Пет врста оружја које су највише волели руски гангстери у „разулареним деведесетим“

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

1. Пиштољ Токарев ТТ

Совјетски пиштољ ТТ-33 произведен у Тулској фабрици оружја 1937. године.

Michael Tsay (CC BY-SA 4.0)

Ознака „ТТ“ је скраћеница од пуног назива овог пиштоља совјетске производње „Тулски Токарев“. Пиштољ који ће ући у историју као „оружје плаћених убица“ направио је крајем 1920-их руски оружар Фјодор Токарев у фабрици града Туле.

„Токарев“ је био први пиштољ руске производње који је совјетска Црвена армија користила као службено оружје одбацивши почетком 1930-их чувени белгијски револверNagant M1895. Совјетска армија је користила „Токарев“ као званично оружје све до 1952. године када је уместо њега прихваћен пиштољ Макарова (даље у тексту под тачком 2).

Јефтин, једноставан и поуздан, „Токарев“ је у Совјетском Савезу прављен у енормним количинама дуги низ година. Многи „тетејци“ изгубљени су у борбама током Другог светског рата па су се после поново појавили када би их неко случајно пронашао или намерно тражио широм земље.

После распада Совјетског Савеза пиштољи Токарева су преплавили тржиште нове независне Русије и других постсовјетских држава. Изобиље овог оружја било је један од кључних разлога због којих су криминалци током „разуларених деведесетих“ најрадије користили управо овај пиштољ. Понуда је била велика а цена ниска. Често су плаћене убице остављале пиштољ на месту злочина јер искоришћени примерак није имао никакву новчану вредност, а уместо њега је лако било купити јефтини и нови пиштољ који је био „чист“.

Штавише, метак „Токарева“ калибра 7.62×25 мм идентичан је са веома популарним метком за Маузер и имао је велику пробојну моћ, што је посебно ценила руска мафија током 1990-их.

2. Пиштољ Макаров ПМ

Пиштољ Макарова

Konstantin (CC BY-SA 3.0)

„Макаров“ је стигао у совјетске оружане снаге 1951. године и заменио пиштољ Токарева, за који се у то време на совјетском врху сматрало да је застарео. По општим карактеристикама заснован је на моделуWalther PP али је користио новију муницију калибра 9х18 мм, моћнију од оне коју је користио „Валтер“.

После распада Совјетског Савеза „Макаров“ се допао криминалним структурама, можда чак у истој мери као легендарни „ТТ“. Додуше, кажу да је „Макаров“ слабији, али је зато далеко компактнији, и гангстери који су господарили улицама руских градова током 1990-их могли су лакше да га сакрију. Поједини пиштољи Макарова имали су и пригушивач ручне израде.

3. Аутомат „Калашњиков“ АК

Јуришна пушка АК-47

Kirk Smith (CC BY 3.0)

Најпоузданији аутомат на свету који има огромну разорну моћ – шта је боље могао пожелети руски гангстер? АК је био веома популаран у свету криминала као врло ефикасно оружје.

Откако је ово оружје конструисано у свету је направљено око 70 милиона примерака, тако да је „Калашњиков“ најраспрострањенији аутомат свих времена. Обиље примерака на црном тржишту, изузетна поузданост и једноставан дизајн – то су главни разлози због којих је ово оружје спадало у најпопуларније међу члановима бруталних банди у Русији током 1990-их.

4. Експлозивне направе ручне израде и РПГ-18 „Муха“

РПГ-18

Vitaly V. Kuzmin/vitalykuzmin.net

Дизање у ваздух шефа противничке банде у његовом сопственом ауту било је омиљени подухват руских гангстера током 1990-их у борби са конкуренцијом. Од 1989. до 1993. године власти су регистровале око 1.500 случајева нестанка експлозивних супстанци које су затим неизбежно доспевале на црно тржиште, а оно је током 1990-их било у највећем процвату.

Може се са сигурношћу рећи да веома многи случајеви нестанка експлозивних супстанци нису регистровани током читаве ове „бандитске деценије“. Поред експлозивних направа ручне израде руски бандити су радо прибегавали и много савршенијем тешком наоружању као што су бацачи граната, на пример, РГП-18 „Муха“ совјетске производње. Такав бацач граната је 1999. године применио 42-годишњи нападач на америчку амбасаду у Москви. Међутим, оружје му је отказало, а он је ухапшен.

5. Пиштољи ручне израде

На пет година затвора осуђен је самоуки мајстор К. због љубави према прављењу аутомата ручне израде велике убојне моћи и њихове продаје. Делови су сакупљани на депонијама и обрађивани ручно у занатским радионицама помоћу бушилица, бургија, глодала и турпија. На фотографији: оружје осуђеног К.

Александар Овчињиков/TASS

Најпознатије и најкрволочније убице током 1990-их нису имале проблема са набавком разноврсног оружја, али су зато остале убице мало теже долазиле до „средства за рад“. Безакоње током разуларених деведесетих подстакло је многе људе да закораче у свет криминала где је поседовање оружја било питање живота или смрти. Али, није свако могао себи да приушти куповину оружја на црном тржишту, колико год да је то оружје било јефтино. Многи једноставно нису имали новца, али им је оружје ипак било потребно. Решење је било да код куће направе свој сопствени пиштољ.

Из разумљивих разлога није познато колико је таквог оружја произведено током 1990-их, али је извесно да га је било и превише. Прављено је од свакојаког отпада тако да се лако могло уништити. Пиштољи ручне израде често су били крајње једноставни и само су личили на пиштоље, али је било и примерака савремених аутоматских пиштоља које су правили професионални мајстори. Појам пиштоља ручне израде овековечен је у култном филму „Брат“ где га главни јунак користи за борбу против онога што је он доживљавао као неправду.

Овде сазнајте ко су били „криминалци у закону”, руски мафијашки босови.

ЧИТАЈТЕ ТАКОЂЕ:

Зашто је било страшно живети у Русији 90-их година?

Како су легендарни руски филмови „Братˮ и „Брат 2ˮ постали портрет једне генерације

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!