Ко је и због чега протеран из СССР-а?

Најпознатији „изгнаници“

Лав Троцки

Лав Троцки је био један од твораца СССР-а. Водећи политичку борбу он се још средином 1920-их ухватио у коштац са Стаљином. И изгубио је битку. Искључен је из партије 1927, а 1928. је протеран у Алма Ату. Од Стаљина је добио ултиматум да се повуче и потпуно обустави своју политичку активност или ће против њега бити предузете мере. Он је ултиматум одбио, па је Политбиро донео одлуку да се Троцки протера из земље.

У фебруару 1929. године у пратњи припадника Уједињене државне политичке управе (ОГПУ) Лав Троцки је са женом и сином пребачен у Истамбул, а 20. фебруара 1932. године лист „Правда“ објавио је одлуку Президијума Централног извршног комитета СССР-а, коју је потписао председник Михаил Калињин, да је Троцком и члановима његове породице одузето совјетско држављанство „због контрареволуционарног деловања“. Даља судбина Лава Троцког описана је у нашем посебном материјалу.

Александар Солжењицин

Солжењицин је по својим убеђењима у почетку био комуниста. Још у младости је пожелео да буде писац, па је непосредно пред рат ванредно уписао књижевност. Када је почео рат он се пријавио да иде на фронт, а тамо је почео критички да гледа на делатност Јосифа Стаљина као шефа државе, и о томе је писао у писмима која је слао пријатељу. Због тих писама је ухапшен и осуђен на осам година затвора и три године изгнанства, да би 1957. године, после Стаљинове смрти, био рехабилитован.

Затворско искуство је послужило као база Солжењицинове „робијашке прозе“ која је у Хрушчовљево време објављивана у СССР-у. Међутим, доласком Леонида Брежњева на власт Солжењицин се опет нашао „са оне стране закона“. Почео је интезивно да се појављује у јавности. Његова дела нису могла да прођу цензуру, па су циркулисала у „самиздату“ тако, а 1970. је на западу добио Нобелову награду. Стално је био под паском КГБ-а и преживео је покушај тровања. Власт је нудила Солжењицину да напусти СССР, али је он и поред свега одбијао ту понуду.

Почетком 1974. државни врх СССР-а је разматрао Солжењицинов случај и донео одлуку да му се одузме држављанство и да се писац протера из земље, што се и догодило 12. фебруара 1974. године. Убрзо затим је земљу напустила и његова породица, и у СССР-у је почело уништавање штампаних примерака Солжењицинових дела. Држављанство му је враћено 1990, а он се 1994. вратио у Русију. Умро је 2008. године у Москви.

Виктор Корчној

Изврсни шахиста Виктор Корчној је због свог независног карактера у младости долазио у конфликт са совјетским уређењем, о чему је детаљно писао у књизи „Белешке неповратника“. Уз све то, Корчној је био вишеструки шампион СССР-а и један од најбољих шахиста на свету. По његовим речима, власти су му 1966. године понудиле да промени држављанство, али је он одбио. Касније је зажалио због тога и рекао: „Изгубио сам 11 година људског живота“.

Корчној је 1974. изгубио партију против Анатолија Карпова у мечу претендената за сусрет са светским шампионом Бобијем Фишером. Партија је одиграна у Москви, где је Карпов уживао очигледну подршку „одозго“. Довољно је рећи да су у сали седели „клакери“ који су аплаудирали Карпову, док су Корчнојеве потезе пратили ћутке. Корчној је после меча оштро истритиковао и Карпова и Спортски комитет СССР-а, и то у југословенској штампи! После тога су на њега вршени притисци. На пример, годину дана није могао да путује у иностранство.

Првом приликом, када је „бан“ укинут, Корчној је отпутовао на турнир у Холандију, где је затражио политички азил. На крају му је тај азил пружила Швајцарска, у којој је остао до краја живота.

Совјетско држављанство му је одузето 1978. године, „узимајући у обзир да Корчној В. Л. систематски предузима кораке који су неспојиви са држављанством СССР-а и својим понашањем наноси штету престижу СССР-а“. Као и многим другим „неповратницима“ и дисидентима, познатом шахисти је држављанство враћено 1990. године, али је он одбио да се врати у Русију, мада је неколико пута долазио на шаховске турнире.

Јосиф Бродски

Јосиф Бродски је други нобеловац на нашем списку. Њему је совјетско држављанство одузето 1972. године. О томе имамо детаљан прилог. 

Како је организовано протеривање из СССР-а?

Савет народних комесара је 1921. године донео декрет „О одузимању права на држављанство појединим категоријама лица која се налазе у иностранству“. Према овом декрету, држављанство Совјетске Русије (РСФСР) одузето је свакоме ко је имао држављанство Руске империје и провео више од пет година у иностранству, а да се није обратио совјетским представништвима са циљем да извади нова документа, а такође свакоме ко је служио у страним армијама или полицији. На основу представки совјетских амбасада, 16 људи у различитим земљама је 1928. године лишено држављанства „због активног антисовјетског деловања“.

По „Закону о држављанству СССР-а“ од 1938. године омогућено је одузимање држављанства судском пресудом или у изузетној процедури одлуком Президијума Врховног Совјета СССР-а. Од 1958. је та процедура повучена из судске јурисдикције и самим тим је постала чисто политичка казна.

У члану 18. новог Закона о држављанству СССР-а (1978) наведено је да се држављанство може одузети за „деловање којим се каља узвишено звање грађанина СССР-а и наноси штета престижу или државној безбедности земље“. Истраживач Јелена Понизова пише да је „таква формулација стварала простор за самовољу државних органа и функционера у оцени понашања грађана“.

Током постојања Совјетског Савеза држављанство је одузето десетинама људи који су се јавно супротстављали политичком једноумљу, али и многим писцима, филозофима, редитељима и другим ствараоцима због тога што њихова дела нису била усклађена са генералном идеолошком линијом Комунистичке партије Совјетског Савеза. Држављанство је најчешће одузимано ономе ко је већ отишао у иностранство – на тај начин му је онемогућен повратак и уништена му је породица.

Председник СССР-а Михаил Горбачов потписао је 15. августа 1990. године указ „О укидању указа Президијума Врховног Совјета СССР-а о одузимању држављанства СССР-а појединим лицима која живе изван граница СССР-а“. Тиме је враћено држављанство готово свим лицима којима је из политичких побуда било одузето у периоду од 1966. до 1988. године.