МиГ-35 на аеро-космичкој изложби МАКС 2017.
Борис КисовОдлазећа 2017. година остаће упамћена као веома успешна када је у питању руска одбрамбена војна индустрија. Она је у великом обиму оправдала очекивања руског државног и војног врха да овај изузетно важан сегмент руске привреде, који представља један од симбола њене снаге и моћи, настави да из године у годину увећава свој асортиман када је у питању производња врхунског наоружања и борбене технике. При томе, најновији продукти руског војно-индустријског комплекса ни у чему не заостају у односу на иностране конкурентне, а велики број тренутно нема апсолутно никакву конкуренцију на међународном тржишту наоружања, када су у питању њихове борбене могућности, али и цена ових средстава. Захваљујући осавремињивању техничко-опитних центара, сложена процедура тестова се квалитетније и брже завршава, наоружање се брже усваја у серијску производњу, значајно се скраћује процес опремања оперативних састава новим борбеним системима. Инвестирањем у проширење производних капацитета, из године у годину се остварује све већи извоз нових и модернизованих видова наоружања, који не ремети динамику опремања руске армије која је у квалитативном погледу, сваким даном све јача и јача.
Пре свега то се односи на наоружање које чини тзв. Нуклеарну тријаду. Догађај од прворазредног значаја за овај изузетно важан сегмент руске војске, десио се у новембру 2017.године, када је у воду поринута стратегијска нуклеарна нападна подморница Књаз Владимир, која иначе припада класи 955А Бореј-А. Ова подморница је наоружана са 16 интерконтиненталних балистичких ракета Булава-30, које су способне да носе више независно усмерених нуклеарних бојевих глава изузетне снаге. Иначе, руске стратешке нуклеарне снаге у свом саставу имају још три оперативне подморнице исте класе: Јуриј Долгоруки, Александар Невски и Владимир Мономах. Међутим, ове подморнице припадају изворној класи 955 Бореј, које да не буде никакве сумње, и даље представљају веома модерно и бескрајно језиво борбено средство. Нуклеарна подморница „Књаз Владимир“, је у односу на ове подморнице, још модернија у погледу значајног смањења нивоа подводних вибрација приликом пловидбе, софистициранијег система везе, унапређеног комплекса откривања и праћења непријатељских циљева, као и система наоружања.
"Александар Невски"
Илдус Гиљазутдинов/Mil.ruПоред ове подморнице, прошле године је поринута још једна нуклеарна нападна подморница класе 885М Јасењ-М. Као што је случај са претходно споменутом подморницом класе Бореј-А, и ову подморницу је направила изузетно моћна компанија која је специјализована за производњу ових подводних морских немани „Севмаш“. Ради се о вишенаменској нападној подморници чије главно наоружање представљају крстареће ракете „Калибр“, али и против-бродске ракете „Оникс“. Њена универзалост је од изузетно велике важности, јер се може употребити како у масовном сукобу који има размере тоталног рата, тако и у локалним конфликтима какав је рецимо онај у Сирији. Подморница је спуштена у воду у марту месецу 2017.године, и тренутно се налази у фази сложених војно-техничких испитивања. Поред ове подморнице, руска РМ у свом саставу има и „Северодвинск“ која представља исту подморницу само што се ради о базичном моделу 885 „Јасењ“.
Трећи изузетно важан догађај који се одиграо у прошлој години, а има везе са нуклеарном компонентом руске армије, јесте и прототипски приказ дубоке модернизације суперсоничног стратегијског бомбардера Ту-160М2. Медији су по први пут могли да виде овај авион средином новембра у руском граду Казању. Руси планирају да на стандард М2 подигну флоту од 36 бомбардера Ту-160, што би драматично увећало стратегијске способности руског нуклеарног потенцијала.
Ту-160 над Москвом
Komsomolskaya Pravda/Global Look PressЗашто?
Па зато што управо овај авион у свом борбеном арсеналу поседује ракете изузетно великог домета класе ваздух-земља, какве су нпр. Х-102 и Х-555 , а које носе термонуклерне бојеве главе еквивалента 150-300 Кт. Код ове модернизације посебна пажња се посветила унапређењу нападно-навигацијског комплекса ових авиона, као и његове погонске групе, коју ће чинити четири модернизована млазна мотора НК-32-02. Због велике количине ракета које може да носи један авион Ту-160, он се још назива и „ракетоносцем“.
Да би овај авион имао практично неограничен оперативни борбени радијус, Руси су модернизовали и ваздухопловну цистерну Ил-78. Наиме, ови авиони су специјализовани да у ваздуху снабдевају бомбардере Ту-160 свежим горивом. Модернизована верзија овог авиона носи ознаку Ил-78М-90А, и има способност да полети са готово 130 тона керозина. Овај ваздухопловни танкер је направила руска компанија Авиастар-СП, а Руси планирају да на овај стандард подигну флоту од 30 авиона Ил-78М-90А. Поред овог авиона, ова компанија је са Министарством одбране Руске Федерације потписала уговор о набавци 39 модернизованих војно-транспортних авиона Ил-76МД-90А. Поред тога, на овим авионима ће се базирати и најновија руска концепција „летећег“ радара, за рану детекцију широког спектра циљева, њихову параметарску обраду и навођења ратног ваздухопловства и земаљских система ПВО у циљу њихове елиминације. Наравно, ради се о авиону А-100 који је такође по први пут полетео крајем ове године.
2017. година ће остати забележена и по значајним новитетима када се ради о цивилном ваздухопловсту, пре свега путничким авионима нове генерације МС-21. Средином октобра, овај авион је за укупно шест сати лета прешао дистанцу од 4,500км (линија Иркутск-Москва). На основу базичне концепције МС-21-2300, Руси ће направити читаву плејаду ових авиона који ће се разликовати по капацитету путничких места, и узети озбиљног учешћа на међународном тржишту када су у питању комерцијални авиони. Једноставно ради се о авиону код којег је у великом обиму примењена уградња композитних материјала на бази полимера. Због тога је овај авион знатно лакши од својих конкурената, и има надпросечну брзину лета. Захваљујући овим карактеристикама, његов долет износи преко 6,000 км.
Треба издвојити и догађај који се одиграо почетком децембра месеца прошле године, када је перспективни ловац 5. генерације Су-57, по први пут полетео са новим моторима Тип-30 које разрађује корпорација "Объединенная двигателестроительная корпорация". За разлику од мотора АЛ-41Ф1, овај модел се одликује знатно већом потисном снагом (10,500 Kn Тип-30 наспрам 9,500 Kn АЛ-41Ф1 у режиму без додатног сагоревања), као и (17,500 Kn Тип-30 наспрам 15,000 Kn АЛ-41Ф1 у режиму додатног сагоревања-форсажа). Такође су отклоњени и проблеми око његове радарске и Иц невидљивости. Овакве карактеристике мотора ће по мишљењу руских конструктора бити довољне за постизање стабилне суперсоничне брзине у бесфорсажном режиму рада, тј. крстарећој брзини. Ово ће у великој мери уштедети потрошњу горива и самим тим увећати борбени радијус ових летелица, као и њихову укупну оперативну способност.
Руски ловац пете генерације „Сухој“ Су-57 (Т-50).
Виталиј В. КузминРуси су ове године представили специјални авион Ил-76ЛЛ који је опремљен најсофистициранијом техником за праћење рада авионских мотора, и његових техничких карактеристика, приликом испитивања у летним условима. На њега је интегрисан нови турбоелисни мотор ТВ7-117СТ, који је предвиђен да буде интегрални део флоте нових војно-транспортних авиона Ил-112В. Публика је могла да види и перспективни вишенаменски хеликоптер Ка-62, као и нови школско-борбени авион са обрнутом геометријом крила Ср-10.
Оно што је још интересантно, тиче се врло савремених вишенаменских хеликоптера „Ансат“. Наиме потписан је први међународни уговор са НР Кином око испоруке хеликоптера „Ансат“ овој држави, а и настављена је његова испорука Министарству одбране РФ који је до сада купило око 60 хеликоптера овог типа. Хеликоптерским јединицама руске армије који су опремљени ударним хеликоптерима Ми-28Н, испоручена је најновија верзија школско-борбеног хеликоптера Ми-28УБ који је намењен обуци пилота на овим машинама, али и за извођење класичних борбених задатака.
Ми-28
Виталиј Ањков/SputnikПредстављена је и нова БпЛ „Орион“. Према речима произвођача, ради се о тактичкој беспилотној летелици са повећаном аутономијом лета. У њен састав улази сама беспилотна летелица, систем за аутоматско полетање и слетање, земаљска станица за навођење и технички елементи неопходни за њено одржавање. Што се тиче перспективне ракетне технике, већ се далеко одмакло на развоју ударне суперсоничне ракете BrahMos-A класе ваздух-земља, и фамозне хиперсоничне ракете „Циркон“ која треба да оствари руску доминацију на светским морима и океанима.
Без обзира на значајни обим испоруке најсавременијег наоружања и војне опреме Министарству одбране РФ, склопљени уговори са ино-купцима остају и даље веома важан аспект за руску војну индустрију, али и за државу у целини. Захваљујући огромном девизном приливу који се на овај начин слива у државу, значајно је стабилизован и курс између руске рубље и осталих светских валута, који се нашао у благом проблему после успостављања режима међународних санкција према Русији. Један од највећих извозних успеха руске војне индустрије у 2017.годиони је свакако фантастичан ловац Су-35С, за којим постоји изузетно велика потражња. И компанија МиГ је са својим производом МиГ-29М2 потписала одличан уговор са једном арапском државом (Египат).
Русија је недавно од Турске примила аванс за испоруку руског универзалног система противваздухопловне одбране С-400 „Тријумф“ овој држави. За овај систем су веома заинтересоване и државе попут НР Кине и Индије, а у целу причу се одједном укључила и Саудијска Арабија са својим незајажљивим апетитима. Русија је за време посете краља Салмана Москви, која се десила почетком октобра месеца, са Саудијском Арабијом закључила уговоре о продаји наоружања у вредности од три милијарде долара. Поред споменутог руског ПВО система С-400, Саудијци су веома заинтересовани и за тешке ракетне бацаче ТОС-1А, ракете Корнет-ЕМ и аутоматске бацаче граната. Цео пакет подразумева и обуку саудијског особља да употребљава ове системе, као и разраде модела њихове ефикасне интеграције заједно са америчким оружјем сличне намене.
ТОС-1А
Виталиј В. КузминПовољне вести долазе и из Индије, где овај већ традиционални купац руског наоружања и војне технике жели да настави са лиценцираном производњом руске оклопне борбене технике која се састоји од тенкова Т-90С/МС и БМП-2. Ова држава је изузетно озбиљно заинтересована да за суму од најмање три милијарде долара набави шест дизел-електричних подморница за потребе својих поморских снага. Индуси су заинтересовани за подморницу „Амур-1650“, која је по свим својим укупним техничко-тактичким параметрима још боље решење од „Варшављанке“. Ради се о експортној модификацији класе 677 „Лада“ која продукује минималан ниво буке приликом повидбе, а може и да користи свих шест торпедних цеви за испаљивање крстарећих ракета типа „Калибр“ или против-бродских ракета „Оникс“.
Компанија „Уралвагонзавод“ може да трља руке пошто је за најновију модификацију тенка Т-90МС, поред Индије, заинтересован и Вијетнам као и две арапске државе. Производни капацитети ове компаније ће да буду у пуном обиму запослени, пошто је Министарство одбране Руске Федерације наручило већу количину основних борбених тенкова Т-72Б3 са јачим погонским агрегатима, као и перспективно борбено средство за непосредну ватрену подршку „Терминатор“.
Поред свих ових новитета, ваља приметити и посебно похвалити високу активност руских научно-истраживачких и конструкторских бироа који су ове године представили на десетине футуристичких пројеката који имају реалну шансу да се једног дана усвоје у наоружање и уђу у серијску производњу. Све ово указује да ће наредна 2018.година бити још богатоја када су у питању новитети из кухиње руског војно-индистријског комплекса.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу