100 година од оснивања СССР-а: Све чари совјетског периода

Ђаци у дечијем кампу „Артек“, 1963.

Ђаци у дечијем кампу „Артек“, 1963.

Sputnik
Прошло је цело столеће откако је 30. децембра 1922. године потписан споразум о оснивању Совјетског Савеза. Подсетимо се најупечатљивијих момената вишедеценијског периода комунистичке владавине.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Револуција

Парада револуционарних трупа на Црвеном тргу. Москва, 4. март 1917. Непознати фотограф.

За свега девет месеци су у Русији током 1917. године избиле две револуције, услед којих се све у овој земљи променило из корена и заувек. У фебруару је пала руска монархија, а у октобру су власт у земљи заузели бољшевици. Лидер револуције (готово случајно) је постао син бившег кмета Владимир Лењин.

Стаљин на власти

Владимир Лењин и Јосиф Стаљин, 1922, Горки.

Лењин је хтео да створи СССР као савез независних република које имају једнака права, и као темељ будућег јединства свих социјалистичких земаља. Он се свим снагама супротстављао идеји централизоване државе, сматрајући да је она антидемократска. Али на крају је ипак победио Стаљинов план, по коме је СССР претворен у централизовану ауторитарну државу.

Индустријализација

Московска металуршка фабрика „Срп и чекић“, 1931.

У СССР-у је 1928. године покренута индустријализација увођењем петолетног плана са циљем да се развије економија. План је испуњен за четири године, чиме је постигнут велики пропагандни ефекат, али је становништво било под сувише великим оптерећењем.

Државни колхози

Индустријализација је проузроковала масовну миграцију становништва из села у градове. Поља су била запуштена јер није имао ко да их обрађује. Све је то изазвало велику глад у земљи. Постало је јасно да колективна пољопривредна газдинства у власништву државе (колхози) треба да имају статус стратешких објеката. Држава је пропагирала пољопривреду и идеализовала је на постерима и у филмовима. Совјетски Савез је најпре укинуо приватна пољопривредна газдинства и уместо њих увео колхозе који су постали извор намирница. Држава је строго контролисала колективна газдинства и убирала сву добит остварену њиховим радом.

Спортска империја

Москва, Црвени трг, 1935.

Совјетски грађани су морали бити здрави и бавити се спортом како би могли да „подижу земљу“. Због тога је спорт промовисан и међу најмлађима. Култ спорта је у СССР-у достигао врхунац током 1930-их, када су на Црвеном тргу организоване масовне и eкстравагантне спортске параде.

Бесплатно образовање

Када су бољшевици дошли на власт већина становника Русије била је неписмена. Свеопште бесплатно образовање је проглашено за један од најважнијих социјалних програма.

„Рај на Земљи“ је викенд-кућица са плацем изван града

Са породицом у викенд-кући, 1953.

Сан совјетског грађанина био је да има своју викенд-кућицу са плацем негде близу града. Ти летњи кућерци често нису имали ни воду ни канализацију. Услови за живот у њима су били минимални, колико да се проведе викенд или један део лета, док су већи део године кућице биле празне и хладне. Али ту је совјетски грађанин био истински срећан и задовољан.

Совјетско детињство

Дечији вртић, шетња, 1930-1949.

„Хвала, друже Стаљине, за наше срећно детињство!“ Та фраза је први пут изговорена на спорсткој паради на Црвеном тргу 1936. године, и убрзо затим је постала једна од најупечатљивијих пропагандних парола. Па ипак, у речима о срећном детињству било је доста истине. Деца у СССР-у нису имала рачунаре нити гомиле играчака, али су много времена проводила напољу, играла се разних игара и имала гомилу кружока и клубова у које су могла да се упишу. Овде сазнајте више о детињству у СССР-у.

Опседнутост космосом

Први космонаут, Јуриј Гагарин, 1961.

За милионе совјетских грађана је од 1950-их „космичка трка“ била питање националног престижа. Људи су плакали од среће када је Совјетски Савез први у историји човечантва послао човека у космос, када је космонаут Алексеј Леонов први изашао у отворени космос и када је Валентина Терешкова била прва жена која је летела у космос.

Суботњици

50. комунистички суботњик. Студенти на улицама Москве, 1969.

Сваког пролећа је готово цело становништво земље обављало неплаћене послове везане за уређење простора око своје зграде, школе или фабрике. Чишћено је лишће и смеће, фарбане су ограде и поправљано све што се у међувремену покварило. Ти дани су се звали „суботњици“ јер су обављани суботом. У почетку је такав облик добровољног друштвенокорисног рада прихватан са великим ентузијазмом (јер је био од користи социјалистичком друштву). Касније су суботњици постали обавезни и изгубили су ону чар благородног волонтирања.

Апарати са газираном водом

Таквих апарата са газираном водом било је на све стране у Совјетском Савезу, и испред њих су увек били дуги редови. Занимљиво је да су сви пили из исте чаше која је ишла у комплету са апаратом. Чаша се могла испрати у уграђеном уређају за испирање.

Борба против Цркве

Минирање Храма Христа Спаситеља, Москва, 1931.

Совјетски Савез је покушавао много чему да се супротстави, а посебно жестоко се борио против религије. Уместо вере у Бога власти су увеле веру у социјализам и желеле су да збришу са лица земље било какво присуство религије. Православна црква је 1918. године „одвојена од државе“, тј. црквене институције више нису регистровале склапање брака, рођење и смрт. Храмови су претварани у складишта, у државне установе или затворе, а поједини су уништавани. Званично, међутим, религија у СССР-у није била забрањена.

Мензе

Фабричка менза, Лењинград, 1969.

Јавне мензе су биле изразити симболи совјетског периода. Отваране су како би жене у СССР-у биле слободне од припремања хране са циљем да сву пажњу посвете изградњи социјализма. Овде можете сазнати шта су совјетски грађани тада јели.

Првомајске демонстрације

Првомајске демонстрације, 1957.

У Русији су још у царском периоду сваке године одржаване демонстрације поводом Дана рада. Доласком бољшевика на власт радници су постали „главна“ класа, а 1. мај је постао национални празник. Одлазак на демонстрације био је обавезан. Они који су покушавали да избегну ту обавезу постајали су сумњиви и третирани као непоуздани грађани своје земље.

Сазнајте више о томе како су Совјети прослављали Дан рада (ФОТОГРАФИЈЕ)

Прва Парада Победе

Маршал Совјетског Савеза Мерецков са пуком на Црвеном тргу, Парада победе по завршетку Другог светског рата, 24. јун 1945.

Прва Парада Победе одржана је на Црвеном тргу још 1945. године, одмах после рата. Земља је изгубила 27 милиона грађана (та бројка се још увек коригује). После тога је уследио дуготрајан и тежак опоравак Совјетског Савеза, и тај процес, по мишљењу експерата, никада није ни завршен.

Стаљинова сахрана

У реду за опроштај од Стаљина, 9. март 1953.

Цела земља је 1953. године оплакивала смрт свога вође Јосифа Стаљина. Десетине хиљада људи су желеле да виде његово тело, али власти нису успеле то да организују. Дошло је до велике гужве. Још увек постоје различите процене броја погинулих у том „стампеду“ – од неколико десетина људи до неколико хиљада.

Жене за фабричким струговима

Совјетске жене за фабричким струговима. Кадар из документарног филма „Москвичи в 1941 году“.

СССР је био земља родне равноправности. Бољшевици су од оснивања државе законом изједначили права мушкараца и жена. Жене су добиле право да бирају занимање, место становања, врсту образовања, удају и развод. И примања су им изједначена са примањима мушкараца. Однос друштва према женама је био одговарајући: оне су обављале тешке физичке послове, орале на њивама и радиле у рудницима и на фабричким струговима.

Несташице свега

Ред за вотку испред продавнице, 1985.

Совјетски грађани су се пријављивали на спискове за куповину аутомобила или намештаја, и затим су годинама чекали да дођу на ред. Владала је несташица намирница и одела. Несташице су доживљаване као обична ствар, а стајање у бескрајним редовима и умеће да се нешто „набави“ било је налик на спортско такмичење у коме је учествовала цела нација.

Сазнајте како су људи у СССР-у набављали дефицитарну робу (ФОТОГРАФИЈЕ) 

Исте стамбене зграде у целој земљи

„Старо и ново“, 1960-их.

После велике миграције у градове стамбени проблем је постао болно питање младе совјетске државе. Проблем је решен тек за време Никите Хрушчова, који је наредио да се у целој земљи граде четвороспратнице истог типа (народ их је назвао „хрушчовке“). Сваки човек који је одрастао у Совјетском Савезу живео је у таквој згради или је бар имао родбину или пријатеље који су у њој живели. Овде сазнајте како је изгледао типичан совјетски стан.

Пионирски логори

Ђаци у пионирском кампу „Артек“, 1963.

Деца су полазила у школу са 6-7 година, а већ са 9 су ступала у пионирску организацију. Сматрало се да је велика част бити пионир, иако је скоро свако дете било члан пионирског покрета (изузеци су били ретки). За време летњег распуста деца су одлазила у пионирске „логоре“, тј. кампове. Најбољи пионири (са гледишта комунистичког система) добијали су боравак у Артеку, најпрестижнијем и најпознатијем пионирском кампу који се налази на Криму.

Затвореници Гулага

Затвореници, изградња Беломорско–Балтичког канала, 1933.

У Стаљиново доба је затворски систем ГУЛАГ био разгранат по целом СССР-у, од Поларног круга до Казахстана, у дивљим тајгама и на руском Далеком истоку. Могао је истовремено да „прими“ преко 30.000 затвореника, а током деценија совјетске власти кроз тај систем су прошли милиони људи.

Дуго очекивани одлазак у бању

Санаторијум „Кавкаска ривијера“, Сочи, 1964.

Сваки радник је маштао о одласку у бању, односно у санаторијум. Свако је по закону имао 28 дана одмора, али није свако могао да их проведе близу мора. Совјетске бање и санаторијуми имали су око 850.000 места, а у земљи је било 120 милиона становника, тако да је мање од 1% људи могло провести лето на тако престижном месту.

Плоче „на костима“

У дому за смештај фабричких радника, 1963.

У доба Хладног рата западна музика (буги-вуги, рокенрол и џез) је у СССР-у имала полулегалан статус. Није било могуће отићи у продавницу и једноставно купити плочу са таквом музиком. Совјетски грађани су, међутим, желели да буду део светског културног контекста па су смислили како да слушају Елвиса Прислија. Снимали су музику на старим рендгенским снимцима и у том виду је продавали „испод руке“.

Прве фармерке

„Гвоздена завеса“ је штитила совјетске грађане од „трулог“ капиталистичког света, али су појединци и кроз њу успели да набаве прве америчке фармерке, паклицу цигарета или плочу The Doors. У совјетским продавницама није било могуће купити такву робу, али се све то могло купити „на црно“.

Дан када је држава престала да постоји

Покушај државног удара у СССР-у 1991.

„Стари систем се срушио пре него што је прорадио нови, и криза друштва се још више заоштрила“ – тако је први и уједно последњи председник СССР-а Михаил Горбачов објаснио распад Совјетског Савеза када се обратио народу 25. децембра 1991. године. По мишљењу експерата, било је много фактора који су проузроковали распад државе, и то можете прочитати овде.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“