Најпознатији „изгнаници“
Лав Троцки
Legion MediaЛав Троцки је био један од твораца СССР-а. Водећи политичку борбу он се још средином 1920-их ухватио у коштац са Стаљином. И изгубио је битку. Искључен је из партије 1927, а 1928. је протеран у Алма Ату. Од Стаљина је добио ултиматум да се повуче и потпуно обустави своју политичку активност или ће против њега бити предузете мере. Он је ултиматум одбио, па је Политбиро донео одлуку да се Троцки протера из земље.
У фебруару 1929. године у пратњи припадника Уједињене државне политичке управе (ОГПУ) Лав Троцки је са женом и сином пребачен у Истамбул, а 20. фебруара 1932. године лист „Правда“ објавио је одлуку Президијума Централног извршног комитета СССР-а, коју је потписао председник Михаил Калињин, да је Троцком и члановима његове породице одузето совјетско држављанство „због контрареволуционарног деловања“. Даља судбина Лава Троцког описана је у нашем посебном материјалу.
Житељи Магадана на аеродрому дочекују Александра Солжењицина, који се вратио у Русију после 20 година.
Д. Коротајев/SputnikСолжењицин је по својим убеђењима у почетку био комуниста. Још у младости је пожелео да буде писац, па је непосредно пред рат ванредно уписао књижевност. Када је почео рат он се пријавио да иде на фронт, а тамо је почео критички да гледа на делатност Јосифа Стаљина као шефа државе, и о томе је писао у писмима која је слао пријатељу. Због тих писама је ухапшен и осуђен на осам година затвора и три године изгнанства, да би 1957. године, после Стаљинове смрти, био рехабилитован.
Затворско искуство је послужило као база Солжењицинове „робијашке прозе“ која је у Хрушчовљево време објављивана у СССР-у. Међутим, доласком Леонида Брежњева на власт Солжењицин се опет нашао „са оне стране закона“. Почео је интезивно да се појављује у јавности. Његова дела нису могла да прођу цензуру, па су циркулисала у „самиздату“ тако, а 1970. је на западу добио Нобелову награду. Стално је био под паском КГБ-а и преживео је покушај тровања. Власт је нудила Солжењицину да напусти СССР, али је он и поред свега одбијао ту понуду.
Почетком 1974. државни врх СССР-а је разматрао Солжењицинов случај и донео одлуку да му се одузме држављанство и да се писац протера из земље, што се и догодило 12. фебруара 1974. године. Убрзо затим је земљу напустила и његова породица, и у СССР-у је почело уништавање штампаних примерака Солжењицинових дела. Држављанство му је враћено 1990, а он се 1994. вратио у Русију. Умро је 2008. године у Москви.
Међународни велемајстор Виктор Корчној. Турнир репрезентација СССР-а у шаху.
Фред Гринберг/SputnikИзврсни шахиста Виктор Корчној је због свог независног карактера у младости долазио у конфликт са совјетским уређењем, о чему је детаљно писао у књизи „Белешке неповратника“. Уз све то, Корчној је био вишеструки шампион СССР-а и један од најбољих шахиста на свету. По његовим речима, власти су му 1966. године понудиле да промени држављанство, али је он одбио. Касније је зажалио због тога и рекао: „Изгубио сам 11 година људског живота“.
Корчној је 1974. изгубио партију против Анатолија Карпова у мечу претендената за сусрет са светским шампионом Бобијем Фишером. Партија је одиграна у Москви, где је Карпов уживао очигледну подршку „одозго“. Довољно је рећи да су у сали седели „клакери“ који су аплаудирали Карпову, док су Корчнојеве потезе пратили ћутке. Корчној је после меча оштро истритиковао и Карпова и Спортски комитет СССР-а, и то у југословенској штампи! После тога су на њега вршени притисци. На пример, годину дана није могао да путује у иностранство.
Првом приликом, када је „бан“ укинут, Корчној је отпутовао на турнир у Холандију, где је затражио политички азил. На крају му је тај азил пружила Швајцарска, у којој је остао до краја живота.
Совјетско држављанство му је одузето 1978. године, „узимајући у обзир да Корчној В. Л. систематски предузима кораке који су неспојиви са држављанством СССР-а и својим понашањем наноси штету престижу СССР-а“. Као и многим другим „неповратницима“ и дисидентима, познатом шахисти је држављанство враћено 1990. године, али је он одбио да се врати у Русију, мада је неколико пута долазио на шаховске турнире.
Јосиф Бродски
Keith Beaty/Toronto Star/Getty ImagesЈосиф Бродски је други нобеловац на нашем списку. Њему је совјетско држављанство одузето 1972. године. О томе имамо детаљан прилог.
Савет народних комесара је 1921. године донео декрет „О одузимању права на држављанство појединим категоријама лица која се налазе у иностранству“. Према овом декрету, држављанство Совјетске Русије (РСФСР) одузето је свакоме ко је имао држављанство Руске империје и провео више од пет година у иностранству, а да се није обратио совјетским представништвима са циљем да извади нова документа, а такође свакоме ко је служио у страним армијама или полицији. На основу представки совјетских амбасада, 16 људи у различитим земљама је 1928. године лишено држављанства „због активног антисовјетског деловања“.
Будући емигранти у реду код амбасаде САД у СССР-у.
Alexander Nemenov/TASSПо „Закону о држављанству СССР-а“ од 1938. године омогућено је одузимање држављанства судском пресудом или у изузетној процедури одлуком Президијума Врховног Совјета СССР-а. Од 1958. је та процедура повучена из судске јурисдикције и самим тим је постала чисто политичка казна.
Московљани који желе да емигрирају из СССР-а у конзулату Израела.
Олег Ласточкин/SputnikУ члану 18. новог Закона о држављанству СССР-а (1978) наведено је да се држављанство може одузети за „деловање којим се каља узвишено звање грађанина СССР-а и наноси штета престижу или државној безбедности земље“. Истраживач Јелена Понизова пише да је „таква формулација стварала простор за самовољу државних органа и функционера у оцени понашања грађана“.
Током постојања Совјетског Савеза држављанство је одузето десетинама људи који су се јавно супротстављали политичком једноумљу, али и многим писцима, филозофима, редитељима и другим ствараоцима због тога што њихова дела нису била усклађена са генералном идеолошком линијом Комунистичке партије Совјетског Савеза. Држављанство је најчешће одузимано ономе ко је већ отишао у иностранство – на тај начин му је онемогућен повратак и уништена му је породица.
Имигранти из Русије на аеродрому у Тел Авиву.
Александар Јерохин/TASSПредседник СССР-а Михаил Горбачов потписао је 15. августа 1990. године указ „О укидању указа Президијума Врховног Совјета СССР-а о одузимању држављанства СССР-а појединим лицима која живе изван граница СССР-а“. Тиме је враћено држављанство готово свим лицима којима је из политичких побуда било одузето у периоду од 1966. до 1988. године.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу