пољуби у задњицу!

Потпис: Кошеви атаман Иван Сирко са целом дружином Запорошком

Романтична измишљотина

Иља Рјепин, „Козаци Запорожја пишу писмо константинопољском султану“.

Та верзија дрског писма инспирисала је Иљу Рјепина јер одражава козачку нарав и емоције које би се могле лепо приказати на платну. Историчари, међутим, сматрају да писмо није аутентични историјски документ него народна умотворина.

„Султанова преписка са Чигиринским козацима доживела је трансформацију садржаја отприлике у 18. веку, тако да су Чигиринци постали Запорошци, а уздржани сатирични одговор се срозао на вулгарност. Козачка преписка се у овој вулгарној верзији проширила у 19. веку. У многим случајевима је цитирана као аутентични документ, углавном, по свему судећи, због тога што је писмо могло послужити као потврда романтичног предубеђења по коме су Козаци били управо такви“, закључује Данијел К. Во, научник који се бави средњовековном и савременом Русијом на Вашингтонском универзитету у Сијетлу.

Иља Рјепин (1844–1930). „Запорошки козаци“, уље на платну, 1898–1893.

Истраживачи такође сматрају да је писмо било пример веома распрострањених памфлета против Турака, изазваних антитурским расположењем које је преовлађивало у Европи онога доба. Научници истичу да се писмо датира различито, у зависности од извора, и да има различите верзије, потписнике и примаоце. Све то говори у прилог неаутентичности текста.

Али Рјепину није било много битно да ли је писмо аутентично. Он је проучавао слободољубиви народ и прву скицу будућег ремек-дела направио је оловком 26. јула 1878. године. Слику је завршио 1891.

Данас је скица изложена у Третјаковској галерији у Москви, а слика у Руском музеју у Санкт Петербургу. Незавршена верзија слике је изложена у Музеју ликовних уметности у Харкову (Украјина).

Овде погледајте: Десет ремек-дела руског сликарства која зна сваки Рус

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“