Ђаци у дечијем кампу „Артек“, 1963.
Sputnik
Парада револуционарних трупа на Црвеном тргу. Москва, 4. март 1917. Непознати фотограф.
РГАКФД / Public DomainЗа свега девет месеци су у Русији током 1917. године избиле две револуције, услед којих се све у овој земљи променило из корена и заувек. У фебруару је пала руска монархија, а у октобру су власт у земљи заузели бољшевици. Лидер револуције (готово случајно) је постао син бившег кмета Владимир Лењин.
Владимир Лењин и Јосиф Стаљин, 1922, Горки.
SputnikЛењин је хтео да створи СССР као савез независних република које имају једнака права, и као темељ будућег јединства свих социјалистичких земаља. Он се свим снагама супротстављао идеји централизоване државе, сматрајући да је она антидемократска. Али на крају је ипак победио Стаљинов план, по коме је СССР претворен у централизовану ауторитарну државу.
Московска металуршка фабрика „Срп и чекић“, 1931.
Александар Родченко / МАММ / МДФ / Russia in photoУ СССР-у је 1928. године покренута индустријализација увођењем петолетног плана са циљем да се развије економија. План је испуњен за четири године, чиме је постигнут велики пропагандни ефекат, али је становништво било под сувише великим оптерећењем.
Заједнички рад, 1931.
Аркадиј Шишкин / МАММ / МДФ / Russia in photoИндустријализација је проузроковала масовну миграцију становништва из села у градове. Поља су била запуштена јер није имао ко да их обрађује. Све је то изазвало велику глад у земљи. Постало је јасно да колективна пољопривредна газдинства у власништву државе (колхози) треба да имају статус стратешких објеката. Држава је пропагирала пољопривреду и идеализовала је на постерима и у филмовима. Совјетски Савез је најпре укинуо приватна пољопривредна газдинства и уместо њих увео колхозе који су постали извор намирница. Држава је строго контролисала колективна газдинства и убирала сву добит остварену њиховим радом.
Москва, Црвени трг, 1935.
Николај Кубејев/TASSСовјетски грађани су морали бити здрави и бавити се спортом како би могли да „подижу земљу“. Због тога је спорт промовисан и међу најмлађима. Култ спорта је у СССР-у достигао врхунац током 1930-их, када су на Црвеном тргу организоване масовне и eкстравагантне спортске параде.
На часовима, 1934.
Михаил Прехнер / МАММ / МДФ / Russia in photoКада су бољшевици дошли на власт већина становника Русије била је неписмена. Свеопште бесплатно образовање је проглашено за један од најважнијих социјалних програма.
Са породицом у викенд-кући, 1953.
Давид Шоломович/SputnikСан совјетског грађанина био је да има своју викенд-кућицу са плацем негде близу града. Ти летњи кућерци често нису имали ни воду ни канализацију. Услови за живот у њима су били минимални, колико да се проведе викенд или један део лета, док су већи део године кућице биле празне и хладне. Али ту је совјетски грађанин био истински срећан и задовољан.
Дечији вртић, шетња, 1930-1949.
Макс Пенсон / МАММ / МДФ / Russia in photo„Хвала, друже Стаљине, за наше срећно детињство!“ Та фраза је први пут изговорена на спорсткој паради на Црвеном тргу 1936. године, и убрзо затим је постала једна од најупечатљивијих пропагандних парола. Па ипак, у речима о срећном детињству било је доста истине. Деца у СССР-у нису имала рачунаре нити гомиле играчака, али су много времена проводила напољу, играла се разних игара и имала гомилу кружока и клубова у које су могла да се упишу. Овде сазнајте више о детињству у СССР-у.
Први космонаут, Јуриј Гагарин, 1961.
За милионе совјетских грађана је од 1950-их „космичка трка“ била питање националног престижа. Људи су плакали од среће када је Совјетски Савез први у историји човечантва послао човека у космос, када је космонаут Алексеј Леонов први изашао у отворени космос и када је Валентина Терешкова била прва жена која је летела у космос.
50. комунистички суботњик. Студенти на улицама Москве, 1969.
Борис Ушмајкин/SputnikСваког пролећа је готово цело становништво земље обављало неплаћене послове везане за уређење простора око своје зграде, школе или фабрике. Чишћено је лишће и смеће, фарбане су ограде и поправљано све што се у међувремену покварило. Ти дани су се звали „суботњици“ јер су обављани суботом. У почетку је такав облик добровољног друштвенокорисног рада прихватан са великим ентузијазмом (јер је био од користи социјалистичком друштву). Касније су суботњици постали обавезни и изгубили су ону чар благородног волонтирања.
У тржном центру ГУМ, 1959-1964.
Харисон Форман / Архив корисника Leonoro Karel / Russia in photoТаквих апарата са газираном водом било је на све стране у Совјетском Савезу, и испред њих су увек били дуги редови. Занимљиво је да су сви пили из исте чаше која је ишла у комплету са апаратом. Чаша се могла испрати у уграђеном уређају за испирање.
Минирање Храма Христа Спаситеља, Москва, 1931.
TASSСовјетски Савез је покушавао много чему да се супротстави, а посебно жестоко се борио против религије. Уместо вере у Бога власти су увеле веру у социјализам и желеле су да збришу са лица земље било какво присуство религије. Православна црква је 1918. године „одвојена од државе“, тј. црквене институције више нису регистровале склапање брака, рођење и смрт. Храмови су претварани у складишта, у државне установе или затворе, а поједини су уништавани. Званично, међутим, религија у СССР-у није била забрањена.
Фабричка менза, Лењинград, 1969.
Блохин Максим, Федотов Павел/TASSЈавне мензе су биле изразити симболи совјетског периода. Отваране су како би жене у СССР-у биле слободне од припремања хране са циљем да сву пажњу посвете изградњи социјализма. Овде можете сазнати шта су совјетски грађани тада јели.
Првомајске демонстрације, 1957.
Давид Шоломович/SputnikУ Русији су још у царском периоду сваке године одржаване демонстрације поводом Дана рада. Доласком бољшевика на власт радници су постали „главна“ класа, а 1. мај је постао национални празник. Одлазак на демонстрације био је обавезан. Они који су покушавали да избегну ту обавезу постајали су сумњиви и третирани као непоуздани грађани своје земље.
Сазнајте више о томе како су Совјети прослављали Дан рада (ФОТОГРАФИЈЕ)
Маршал Совјетског Савеза Мерецков са пуком на Црвеном тргу, Парада победе по завршетку Другог светског рата, 24. јун 1945.
Макс Алперт/TASSПрва Парада Победе одржана је на Црвеном тргу још 1945. године, одмах после рата. Земља је изгубила 27 милиона грађана (та бројка се још увек коригује). После тога је уследио дуготрајан и тежак опоравак Совјетског Савеза, и тај процес, по мишљењу експерата, никада није ни завршен.
У реду за опроштај од Стаљина, 9. март 1953.
SputnikЦела земља је 1953. године оплакивала смрт свога вође Јосифа Стаљина. Десетине хиљада људи су желеле да виде његово тело, али власти нису успеле то да организују. Дошло је до велике гужве. Још увек постоје различите процене броја погинулих у том „стампеду“ – од неколико десетина људи до неколико хиљада.
Совјетске жене за фабричким струговима. Кадар из документарног филма „Москвичи в 1941 году“.
SputnikСССР је био земља родне равноправности. Бољшевици су од оснивања државе законом изједначили права мушкараца и жена. Жене су добиле право да бирају занимање, место становања, врсту образовања, удају и развод. И примања су им изједначена са примањима мушкараца. Однос друштва према женама је био одговарајући: оне су обављале тешке физичке послове, орале на њивама и радиле у рудницима и на фабричким струговима.
Ред за вотку испред продавнице, 1985.
Александар Абаза / МАММ / МДФ / Russia in photoСовјетски грађани су се пријављивали на спискове за куповину аутомобила или намештаја, и затим су годинама чекали да дођу на ред. Владала је несташица намирница и одела. Несташице су доживљаване као обична ствар, а стајање у бескрајним редовима и умеће да се нешто „набави“ било је налик на спортско такмичење у коме је учествовала цела нација.
Сазнајте како су људи у СССР-у набављали дефицитарну робу (ФОТОГРАФИЈЕ)
„Старо и ново“, 1960-их.
Иван Шагин / МАММ / МДФ / Russia in photoПосле велике миграције у градове стамбени проблем је постао болно питање младе совјетске државе. Проблем је решен тек за време Никите Хрушчова, који је наредио да се у целој земљи граде четвороспратнице истог типа (народ их је назвао „хрушчовке“). Сваки човек који је одрастао у Совјетском Савезу живео је у таквој згради или је бар имао родбину или пријатеље који су у њој живели. Овде сазнајте како је изгледао типичан совјетски стан.
Ђаци у пионирском кампу „Артек“, 1963.
SputnikДеца су полазила у школу са 6-7 година, а већ са 9 су ступала у пионирску организацију. Сматрало се да је велика част бити пионир, иако је скоро свако дете било члан пионирског покрета (изузеци су били ретки). За време летњег распуста деца су одлазила у пионирске „логоре“, тј. кампове. Најбољи пионири (са гледишта комунистичког система) добијали су боравак у Артеку, најпрестижнијем и најпознатијем пионирском кампу који се налази на Криму.
Затвореници, изградња Беломорско–Балтичког канала, 1933.
Александар Родченко / МАММ / МДФ / Russia in photoУ Стаљиново доба је затворски систем ГУЛАГ био разгранат по целом СССР-у, од Поларног круга до Казахстана, у дивљим тајгама и на руском Далеком истоку. Могао је истовремено да „прими“ преко 30.000 затвореника, а током деценија совјетске власти кроз тај систем су прошли милиони људи.
Санаторијум „Кавкаска ривијера“, Сочи, 1964.
Ј. Хомин/SputnikСваки радник је маштао о одласку у бању, односно у санаторијум. Свако је по закону имао 28 дана одмора, али није свако могао да их проведе близу мора. Совјетске бање и санаторијуми имали су око 850.000 места, а у земљи је било 120 милиона становника, тако да је мање од 1% људи могло провести лето на тако престижном месту.
У дому за смештај фабричких радника, 1963.
TASSУ доба Хладног рата западна музика (буги-вуги, рокенрол и џез) је у СССР-у имала полулегалан статус. Није било могуће отићи у продавницу и једноставно купити плочу са таквом музиком. Совјетски грађани су, међутим, желели да буду део светског културног контекста па су смислили како да слушају Елвиса Прислија. Снимали су музику на старим рендгенским снимцима и у том виду је продавали „испод руке“.
„Гвоздена завеса“ је штитила совјетске грађане од „трулог“ капиталистичког света, али су појединци и кроз њу успели да набаве прве америчке фармерке, паклицу цигарета или плочу The Doors. У совјетским продавницама није било могуће купити такву робу, али се све то могло купити „на црно“.
Покушај државног удара у СССР-у 1991.
Валентин Кузмин, Алексндар Чумичов/TASS„Стари систем се срушио пре него што је прорадио нови, и криза друштва се још више заоштрила“ – тако је први и уједно последњи председник СССР-а Михаил Горбачов објаснио распад Совјетског Савеза када се обратио народу 25. децембра 1991. године. По мишљењу експерата, било је много фактора који су проузроковали распад државе, и то можете прочитати овде.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
